Akutne upale mokraćnih puteva su među najčešćim bakterijskim infekcijama kod dece.

Veoma je važno misliti na njihovo postojanje i tragati za njima, jer ako ostanu neprepoznate i nelečene, ili nedovoljno lečene, mogu dovesti do oštećenja tkiva bubrega (posebno ponavljane infekcije)
i do hroničnih poremećaja, kao što je povišen krvni pritisak (hipertenzija) i hronično popuštanje rada bubrega.

Posebnu teškoću u prepoznavanju ovog oboljenja predstavlja raznolikost i nespecifičnost znakova ispoljavanja. Bolest se ispoljava različitim znacima, u zavisnosti od uzrasta deteta, pola, mesta javljanja infekcije (bubreg, mokraćovodi, bešika, mokraćna cev), postojanja nepravilnosti u razvoju mokraćnih puteva, prethodnih infekcija i drugih činilaca.
Kod novorođenčadi se može javiti povišena telesna temperatura ili čak rashlađenost (hipotermija), uz promenu boje kože (bleda, plavičasta), napet trbuh, povraćanje, proliv, odbijanje obroka, pospanost ili prenadraženost, grčevi sa gubitkom svesti. Često je nenapredovanje ili gubitak u telesnoj masi znak upale mokraćnih puteva. Nekad je produžena žutica po rođenju jedini znak.
Kod starije dece, dnevno ili noćno umokravanje (kada je dete naučilo da koristi nošu ili toalet), bol u trbuhu, učestalo mokrenje, bol ili peckanje pri mokrenju, mučnina, slab apetit, proliv, povraćanje, mutna mokraća neprijatnog mirisa, krv u mokraći, “ fleke“ na pelenama ili rublju, plač pri mokrenju, bledilo, povišena ili visoka telesna temperatura uz groznicu, mogu ukazivati na upalu mokraćnih puteva. Dete može odbijati da mokri, čak i sa punom mokraćnom bešikom.
Ponekad neka druga oboljenja mogu izazvati slične simptome, posebno kod devojčica. Upala i iritacija sluznice spoljašnjih polnih organa je često uzrok svraba ili bolova praćenih pečenjem pri mokrenju uz žućkast iscedak. Uzrok ovih promena je najčešće vlaga od mokraće, nošenje pantalona ili neudobnog veša, loša lična higijena, kao i prisustvo crevnih parazita. Primena (česta, preterana) sapuna ili pena za kupanje može dovesti do ovakvih promena. Kod dečaka, suženje (fimoza) kožice koja prekriva telo penisa, može biti razlog za zadržavanje mokraće i razmnožavanje bakterija, koje potom prodiru u mokraćnu cev i izazivaju upalu. Cirkumcizijom (obrezivanjem) dečaka u neonatalnom dobu, smanjuje se rizik od upale mokraćnih puteva u prvih nekoliko meseci života čak deset puta i taj učinak se održava do uzrasta
od 4 do 5 godina.
Upale mokraćnih puteva su češće kod devojčica (zbog anatomske građe – šira i kraća mokraćna cev).
Bakterije, koje su najčešći izazivači upale mokraćnihputeva, normalno žive u velikom broju u debelom crevu i ima ih dosta na koži oko čmara, mokraćne cevi i spoljašnjih genitalija. U nekim stanjima, koja su već navedena, uz rashlađivanje, malokrvnost, dolazi do prodiranja bakterija u mokraćne puteve i nastanka infekcije. Ukoliko se mokraća na svom putu od bubrega ka mokraćnoj bešici zadržava u mokraćnim cevima, zbog urođenog proširenja ili suženja, ili se vraća iz bešike ka bubrezima, postoji velika verovatnoća nastanka upale mokraćnih puteva, jer se u mokraći koja ne otiče pravilno brzo namnožavaju bakterije.
Kada se posumnja na upalu mokraćnih puteva uz fizikalni pregled deteta (pri čemu treba obavezno izmeriti i krvni pritisak), neophodno je učiniti i laboratorijski pregled mokraće: rutinski (koji može ukazati na verovatnu upalu mokraćnih puteva) i bakteriološki, koji je neophodan za definitivnu dijagnozu. Za bakteriološki pregled mokraće vrlo je važno pravilno uzeti uzorak mokraće, jer se inače mogu dobiti lažno pozitivni nalazi. Pre uzimanja mokraće, treba oprati spoljašnje genitalije deteta sapunom i vodom i
osušiti brisanjem. Zatim se čeka da dete mokri.
Ako je dete u uzrastu kad može samo da stoji, posebno žensko dete, treba ga držati u uspravnom položaju. Prvi mlaz mokraće se propusti, a u sterilnu posudu se uzima srednji mlaz mokraće, posle čega se ova posuda zatvori. Ako se dobijeni uzorak mokraće ne može dostaviti na pregled u roku od 60 minuta, treba ga odložiti u frižider, gde se može čuvati do 24 sata. Umesto u sterilne posude, srednji mlaz mokraće se može direktno zasejati na pločicama sa podlogama za kultivisanje. Ovako uzet uzorak mokraće se može
