Među darovima koje priroda nudi čoveku, pčelinjim proizvodima, a pre svega medu, odvajkada pripada počasno mesto.
Blagotvorno dejstvo meda na dečji organizam poznato je mnogima, ali praktičnih saveta o pravilnoj upotrebi nikada nije dovoljno. Deca koja u hrani redovno dobijaju med, znatno su otpornija prema mnogim bolestima.
Zajedno sa bioaktivnim materijama iz lekovitog bilja, svežeg voća i povrća, oligomineralnih voda i drugih prirodnih izvora,

med predstavlja riznicu profilaktičko-lekovitih sastojaka koji se čoveku nude kao nezamenljivi darovi prirode i prijatelji, pre svih, dečjeg zdravlja.
Moglo bi se zato s pravom reći da medicinsko pčelarstvo i apipreventiva tek najavljuju svoje pravo doba.

O medu za decu

Med je prirodna hrana, tj. složen prirodni proizvod, prijatnog mirisa i ukusa. Sadrži proste šećere, vitamine, minerale, enzime i deluje pozitivno na apetit i peristaltiku.
Deci treba davati med umesto šećera.
Zbog mogućnosti pojave alergije, istina retko, potrebna je opreznost pri uvođenju u jelovnik dece, posebno iz porodica sa alimentarnim alergijama. Zbog toga se med daje odojčetu tek posle devetog meseca starosti, kaže zvaničan stav jedne grupe naučnika, ne daje se u prvoj godini života, zvaničan je stav naučnika kod nas.
A evo šta kažu lekari širom sveta, oni koji se bave pčelinjim proizvodima kao hranom i kao lekom.
Doktor Lutingen, pedijatar iz Njujorka, preporučuje med za ishranu odojčadi jer on ne izaziva acidozu, brzo se repsorbuje u tankom crevu i sprečava alkoholnu fermentaciju, a njegove slobodne kiseline potpomažu “usisavanje” masnoća.
Knot je utvrdio da med koji se dodaje dečjoj hrani pomaže brzom iskorišćavanju kalcijuma. Poznati pedijatar dr Kobi, ugledni naučnik iz Pariza, preporučuje da se deci ne stavlja fabrički šećer u mleko, već isključivo med.
“Dobro prokuvajte mleko”, savetuje dr Kobi, “i kada se rashladi, ne suviše, tada ga zasladite medom.” Time dečjem organizmu dajete ugljene hidrate, vitamine, mineralne materije i gvožđe.” Dr Kobijeva
metoda “regeneracije mleka” uspešno se primenjuje u sanatorijumu Amden u Švajcarskoj.
Uopšteno uzevši, med je za decu idealna slatka hrana. S obzirom na to da je lako probavljiv i sladak, malo je dece koja ga ne prihvataju.
Veliki značaj meda za normalan razvoj dečjeg organizma utvrđen je kako empirijskim, tako i naučno-eksperimentalnim putem. Savremene hemijske i biološke analize meda pokazuju da povoljna kombinacija hranljivih materija u njemu ne opterećuje i ne angažuje probavni sistem dečjeg organizma dodatnom preradom. Za decu med predstavlja gotovu hranu koja se 100 procenata iskorišćava u organizmu i uključuje u njegove životne funkcije.

Kada i kako uvesti med u ishranu deteta

Na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva u ishrani dece, o medu kao namirnici rekla bih sledeće: posle
majčinog mleka, koje je svakako najidealnija hrana za odojče, med je sigurno jedini prirodni zaslađivač, kako za decu tako i za odrasle. Potrebno je da postupamo pravilno i strpljivo.

Da li bebe smeju da se slade medom?

Med je rizično dati odojčetu pre 12 meseci starosti.
Ukoliko želite, treba ispuniti sledeće uslove:
1. Odojče nema izraženu alergijsku manifestaciju (ekcem – atopijski dermatit, alergiju na proteine
kravljeg mleka, ili alergiju na neku drugu hranu).
2. Nema alergijskih reakcija na med, ili neku drugu hranu u porodici.
3. Može se uzeti isključivo prirodni (nektarski) med – bagremov.
4. Med mora biti zdravstveno bezbedan (proizvođač poseduje potvrdu o zdravstvenoj ispravnosti meda
– obavezna mikrobiološka analiza).
5. Dnevna količina meda je 1g/kg TM
– podeljeno u dva obroka.
6. Uvodi se u ishranu tako što se počinje sa 1/4 kašičice meda, uvek rastvorenog u tečnosti (voda, čaj, sok, voćna kaša…). Nakon prvog davanja, sačekati četiri dana. Ukoliko nema znakova nepodnošljivosti (osip, svrab, povraćanje, proliv), nastaviti sa postepenim povećanjem, tako da se tokom dve nedelje unese
dozvoljena dnevna količina. Tek nakon toga može se davati svakog dana.
Ukoliko se bilo kad pojave znaci nepodnošljivosti, prekinuti uzimanje i javiti se pedijatru.

Med u ishrani malog deteta

Ako dete ima dve godine a još nije probalo med, postupite na isti način kao što je savetovano za ishranu
odojčeta. Naravno, starije dete je teže, pa će dnevna količina meda biti veća, shodno preporuci 1g/kg TM.
Ako je dete starije od dve godine, pri izboru vrste meda ne morate se ograničiti samo na bagremov med,
iako ga deca najradije prihvataju. Detetu se može ponuditi i livadski med.
Kulinarske veštine o upotrebi meda za stariju decu svakako su mnogo maštovitije i raznovrsnije. Setite se
samo medenih kolača, kohova i drugih zdravih poslastica sa medom, koji uz mleko, limunadu ili biljni čaj, mogu biti odlična užina za decu. Med je hrana i lek samo ako se konzumira u prirodnom obliku, tj. ako nije termički obrađivan.
Poštovani roditelji, dajte vašoj deci med, pravilno i reredovno.
Sigurno će biti zdravija, veselija i mirno će spavati.

Recepti:
Kaša od jabuka i meda
Očistiti jednu krupnu jabuku, sitno naribati, dodati kašičicu meda i izmešati. Ovoj kaši se može dodati
1-2 kašike kuvanih zobenih pahuljica.

Krem od jabuka, sira i meda

200 g mekog kravljeg sira
2 kašičice meda
kisela jabuka
šlag
Sir zgnječiti viljuškom, dodati med i izmešati.
Jabuku oljuštiti, izrendati pa dodati siru i medu.
Sipati u čaše, po želji ukrasiti šlagom i služiti kao zdravu i ukusnu poslasticu.
Jednostavno: Napravite limunadu sa medom, pečenu palačinku premažite bagremovim medom, mleko ili kakao napitak zasladite medom…

Recepti su preuzeti iz knjige BEBI KUVAR
nutricioniste Živke Vlajković. Knjigu
možete poručiti na telefon: 064/ 178 2252

Autor: Živka Vlajković,
diplomirani nutricionista
DZ Zemun

Izvor: Bebin izbor