Izvor: Doživeti 100

Dobrovoljno samoizgladnjivanje dovodi do ozbiljnih komplikacija.
Zbog anoreksije umire 5-15 % obolelih!

Proleće je sezona kada postajemo posebno zainteresovani za fizički izgled. Skidaju se zimski kaputi, isprobava letnja garderoba i kalkuliše se koliko kilograma treba izgubiti do postizanja “idealne težine”.

A upravo to idealizovanje mršavosti u javnim medijima, dovodi do povećanja broja obolelih od anoreksije i drugih poremećaja ishrane, sa kojima se, nažalost, sve češće srećemo u ambulanti. Smatra se da u bogatim društvima od anoreksije boluje 0,5-3,7% žena, ali među adolescentkinjama i mladim ženama taj procenat je značajno veći. Mladići i mladi muškarci takođe boluju od anoreksije ali deset puta manje od žena.
Uprkos intenzivnoj terapiji, čak dve trećine obolelih od anoreksije ne može se trajno i potpuno izlečiti. Iako su poremećaji ishrane (anoreksija i bulimija) primarno psihijatrijska oboljenja, zbog malnutricije dolazi do ozbiljnih komplikacija na brojnim organima i čak 5-15% obolelih umire.

Dva osnovna tipa anoreksije
1. Kod Restriktivnog tipa, devojka namerno unosi jako male količine hrane a ponekad smanjuje čak i unos tečnosti, misleći da se i od vode može ugojiti.
2. Kod poremećaja sa epizodama prejedanja, devojka unosi puno kalorične hrane, ali odmah zatim namerno izaziva povraćanje ili pak koristi jake laksative.

Kako počinje anoreksija

Anoreksija uglavnom počinje u periodu puberteta i rane adolescencije (najčešće u uzrastu 14-16 god) mada se u praksi dešava i da se bolest otkrije kod mladića, kod odraslih žena ali nažalost i kod devojčica uzrasta 9-10 godina.
Tokom puberteta telo devojčice se vrlo brzo menja, masti se talože na bokovima i bedrima, a devojčice su sve više zabrinute i najčešće nezadovoljne svojim izgledom. Međutim, na anoreksiju treba posumnjati ukoliko se javi patološki strah od porasta telesne mase i gojaznosti, zatim opsesivna zainteresovanost
za zdravu hranu, smanjivanje unosa hrane kao i preterano bavljenje fizičkim aktivnostima.

Fizički izgled obolelih

Kod anoreksije najlakše se uočava veliki gubitak kilograma, pa nije retkost da su devojke teške svega 35, 40 kg. Nešto teže je otkriti anoreksiju kod devojčice koja još uvek raste, jer ne dolazi do gubitka kilograma, već porast u visinu ne prati odgovarajući porast težine. Nažalost, može doći i do zastoja
rasta, pa devojčica zbog bolesti nikad ne dostigne visinu za koju je genetski predodređena.
Oboleli od anoreksije često izgledaju mlađe i uglavnom su toplo obučeni, zbog hipotermije kao jedne od posledica pothranjenosti.
Koža obolelih je najčešće suva a kosa i nokti lomljivi.
Mogu se javiti dlačice na trupu, kao i otoci i pomodrelost nogu.

Anoreksija i sport

Devojke koje boluju od anoreksije su često veoma fizički aktivne. Kako bi izgubile što više kilograma one svakodnevno provode po više sati u teretani, na aerobiku, trčanju, plesu, vožnji bicikla i drugim vidovima intenzivne fizičke aktivnosti. Opsesivno vežbanje mršavih devojaka, treba kod roditelja i
sportskih radnika da pobudi sumnju na anoreksiju.
Takođe, i kod pojedinih aktivnih sportista (takmičara) povećan je rizik od anoreksije. Mislimo pre svega na gimnastiku, umetničko klizanje, umetničko plivanje, sportski ples, laku atletiku i veslanje, jer u ovim sportovima takmičari su izloženi stalnom pritisku da što nižom telesnom masom postignu
perfektan izgled i što bolje rezultate.

Psihijatrijsko oboljenje

Anoreksija se klasifikuje kao primarno psihijatrijsko oboljenje.
Pravi uzrok anoreksije se ne zna, ali smatra se da je u pitanju veći broj bioloških, genetskih, psiholoških, porodičnih i sociokulturoloških razloga, koji dovode do anoreksije.
Anoreksija se često javlja kod devojčica koje su povučene, zatvorene, perfekcionisti, postižu natprosečne rezultate u školskim i vanškolskim aktivnostima ali su ipak nezadovoljne postignutim i imaju nisko samopoštovanje.
Ponekad se kod obolelih devojčica otkriva i anksioznost, razni poremećaji ličnosti, depresija pa čak i pokušaji samoubistva.
Takođe, često se otkrivaju i razni poremećaji u porodici poput preterane rigidnosti i prezaštićenosti deteta.

