Alergija na hranu je svaka nezeljena reakcija na inace bezopasnu hranu ili komponentu hrane u koju je ukljucen imuni sistem organizma. Da bi se izbegla konfuzija, veoma je vazno da se termini ispravno koriste. Samo ako je u reakciju ukljucen imuni sistem organizma mogu se koristiti pojmovi alergije na hranu ili preosjetljivosti na hranu.

Postoji nekoliko razlicitih tipova nezeljenih reakcija koje uključuju imuni sistem, a koje pomazu organizmu da se odbrani od bolesti. U slučaju alergije na hranu, trenutna hipersenzitivna reakcija je najbolje proucena.
Ovaj tip reakcije uključuje tri primarne komponente: nutritivni alergen (hranu), imunoglobulin E (IgE) i celijske elemente (mastocite i bazofile).

Nutritivni alergen je hrana ili komponenta hrane koja stimulise odgovor imunog sistema kod preosetljivih osoba na tu hranu.
Jedna hrana moze da sadrzi vise razlicitih komponenti na koju je individua preosetljiva. Najveci deo komponenti su verovatno proteini, a ne seceri ili masti.
Osobe koje imaju nasledjenu sklonost da im se jave alergijske manifestacije produkuju vecu kolicinu specificnih odbrambenih antitela imunog sistema nazvanih IgE klasa antitela. Kada alergena (preosetljiva) osoba pojede hranu njen imuni sistem bude stimulisan antigenima da proizvodi antitela protiv specificnog antigena.
Milioni stvorenih IgE antitela cirkulisu krvlju po celom telu i vezuju se na povrsinu krvnih celija bele loze koje se nazivaju bazofili. Te celije sa vezanim IgE antitelima prodiru u okolna tkiva iz kapilara i pretvaraju se u mast celije, a na njihovoj povrsini se i dalje nalaze vezana antitela iz IgE klase.
Bazofili i mast celije su specijalizirane celije imunog sistema koje igraju glavnu ulogu u reakcijama preosetljivosti ljudskog organizma. Mast celije se pretezno nalaze u tkivima koja su primarno mesto kontakta sa okolinom coveka (koza, pluca, organi za varenje). Bazofili i mast celije proizvode i skladiste razlicite supstance poput histamina koje izazivaju alergijsku reakciju. Kada IgE na povrsini tih celija dodje u kontakt sa alergenima iz hrane dolazi do burnih reakcija oslobadjanja uskladistenih supstanci koje izazivaju snazne alergijske manifestacije.

SIMPTOMI ALERGIJE NA HRANU

Iako se alergijske reakcije mogu javiti na svaku hranu, najveci broj reakcija se javlja na mali broj namirnica: mleko, jaja, ribu, skoljke, soju, psenicno brasno, orahe i drugo kostunjicavo voce, bobicasto voce. Alergijske reakcije se javljaju od nekoliko minuta pa do nekoliko sati nakon uzimanja hrane na koju je osoba alergicna. Kod narocito osetljivih osoba samo mirisanje ili dodirivanje hrane moze izazvati alergijsku reakciju.
Najcesci simptomi alergije na hranu manifesuju se na organima digestivnog trakta. Pocinju sa otokom ili svrabom usana, jezika i/ili grla. Kada hrana dospe do zeluca mogu se javiti mucnina, povracanje, grcevi u stomaku ili proliv. Veoma cesto se javljaju i crvenilo, svrab, koprivnjaca i ekcematozne promene na kozi.
Neke osobe mogu da dobiju kijavicu, curenje iz nosa, otezano disanje i druge poteskoce vezane za disanje. Iako alergija na hranu ponekad moze da pogorsa simptome astme, ona nije test uzrocnik respiratornih oboljenja. Ipak, deca kod koje se napad astme javi nakon unosa neke hrane imaju povecan rizik, po zivot opasnih alergijskih reakcija.
Anafilakticki tip alergijske reakcije je retki, ali ponekad i smrtonosni tip reakcije u kome vise razlicitih organskih sistema istovremeno ispoljava teske alergijske manifestacije. Simptomi nastupaju naglo, brzo se pogorsavaju, a manifestuju se koprivnjacom, svrabom i otokom koze i grla, otezanim disanjem, sni-
zavanjem krvnog pritiska, gubitkom svesti, a u najtezim slucajevima dovode do smrti.
Simptomi alergije su individualni i variraju po vremenu i intenzitetu manifestacija, vremenu javljanja i kolicini i vrsti hrane koja dovodi do pocetka reakcije. Ista vrsta hrane moze da dovede do razlicitih simptoma kod razlicitih osoba, ali razlicita vrsta hrane moze da dovede do slicnih simptoma kod istog deteta.

