Panika (panicno stanje) je oblik intenzivnog straha od iznenadne opasnosti; često ukljucuje motoriku koja omogucuje beg iz opasne situacije. U zapadnim zemljama procenjuje se da ih dozivljava svaka 10-ta osoba. Jedan od razloga za porast njihove ucestalosti je to sto danas ljudi spremnije priznaju da su zrtve panike. Drugi razlog je sve brzi tempo zivota, zbog koga je sve veca izlozenost stresu.
Uzroci su razliciti od osobe do osobe. Ponekad je dovoljan samo jedan traumatski dozivljaj u detinjstvu, koji onda pokrece napad panike uvek kada se osoba nadje u slicnim okolnostima. To je cest slucaj sa osobama koje je u detinjstvu napao pas. Prvi napad moze izazvati prethodna duga izlozenost stresu, npr. zbog selidbe, dugog prekovremenog rada, gubitka voljene osobe. Ljudi su cesto ranjiviji nakon prelezane bolesti ili duzeg razdoblja depresije, a neki podaci
govore da bi se moglo raditi i o nasledjenoj sklonosti.
Kako izgleda napad panike
Napad panike spada u anksiozne poremecaje. Osnovni razlog zbog koga je napad panike u savremenim psihopatoloskim klasifikacijama ubrojan u anksiozni poremecaj je u tome sto je on prividno neobjasnjiv osobi koji ga dozivljava. Dakle, panicni atak se moze shvatiti kao afekt anksioznosti.
Anksioznost se moze prezentovati velikim brojem simptoma, a razliciti ljudi reaguju razlicitim simptomima. Za mnoge ljude, dovoljno je da potpuno pocnu da zaobilaze sta god da im smeta – to moze dovesti do toga da ceo zivot postane struktuiran oko izbegavanja posebnih situacija ili objekata.
Ponekad, takve se situacije ne mogu izbeci – godine neodlazenja zubaru mogu prouzrokovati teska ostecenja zuba i potrebu za hitnim lecenjem, ili susret koji se ne moze izbeci – kada je osoba s fobijskim poremecajem prisiljena uci u takvu situaciju javlja se osecaj straha, nakon cega cesto nastupa napad panike.
Napad panike je snazna iznenadna teskoba koju karakterise mesavina telesnih i psihickih simptoma. Izaziva ih iznenadna navala hormona adrenalina kad se covek oseti necim ugrozen. Sledi reakcija po principu »napadni ili bezi« – organizam zeli pobeci ili se suprostaviti onome sto ga ugrozava. Zbog adrenalina, u panici se ubrzava rad srca, osoba ne moze da dodje do daha, slabije vidi, dlanovi joj se znoje, telo drhti, javlja se mucnina i vrtoglavica i navala krvi u lice.
Ljudi cesto pomisle da ce se onesvestiti, doziveti srcani udar, »poludeti« ili umreti. Simptomi se stisaju vec za nekoliko minuta, ali se napadi mogu ponoviti nekoliko puta u kratkom roku pa se pogodjenom cini da se radi o jednom dugom napadu. Kod nekih osoba su panicni napadi cesti, kod drugih se javljaju samo jednom ili dva puta u zivotu. Ima pacijenata koji sklonost pretvore u hronicno stanje. Kod takvih osoba svako brze kucanje srca moze pokrenuti niz simptoma teskobe, a zatim i napad panike. Oni brzo steknu naviku da strahuju od sledeceg napada pa se povlace u sebe i izoluju od svakodnevnih aktivnosti. Zene su dva puta sklonije od muskaraca ali jos nije razjasnjeno zasto.
Osoba koja pati samo od napada panike psihicki je potpuno uravnotezena (klinicki gledano), ali vrlo cesto pati od neopisivog i subjektivnog straha da ce poludeti, napraviti ispad, poceti urlati ili plakati. Ponekad se i dogodi da osoba zaplace, vidljivo panici ili trazi da joj neko pomogne.
Prva pomoc i lecenje
Osobe koje imaju napad panike, moraju da nauce da pomognu same sebi, odnosno da nauce da kontrolisu napad. Psihoterapeut bi trebao ukazati kako se nositi s napadima panike, a najuspesnije metode su poznavanje stepena napada panike i delovanje u ranim fazama. Kako su napadi panike ‘u glavi’, vazno je ne dopustiti strahu da poprimi ogromne dimenzije, dakle strah i osecaj nadolazece opasnosti treba znati ‘devalvirati’, tj. umanjiti u samom pocetku. Nuzna su i saznanja o tome da telesni simptomi nisu opasni, odnosno, bez obzira na subjektivni osecaj, da ne vode u srcani udar, ludilo ili bilo sto slicno.
Nije lose ni izraziti ljutnju, bilo glasno, bilo tiho, samom sebi reci ‘dosta’ ili ‘prekini’, i u toku ove situacije bodriti se pozitivnim mislima. Odlicno funkcionise nosenje gumice oko ruke, jer bol koju stvara udaranje gumice odvraca paznju od panike. Svaki oblik odvracanja paznje je efikasan. Napadima panike, ako se ipak pojave, ne treba se opirati. Nauciti posmatrati vlastito stanje uz svest da ce panika proci jedna je od kljucnih vestina u kontroli napada.
Lecenje je dosta slozeno. Prvo je potrebna organska obrada. To je vazno zato da bi se iskljucila neka organska bolest i radi umirenja pacijenta kako bi pacijent uvideo da se ne radi o telesnoj nego o psihickoj bolesti. U psihijatrijskom lecenju daju se lekovi najcesce (antidepresivi i anksiolitici) uz kognitivno-bihevioralnu terapiju. Tokom lecenja veoma je vazna zelja pacijenta da zivi normalnim zivotom bez ogranicenja, kao i disciplina i strpljivost u lecenju.
dr Sonja Ilić
Apoteka br.59
Anksioznost