EXTRAPIRAMIDALNI SISTEM


To je onaj deo mozga i moždanog stabla koji učestvuje u motornoj kontroli sa izuzetkom kortikospinalnog (piramidnog) sistema.
Uključuje:
1) bazalne ganglije i njihove puteve
2) delove moždane kore koji daju projekcije u bazalne ganglije
3) delove cerebeluma koji daju projekcije u bazalne ganglije
4) delove retikularne formacije koji su povezani sa bazalnim ganglijama i moždanom korom
5) talamusna jedra koja su povezana sa bazalnim ganglijama i retikularnom formacijom.

Ovaj sistem kontroliše uglavnom automatske pokrete, tonus skeletnih mišića i održavanje posturalnih refleksa. Bazalne ganglije ostvaruju svoju ulogu u motornoj kontroli kroz stalnu interakciju sa moždanom korom i kortikospinalnim putem. One dobijaju informacije uglavnom iz moždane kore kuda i upućuju izlazne informacije. Bitan deo sistema bazalnih ganglija čine striatnopalidni kompleks tj nukleus kaudatus i putamen. Supstanca nigra i suptalamusna jedra nisu morfološki deo bazalnih ganglija, ali su sa njima funkcionalno nedeljivo povezani.U sklopu sistema bazalnih ganglija funkcioniše više neurotransmiterskih sistema:
1) sistem dopaminskih neurona koji su locirani u supstanciji nigri, a daju projekcije u nukleus kaudatus i putamen
2) sistem neurona koji sadrže GABA, koji su locirani u nukleus kaudatusu i putamenu, a daju projekcije u supstanciju nigru
3) sistem Ach-skih neurona koji su locirani u moždanoj kori, a daju pojekcije u nukleus kaudatus i putamen
4) NAski, serotoninski i drugi sistemi neurona koji su locirani izvan sistema bazalnih ganglija, a daju projekcije u ovaj sistem.

Najvažnije funkcije bazalnih ganglija su:
1) pomoć korteksu u ostvarivanju podsvesnih, naučenih pokreta
2) učešće u planiranju multiplih paralelnih i konsekutivnih pokreta koje je neophodno povezani da bi se ostvario ciljani zadatak. Pri oštećenju bazalnih ganglija javljaju se poremećaji:
1) siromaštvo pokreta koji je karakterističan za Parkinsonovu bolest, gde dolazi do degeneracije kompaktnog dela supstance nigre, što uzrokuje redukciju dopaminske transmisije i slabljenje dopaminske inhibicije. A klinički se manifestuje: bradikinezijom, rigidnošću, stalnim tremorom, karakterističan položaj. Terapija: prekursori L-DOPA i Ach blok.
2) obilje neželjenih pokreta – javlja se u Huntingtovoj koreji – nasledno oboljenje, simptomi se javljaju u 4-toj deceniji života. Dolazi do gubitka ćelijskih tela neurona koji sekretuju GABA-u – spontana pražnjenja dopaminskih neurona i gubitak Ach neurona. Karakteriše je: demencija, mišićna hipotonija, obilje brzih, nehotičnih, nesvrsishordih pokreta, poput trzaja, koji se prepliću sa voljnim pokretima i ometaju ih. Terapija: blok DOPA Rc – neuroleptici.

Atetoza – neritmični i polagani pokreti na distalnim delovima ekstremiteta, licu i jeziku.

Hemibalizam – nagli trzaji velikih amplituda extremiteta jedne polovine tela. Terapija: blok DOPA Rc.