DIJAGNOZA ALERGIJSKOG OBOLJENJA

Dijagnoza ne bi trebala da bude teska kod dece koja iste simptome dobiju uvek nakon unosa iste hrane. Na primer, dijagnoza alergije na kikiriki je sasvim ocigledna ako dete povraca i dobije koprivnjacu svaki put kada pojede kikiriki, bez obzira na mesto ili vreme uzimanja kikirikija. Medjutim, kako razlicite vrste hrane mogu da dovedu do slicnih alergijskih manifestacija ili nealergijskih bolesti digestivnog trakta, neophodno je konsultovati specijalistu alergologa da bi se procenilo koji se simptomi javljaju zbog alergije, a koji mogu biti vezani za neki drugi uzrok ili bolest.
Dijagnoza alergijske bolesti pocinje uzimanjem osnovnih podataka o pacijentu i trazenje podataka o uzimanju pojedinih vrsta hrane koje bi mogle biti uzrocnik nastalih problema, procenom kolicine hrane koja dovodi do manifestnih reakcija i vremena koje prodje od uzimanja sumnjive hrane do nastanka alergijskih
reakcija, procenom ucestalosti javljanja alergijskih reakcija i ostalih neophodnih informacija. Kompletni lekarski pregled i odredjene laboratorijske analize se sprovode da bi se eliminisale druge bolesti koje mogu dovesti do slicnih tegoba koje nisu vezane za alergiju.
Pomocu mnogih testova moguce je otkriti da li je imuni sistem deteta senzibilisan na specificnu hranu. Testovi koji se nazivaju RAST (radio alergo sorbent test) ili ELISA testovi mogu da pruze slicne informacije kao i kozni testovi.

LECENJE ALERGIJE NA HRANU

Kada se konacno potvrdi dijagnoza alergijske preosetljivosti na neku hranu jedini pravi lek je eliminacija te hrane iz ishrane deteta.
Plan svakodnevne ishrane ili dijeta moraju biti pazljivo pripremani individualno za svako dete. Svaka eliminaciona dijeta mora uzeti u obzir individualnu sposobnost tolerancije manjih kolicina te hrane, mora se voditi racuna da ne dodje do manifestacija podhranjenosti, da planirani rezim ishrane bude dostupan detetu, odnosno njegovim roditeljima i da se u zamenu da alternativna hrana ili dodaci za hranu umesto onih koji dovode do pojave alergijskih reakcija. Lekar mora da pomogne u sastavljanju jelovnika, kao i da preporuci alternativnu hranu umesto hrane na koju je dete alergicno.
Za uspesno sporovodjenje eliminacione dijete neophodno je stalno kontrolisanje deklaracije na svim proizvodima.
Trenutno ne postoje lekovi koji mogu da pomognu ili dugorocno ublaze intenzitet i ucestalost javljanja alergijskih reakcija.
Specificna desenzibilizacija koja se sa uspehom primenjuje kod neke dece sa alergijom na polen ili alergene iz okoline deteta ne pomaze kod alergije na hranu, ne preporucuje se, cak moze da bude i izuzetno opasna.

OSTALI UZROCI NEZELJENIH REAKCIJA NA HRANU

Trovanje hranom nastaje kada se pojede hrana koja sadrzi otrovne supstance. U nekim slucajevima trovanja mogu da lice na alergiju na hranu kao na primer kod uzimanja pokvarene ribe, nejestive vrste ribe, riba u kojoj ima mnogo histamina iz namnozenih bakterija.
U metabolickim reakcijama na hranu organizam ne moze adekvatno da metabolise hranu unetu obrokom. Npr., neka deca imaju nepodnosljivost na laktozu ( mlecni secer) usled nedostatka enzima laktaze koji je neophodan za razgradnju mlecnog secera.
Kada se popije mleko ili pojede druga hrana koja sadrzi mlecni secer javlja se mucnina, nadutost, gasovi i proliv.
Nealergijske reakcije na hranu mogu se javiti kao rezultat drugih zdravstvenih problema. Nakon virusnog gastroenteritisa naknadno dolazi do nastanka nepodnosljivosti mlecnog secera. U nekim slucajevima psihogeni faktori imaju vaznu ulogu u nastanku tegoba koje lice na alergijske manifestacije. U drugim slucajevima mehanizam nastanka reakcije cesto ostane nepoznat.

Mag. farm. spec. Daliborka Tišić
Apoteka br.59