Lečenje anoreksije

Lečenje je uspešno samo ako ga sprovodi tim lekara: psihijatar, dijetolog, internista i po potrebi lekari drugih specijalnosti.
Internista i lekari drugih specijalnosti moraju da leče sve komplikacije koje se javljaju kod obolelih. Često je neophodno i bolničko lečenje pošto se kod anoreksije javljaju i po život opasne komplikacije.
Od suštinske je važnosti da se oboleli od anoreksije pre svega leči kod psihijatra i psihoterapeuta a tek potom kod dijetologa.
U lečenju moraju da učestvuju i članovi porodice obolelog a proces lečenja je dugotrajan i iscrpljujući. Ne postoji brzi lek za anoreksiju. Periodi poboljšanja se često smenjuju sa periodima pogoršanja bolesti, što je veoma frustrirajuće i za porodicu ali i za lekara. Potrebno je naoružati se strpljenjem i uložiti puno truda kako bi se pomoglo onima koji boluju od anoreksije.

Medicinska nutritivna terapija

Veoma je važno da dijetoterapiju obolelih od anoreksije sprovodi isključivo dijetolog odnosno lekar specijalista za ishranu, s obzirom na to da nestručno propisana dijeta može dovesti do ozbiljnih pa i po život opasnih komplikacija.
Dijeta u početku sadrži svega 1000-1600 Kcal (30-40 Kcal po kilogramu telesne mase), a zatim se dnevni kalorijski unos postupno povećava.
Potrebno je obezbediti veći broj manjih obroka u toku dana jer ih pacijenti mnogo bolje podnose nego velike, teške obroke.
Takođe u početku hrana ne sme biti mnogo masna, već se količina masnoća postupno povećava u ishrani.
Mlečni proizvodi zbog kalcijuma i osteoporoze, moraju biti zastupljeni u dijeti. Međutim zbog lošeg podnošenja mlečnog šećera, u početku umesto mleka treba davati manje količine sireva, pavlake i jogurta, a zatim postupno povećavati količine ovih mlečnih proizvoda.
Dijeta treba da sadrži dovoljno belančevina posebno mesa, tako da obolele od anoreksije treba na sve načine odgovoriti od vegetarijanstva tokom lečenja.
Inače za anoreksiju je karakteristično da oboleli često primenjuju razne alternativne načine ishrane, poput vegetarijanske, makrobiotičke i sl, a sve da bi opravdali drastično smanjenje unosa hrane. Dijetolog tokom lečenja mora da otkrije sva neracionalna odnosno pogrešna uverenja o hrani i ishrani.
Zatim je neophodno obolelog razuveriti a potom i edukovati o principima pravilne ishrane i preporučenim količinama i vrsti namirnica.

Osnovne karakteristike anoreksije:
• teška malnutricije (telesna masa je manja od 85 % očekivane TM)
• intenzivan strah od debljanja
• gubitak menstrualnog krvarenja
• iskrivljena slika o sopstvenom izgledu
(sebe doživljavaju kao gojazne iako su veoma mršave)

KOMPLIKACIJE ANOREKSIJE
1. Teška malnutricija
2. Hormonalni poremećaji
•poremećaj menstrualnog ciklusa
• prestanak menstrualnih krvarenja
3.Kardio-vaskularni sistem
• hipotenzija
• bradikardija
• kardiomiopatija
• srčana insuficijencija
4. Gastrointestinalni trakt
• opstipacija
• nadimanje
• ezofagitis
• holelitijaza
• masna infiltracija jetre
5. Lokomotorni sistem
• osteopenija
• prelomi
• prelomi kičmenih pršljenova
(rizik od invaliditeta i smrtnog ishoda)
6. Hipokalijemija i hiponatremija
(životna ugroženost)
7. Anemija, leukopenija
8. Neurološki poremećaji
• epi napadi
• atrofija korteksa

Posumnjajte na anoreksiju ukoliko devojčica:
• gubi na težini
• ima jak strah od debljanja
• drastično smanjuje unos hrane
• zaključava se u toaletu posle obroka (povraćanje)
• ima neuredne menstruacije
• vežba puno sati u toku dana

Ukoliko posumnjate:
• obratite se za pomoć lekaru
• nemojte odlagati odlazak kod psihijatra
• ne primenjujte razne nestručne dijete