KORONARNA INSUFICIJENCIJA
Nastaje kada postoji nesklad između aktuelnog i potrebnog dotoka kiseonika. Dotok kiseonika zavisi od veličine koronarnog protoka i kapaciteta krvi za prenos kiseonika.Ovaj nesklad najčešće nastaje zbog smanjenja koronarnog protoka (ishemija miokarda) a ova zbog suženja koronarnih krvnih sudova koje može biti:
-funkcionalno, uzrokovano spazmom koronarnih arterija;
-organsko (tromb); ili
i organsko i funkcionalno. Najčešći uzrok koronarne insuficijencije je ateroskleroza.Koronarna insuficijencija se klinički manifestuje kao:
-angina pektoris
-infarkt miokarda
Angina pektoris je klinički izraz za paroksizmalni bol koji nastaje usled prolazne ishemije miokarda. Ovaj bol ima karakter stezanja ili gušenja, obično konstantnog intenziteta, nešto jači na početku i kraju napada. Obično je lokalizovan u prekordijumu ili substernalno, širi se u levo rame i levu ruku, u donju vilicu. Ovaj bol retko traje duže od 5 minuta. Razlikujemo 3 tipa angine:
–Klasična angina– vezana za aterosklerotsku bolest koronarnih arterija, javlja se onda kada su metaboličke potrebe miokarda takve da izmenjeni krvni sudovi nisu u mogućnosti da dopreme potrebnu količinu krvi. Bol se obično javlja pri fizičkom naporu, pri izlasku na hladan vazduh, u emocionalnom stresu. Većina ljudi sa anginom ima izražene aterosklerotske promene na koronarnim krvnim sudovima, znatan broj ljudi sa uznapredovalom koronarnom aterosklerozom nema anginu.
-Oscilirajuća angina nastaje zbog spazma koronarnih arterija, pa se još naziva i vazospastična angina. Može se javiti i kada ne postoje vidljive promene na koronarnim krvnim sudovima. Za razliku od obične angine, koja se javlja obično u naporu i stresu, ovaj oblik
angine se obično javlja pri minimalnom naporu ili u mirovanju, obično noću uvek u isto vreme. Kada je bol jak uz njega se obično javljaju i aritmije.
-Nestabilnu anginu karakteriše bol koji s vremenom biva sve češći, jači, duži, pa se može javiti i u mirovanju. Naziva se još i predinfarktna angina, jer ubrzava pojavu infarkta. Nastaje kao posledica vrlo malih lezija aterosklerotskih ploča, bez ili sa razvojem tromboze.