Problem alkohola i alkoholizma je toliko poznat koliko i ljudsko drustvo, pa se moze reci da je taj problem nastao sa nastankom ljudske zajednice. Danas je alkoholna intoksikacija po rasprostranjenosti i znacaju na jednom od prvih mesta među trovanjima

Alkohol se lako mesa sa vodom u svim srazmerama, a kako su membrane celija ljudskog tkiva lako propustljive za alkohol, resorpcija po principu difuzije se brzo odigrava u digestivnom traktu. Resorpcija u malim kolicinama pocinje u sluzokozi usta, a dominantno se obavlja u tankom crevu i nesto manje u zelucu.
Tako alkohol iz digestivnog trakta prodire prvo u vensku, pa arterijsku krv,

a zatim u sva tkiva organizma. Koncentracija alkohola u samim tkivima nije jednaka, vec je veca tamo gde je vaskularizacija veca i gde je prisustvo tecnosti obimnije (testisi, bubrezi, misici, slezina, srce, mozak, jetra), za razliku od kostiju, masnog i vezivnog tkiva, gde je koncentracija mnogo manja.
Resorpcija (prodiranje alkohola u krv) zavisi od vise uslova: zdravstvenog stanja, prisustva ili odsustva hrane u zelucu i crevima, vremena i nacina konzumiranja alkohola, jacine i kolicine konzumiranog alkoholnog pica, brzine konzumiranja pica, temperature upotrebljenog alkoholnog pica, priviknutosti ili nepriviknutosti na alkoholno pice i dr.
Pri konzumiranju alkoholnog pica na prazan zeludac resorpcija se odigrava brzo i moze biti zavrsena za 30-60 minuta.
Zbog veoma brzog dospevanja konzumiranog zestokog pica uzetog na prazan zeludac u krv, pa u mozdano tkivo, moze doci do iznenadnog jakog nadrazaja na mozdane celije i razlicitog reagovanja alkoholisanih osoba. Taj prvi nadrazaj mozdanih celija sa sledstvenim intenzivnim reagovanjima se smanjuje sa daljim prodorom alkohola u krv i mozdano tkivo sa daljim nastavkom resorpcije zbog »privikavanja« mozdanih celija na alkohol, pa samim tim i do smirivanja i umerenijeg reagovanja organizma.
Konzumiranjem alkohola sa hranom ili neposredno posle njenog unosenja resorpcija se usporava i produzava i duze od dva sata pa je time i nadrazaj na mozdane celije u pocetnoj fazi resorpcije postepen. Obilna kolicina kaloricne hrane, narocito sireva, rovitih jaja, sardina u ulju i dr. predstavlja neku vrstu prepreke resorpciji alkohola iz digestivnog trakta. Topla pica se brze resorbuju od hladnih.
Eliminacija alkohola nastupa odmah nakon maksimalne resorpcije i podrazumeva njegovu oksidaciju, vecim delom u jetri (85-90%) pomocu alkohol dehidrogenaze, a manjim delom u drugim tkivima pomocu katalaze. Oko 10-15% nepromenjenog alkohola eliminise se izdahnutim vazduhom, urinom i znojenjem.
Koncentracija alkohola u krvi se smanjuje prosecno 0.15 promila za jedan sat.

Klinički simptomi u pojedenim fazama alkoholisanosti

Pocetna pripitost do 0.5 promila u krvi – postoji misljenje da pri ovoj koncentraciji nema klinickih znakova, ali ipak u manjem broju slucajeva specijalnim psihomotornim testovima moze se primetiti diskretna narusenost koordinacije finih pokreta, pocetak promena strukture licnosti i opadanje paznje, odredjeni poremecaj vida i sluha.
Pripitost 0.5-1.5 promila – javlja se emocionalna labilnost, promena govora, precenjivanje vlastite sposobnosti pamcenja i zapazanja, poremecaj hoda, narusena koordinacija pokreta, mogucnost pogresnih procena i reagovanja povecava se za oko 13 puta, moc adaptacije na tamu i svetlost smanjena je za oko 30%, reakcija cula vida slabija za oko 30%, a sluha za oko 40%.
Pijanstvo1.5-2.5% – intelektualne funkcije su znatno narusene, nestaje samokriticnost i kontrola, cesta je vrtoglavica i povracanje, postoje znaci vremenske i prostorne dezorjentacije, pri hodu se javljaju nestabilnost i teturanje, zamagljenost vida, a moguc je i gubitak svesti.
Tesko pijanstvo 2.5-3.5 promila – potpuno odsustvo objektivne procene situacije, cesci je gubitak svesti, zapazanja su jako povrsna i cesto se potpuno gube, skoro se redovno vide duple slike predmeta, postoji pospanost, sasvim nestabilan hod, muka i povracanje.
Tesko trovanje 3.5-4.0 promila – nastaje opsta slika trovanja, teska psihomotorna oduzetost, cesci je gubitak svesti, a nekada dolazi i do kome. Koncentracija preko 4% alkohola u krvi se smatra smrtnim trovanjem, zbog paralize disajnog i kardiovaskularnog centra u mozgu.

