Kortikosteroidi se vrlo često kombinuju sa raznim antibioticima i antisepticima. Takvim kombinacijama dobijaju se efikasniji i univerzalniji preparati koji mnogo bolje zadovoljavaju kliničke potrebe u lečenju raznih bolesti kože.

Kako je ponekad dijagnostikovanje određenih bolesti u dermatologiji jako zahtevno i teško, a pacijent od lekara očekuje hitnu pomoć, tada je primena preparata sa kortikosteroidima, antibioticima i nekim drugim dodatnim supstancama jako korisna. Naime, često nije najjasnije kakva je bolest u pitanju pa primena kombinovanog preparataa čije delovanje pokriva velik spektar bolesti može uroditi ublažavanjem simptoma. Iako takva terapija “od oka” nije u skladu sa krilaticom “najpre dijagnoza, onda terapija”, ponekad je to jedini izlaz.
No, i kada se zna koja je bolest u pitanju, primena kombinovanih dermatoloških preparata daje bolje rezultate od klasične monoterapije jednim lekom. Npr, kod infekcija kože primena kortikosteroida zaustaviće upalni proces. Ali, ukoliko bi se primenio samo kortikosteroid moglo bi dugoročno doći do pogoršanja infekcije jer se zaustavljanjem upale zaustavlja i prirodni mehanizam odbrane tela od infekcije. Stoga, dodatkom jakog antibiotika širokog spektra deluje se u isto vreme i na uništavanje bakterija zbog kojih je upalni proces u koži i nastao. Na taj način se u isto vreme leči i uzrok bolesti i posledica. Postoje i preparati koji sadrže i antibiotik i kortikosteroid i antimikotik. Uvođenjem treće aktivne supstance, antimikotika spektar delovanja se povećava i na gljivice, čime jedan preparat postaje univerzalan.
Antibiotici koji se primenjuju u takvim preparatima obično su jaki antibiotici širokog spektra koji se ne primenjuju u obliku tableta ili injekcija jer su toksični. Npr, bacitracin je antibiotik koji se uglavnom ne primenjuje za lečenje sistemskih infekcija jer bi bio previše toksičan. No, primenjen samo na kožu, on leči i štiti od infekcija, ali zbog slabe apsorpcije u krvotok ne može otrovati organizam.
Antibiotici koji se obično koriste u kombinaciji sa kortikosteroidima u dermatološkim preparatima imaju širok spektar delovanja. Npr to su neomicin, hloramfenikol, bacitracin, oksitetraciklin, gentamicin, amikacin, polimiksin, fuzidinska kiselina i tobramicin.
U kombinaciji sa kortikosteroidima često se upotrebljavaju razni antiseptici. To nisu klasični antiseptici organohlornog tipa – u pitanju su najčešće salicilna kiselina ili rezorcinol. Npr, salicilna kiselina je ujedno i keratolitik tj. keratoplastik. To znači da u manjim količinama deluje pozitivno na rast epidermalnog tkiva i podstiče zaceljivanje kože, ali u većim koncentracijama deluje suprotno – keratolitik – razgrađuje epidermalni, orožali sloj kože, uklanjajući ostatke oštećene kože i čisteći kožu od ostataka tkiva. Npr, u lečenju seboroičnog dermatitisa potrebno je ukloniti ostatke izumrlog epiderma. Tu je salicilna kiselina jako bitna jer ona svojim keratolitičkim efektom uklanja komadiće epiderme. Stoga se kombinacija salicilne kiseline i kortikosteroida u obliku raznih preparata često koristi u lečenju seboreje, seboroičnog dermatitisa i psorijaze kod kojih je potrebno očistiti kožu od ostataka izumrlog tkiva i ublažiti upalu koja je i dovela do propadanja epiderme.

Prilagodjeno na srpski sa sajta farmakologija.com