čuvati na sobnoj temperaturi do odnošenja u laboratoriju. Kod odojčadi, uzorak mokraće se može uzeti stavljanjem sterilne kesice („kesice za urin za bebe“) na prethodno dezinfikovane spoljne genitalije, pri čemu dete treba držati uspravno.
Ako se uzorak mokraće ne dobije u roku od 30 minuta, treba zameniti kesicu, uz ponovno dezinfikovanje kože. Kada se dobije uzorak, proseći vrh kesice i mokraću presuti u sterilnu posudu. Ako se pri ovakvom uzimanju dobije negativan rezultat, to isključuje infekciju, dok pozitivan rezultat treba proveriti drugim metodama.
Ispitivanje je poželjno dopuniti i laboratorijskim analizama krvi (krvna slika sa leukocitarnom formulom, SE, CRP, određivanjem kreatinina i uree u serumu).
Kada se na osnovu simptoma sumnja na upalu mokraćnih puteva, nekad i pre dobijanja bakteriološkog
nalaza, treba što pre početi sa lečenjem, po mogućstvu u roku od 24 do 48 sati. Lekar će započeti lečenje, koristeći lek za koji pretpostavlja da će delovati na najčešće uzročnike upale mokraćnih puteva. Po dobijanju nalaza urinokulture i antibiograma, ili zavisno od stanja deteta, terapija se može nastaviti ili korigovati.
Lečenje ne treba da traje kraće od 7 ni duže od 14 dana. Uobičajena dužina lečenja je 7-10 dana. Vrlo je važno ne prekidati terapiju, što se ponekad dešava – čim dođe do poboljšanja stanja deteta. Definitivna potvrda izlečenja se dobija ponovnim pregledom mokraće 2-7 dana nakon završetka lečenja. Pošto su nepravilnosti u razvoju mokraćnih puteva (proširenja, suženja) često uzrok za nastanak upale, potrebno je kod svakog malog deteta (novorođenče, odojče) nakon prve dokazane upale mokraćnih puteva učiniti
dodatna ispitivanja. Prvenstveno je to pregled trbuha ultrazvukom, što je potpuno bezbedna i bezbolna metoda. Potom se radi rentgenološki pregled bešike, tako što se kroz mokraćnu cev ubrizga kontrastno sredstvo i izvrši snimanje (mikciona cistoureterografija-MCUG). Pregled ne traje dugo, rezultati se dobijaju odmah. Mnogi roditelji se dvoume da li pristati na takav pregled ili ne. Vrlo je važno uraditi ga, ako nefrolog to savetuje, jer su informacije dobijene tim pregledom bitne za dalji plan lečenja i praćenja deteta. Pritom će vam lekar detaljno objasniti kako se pregled izvodi. Nekad se ispitivanje dopunjuje, takođe rentgenološkim ispitivanjem, ali se kontrast daje kroz krvni sud (venu) deteta (intravenska pijelografija). Postoje još neke metode, ali će vas sa svakom od njih upoznati vaš lekar, ukoliko budu neophodne. Zavisno od nalaza, učestalost i dužinu kontrole odrediće dečiji nefrolog.
Nekad je potrebno da deca, kao vid zaštite, u određenom vremenskom periodu koriste određenu antibiotsku terapiju (u jednoj dozi, koja je obično 25-30% terapijske doze). Takođe se preporučuje kontrola urina u određenim vremenskim razmacima, pri čemu se ne prekida antibiotska zaštita.
Uz antibiotsku terapiju, u toku lečenja, dete sa upalom mokraćnih puteva treba da uzima više tečnosti uz dodatak citrusnog voća (limun). Dajte detetu biljne čajeve od majčine dušice, nane.
Brusnica je vrlo korisna, jer sadrži hipurnu kiselinu, koja pomaže u borbi protiv bakterija, te je
možete davati u vidu soka ili čaja.
Ako dete ne može da mokri, pomozite mu stavljanjem u kadu sa toplom vodom, gde će sedeti desetak minuta.
U svakom slučaju, kod deteta sa povišenom temperaturom važno je misliti i na postojanje upale mokraćnih puteva.
Da bi se smanjio rizik od infekcije, potrebno je pravilno održavati higijenu redovnim pranjem, uz čestu promenu pelena, veša, uz izbegavanje korišćenja vlažnih maramica. Kod starije dece treba obratiti pažnju na redovno pražnjenje mokraćne bešike (na 4 sata, ili pre svakog obroka i pre spavanja). Ukoliko dete ima zatvor, razrešavati ga pravilnom ishranom sa dosta vlaknastih materija. Lečiti crevnu parazitozu, ako postoji.
Adekvatno oblačiti decu, izbegavati nošenje tesnog veša, pantalona. Koristiti mek toaletni papir, uz pravilno brisanje kod ženske dece (unazad, ka čmaru). I na kraju, pravilnom ishranom sprečiti
pojavu anemije, koja dete može da učini podložnijim svakoj infekciji.

Autor: Dr. Ljiljana Koljaja
specijalista pedijatrije
Ordinacija „Dečiji lekar“
Dubrovačka 6, Zemun
063/844 1909; 011/2191 287

Izvor: Bebin izbor