EPILEPSIJA je neuropatotološko oboljenje koje karakteriše pojava paroksizmalnih po pravilu reverzibilnih poremećaja funkcije CNS-a, stanje u kojima osoba ima rekurentne napade. Najčešće dolazi do poremećaja motorne aktivnosti, mada mogu zahvatiti bilo koji tip nervne ili duševne aktivnosti. Epileptogeneza: niz događaja koji transformišu normalnu u hiperekscitabilnu neuronsku mrežu:

1) membrane nekih neurona pokazuju svojstvo samostalnog ekscesivnog pražnjenja;
2) pojava dezinhibicije neurona;
3) sposobnost sinaptičkog ekscitatornog povezivanja neurona sa drugim članovima neuronske populacije, jer je sinhronizacija neophodna za razvoj žarišnog pražnjenja.Razlozi napada: promena permeabilnostin ćelijske membrane i distribucije jona; smanjenje inhibicije aktivnosti kortikalnih ili talamusnih neurona ili razvoj glijalnih ožiljaka koji menjaju ekscitabilnost neurona; višak acetilholina i manjak GABA-e.

Mikroelektrode: Inicijalna promena u epi napadu je depolarizacija ćelijske membrane, a nju izaziva povecanje koncentracije K u ECT. Povecanje koncentracije K i smanjenje Ca na nivou membrane neurona, kao i ulazak Cl pogoduje nastanku napada. Za nastanak napada od značaja je i povećana podražljivost neurona zbog stvaranja veće količine cAMP, u odgovoru na uobičajene stimuluse za njegovo stvaranje. Širenje epileptogene aktivnosti iz primarnog žarišta olakšava se stalnom preraspodelom K u ECT.

Dele se na:
– Primarne (idiopatske) i
– sekundarne (simptomatske) koje nastaju kao posledica lokalnih (tumori, oštećenja) ili sistemskih promena (hipoksija, hipoCa, hiperglikemija). Zavisno od veličine zahvaćene površine sva epi pražnjenja se dele na:
1) generalizovana bez uočljivog fokalnog početka -grand mal i petit mal. Pražnjenja tipa grand mal manifestuju se opštim promenama na telu i karakterističnim izgledom EEG-a. Nakon prodromalnog stadijuma koji traje od nekoliko sati do nekoliko dana, javlja se napad koji počinje gubitkom svesti, prestankom disanja, porastom arter pritiska posle napada javlja se konfuzija misli, umor i pospanost, a ako se napadi ponavljaju bez pauze govori se o statusu epileptikusu. Napadi tipa petit mal se manifestuju kao odsutnost usled kratkotrajnog 5-30s gubitka svesti ili kao mioklonični i akinetički napadi.
2) parcijalna sa ili bez gubitka svesti i sekundarne generalizacije. Kliničke manifestacije su vrlo različite, zavisno od mesta nastanka poremećaja: nevoljni pokreti određene grupe mišića na suprotnoj strani tela od one na kojoj je lokalizovano pražnjenje, pojava zvučnih i svetlosnih signala, halucinacije

Poremecaji motornih funkcija nervnog sistema