Kako reagovati

Ukloniti sva alkoholna pica oko otrovane osobe ili ukloniti osobu iz okoline u kojoj ima alkohola. Osobu dovesti na sigurno mesto, odnosno mesto gde nema opasnosti od padova i povreda.
Ukoliko je osoba upravljala vozilom, spreciti je da nastavi voznju. Otkriti je li konzumiran samo etanol i je li osoba mozda dosla u kontakt s nekim drugim alkoholima. Takodje ispitati je li osoba uzela bilo kakve lekove ili droge. Uveriti se da stanje u kome se osoba nalazi nije rezultat neke druge bolesti. Ispitati pati li osoba od nekog drugog stanja ili bolesti. Konstantno budite uz otrovanu osobu i kontrolisite stanje. Nikakvi lekovi ne mogu ubrzati proces treznjenja. Kofein ili hladni tusevi mogu imati samo kratkotrajan i minimalan ucinak. U slucaju da ne mozete sami osigurati pomoc otrovanoj osobi ili u slucaju da smatrate kako je stanje otrovane osobe ozbiljno, potrazite pomoc, bilo pozivom ili odvozenjem otrovane osobe u bolnicu. Treba istaknuti kako je povracanje cesta pojava kod trovanja alkoholom, ali ukoliko otrovana osoba povrati vise od jednog puta, to moze biti znak povrede glave ili neke druge ozbiljne bolesti i potrebno je takvu osobu odvesti u bolnicu na posmatranje.
Ne postoji nacin lecenja koji ce ponistiti ucinak trovanja alkoholom.
Osobe otrovane alkoholom najcesce ce dobiti infuziju za sprecavanje dehidratacije i vitamine B kompleksa zbog nedostatka vitamina. Alkohol je diuretik i podstice povecano izlucivanje urina. Ukoliko ne postoje nikakve druge komplikacije, osoba ce verovatno biti pustena kuci.
Ukoliko je doslo do teskog trovanja alkoholom, kada se osoba nalazi u stanju stupora (poremecaj svesti) ili kome, potrebna je intubacija kako bi se olaksalo disanje i zastitila pluca od aspiracije povracanog sadrzaja. Do tada najvaznije je videti dise li bolesnik spontano, osloboditi usnu supljinu i disajne puteve ukoliko nisu prohodni, proveriti prisutnost otkucaja srca pipanjem pulsa najbolje na krvnim sudovima vrata i u slucaju povracanja postaviti ga u bocni polozaj kako ne bi doslo do aspiracije povracenog sadrzaja. Ukoliko ne postoji spontano disanje i rad srca, pristupa se vestackom disanju i spoljasnjoj masazi srca.

Delirijum tremens

Delirium tremens je akutni organski psihosindrom alkoholičara. Dosta često se javlja kod osoba koje duže vreme konzumiraju veće količine alkohola, a zatim naglo prestanu. Može se javiti kod iste osobe i po nekoliko puta.
Provokativni faktori delirium tremensa
Fizička trauma, infektivna bolest, stresna situacija, nagla apstinencija bez adekvatnog lečenja, nakon prekomernog konzumiranja alkohola, ali i bez uočljivog provokativnog faktora.
Predelirantni simptomi
Nesanica, noćni strah, jako znojenje, osećaj žeđi, grub tremor (podrhtavanje) ekstremiteta, intenzivne bolne parestezije (izmenjen osećaj u vidu mravinjanja, trnjenja), opšta slabost, neraspoloženje, napetost, zujanje u ušima, gubitak apetita, ponekad dugotrajni prolivi ili opstipacije (zatvori). Samo delirantno stanje se javlja 3-10 dana od poslednjeg konzumiranja alkohola. Kod nekih bolesnika na početku delirantnog stanja dolazi do konvulzija tipa grand mal (alkoholna epilepsija). Kliničke manifestacije uključuju agitaciju, konfuziju, dezorijentaciju, halucinacije, groznicu, tahikardiju (ubrzan rad srca) i hipertenziju (povišen pritisak), ubrzano disanje, tremor, mučninu, povraćanje, jak nemir i strah, vrlo žive iluzije, sumanutost, sugestibilnost, govor je
inkoherentan (odvojeno ima smisla, ali međusobno je nepovezano i besmisleno).
Prva pomoć
U terapijskom postupku je najbitinije bolesnika smiriti i sprečiti komplikacije od strane srca i pluća. Bolesnik se smešta u krevet, i imobilizuje. Od lekova se daju: meprobamat, klometiazol (hemineurin u infuziji) ili promazin, veće količine tečnosti (i.v. fiziološka rastvor ili 5% glukoza ili per os čaj), vitamini- B1, B6, B12, glikozide digitalisa- medigoksin. Delirantno stanje, uz adekvatnu terapiju, obično traje 2-5 dana.
Završava krizom- dugi, duboki san iz kojeg se budi bistar, s amnezijom za sve ili deo onog što se događalo u delirijumu. Iza toga bolesnik pati od nesanice, malaksao je , mlitav, depresivan i zbunjen.
Kasnije sledi psihoterapija, socioterapija, i uključenje bolesnika u intenzivno lečenje od alkoholne zavisnosti i komplikacija.

dr Sonja Ilić
Apoteka br.59