Koža je organ koji predstavlja barijeru, zaštitu i odbranu te je glavno mesto na kojem se javljaju brojne upalne bolesti.

Glavni uzročnici su egzogene bolesti (virusi, bakterije, gljivice) ili endogene prirode (endogene bolesti). Velik broj živih uzročnika bolesti (bakterije, virusi, gljivice) može dovesti do lokalne (kožne) ili opšte (sistemske) infektivne bolesti.

Bakterijske infekcije kože
Normalno je koža naseljena brojnim bakterijama: stalna bakterijska flora sa rezistentnim i privremenim bakterijama. Rezidentni sojevi su stalno prisutni (među ostalim, Staphylococcus epidermidis, povremeno patogen). Privremena flora je samo privremeno prisutna (iz vazduha ili sa tela), među ostalim, stafilokoke i streptokoke. Za razliku od virusa kod bakterija dolazi ponajpre do vanćelijskog umnožavanja i stvaranja toksina, lokalnog oštećenja ćelija i tkiva (lokalna infekcija), izvan kožnog oštećenja putem toksina (toksikolize) ili putem samih bakterija (opšta infekcija).
Koža ima malu osetljivost zbog delotvorne zaštite i mehanizama odbrane (pH vrednosti, stratum corneum, površinski film kože, no ako postoji oštećenje kože tzv. ulazna vrata, tada se stvara mogućnost razvoja bakterijske infekcije. Naravno i ako je došlo do slabljenja odbrambenih funkcija kože (npr. šećerna bolest, infekcija HIV virusom) bakterijska se infekcija lakše razvije.

Impentigo contagiosa
Impentigo contagiosa je streptokokama i/ili stafilokokama uzrokovana zarazna, površinska, gnojna lokalna infekcija (piodermija) pre svega javlja se kod dece. Prenos je većinom putem kontakta (infekcija sekretom). Koža je prekrivena malim mehurićima ili velikim mehurima koji prelaze u kraste. Tok bolesti je spontano izlečenje, ali takođe moguć je duži tok (nedeljni) sa širenjem promena (autoinokulacijom) zbog čega se primenjuje kod lakših slučajeva lokalna terapija (uklanjanje krasta, mehura, antibiotski lokalni preparati npr. mupirocin). Kod težeg toka bolesti primenjuju se sistemski antibiotici (npr amoksicilin, flukloksacilin, cefalosporin, eritromicin). Trebalo bi uraditi urinokulturu!

Erizipel
U pitanju je streptokokama uzrokovana (retko stafilokokama, gram-negativnim bakterijama) akutna, duboka, dermalna, lokalna infekcija sa opštim simptomima. Najčešća se javlja na potkolenicama, licu, popraćena crvenilom, oticanjem, toplotom i promenama kože. Prisutno je i oticanje regionalnih limfnih čvorova, kao i povišena temperatura i drhtavica. Temperatura nekad dosegne i 40°C, uz što je poremećeno opšte stanje pacijenta. Uglavnom se sprovodi standardna antibiotska terapija: sistemsko lečenje penicilinom G im. 1,4 mil. i.j./dan najmanje 3-4 dana, potom penicilin na usta ukupno 10-14 dana. Lokalno se stavljaju antiseptički oblozi, potom antibiotske kreme. Jako je bitno mirovanje! Kod alergija na penicilin, zameniti ga sa eritromicinom.

Gram negativna infekcija stopala
Gram negativni štapići (Proteus, Pseudomonas, Klebsiella, Escherichia coli) mogu povremeno nastaniti kožu, kod povoljnih stanja za rast (npr. kod dugotrajne ulceracije-rane na koži i u potkožnom tkivu).

Eritrazma
Uzročnik ove bolesti je Corynebacterium minutissimum. Upadljiva, ali neškodljiva lokalna infekcija, slična gljivičnoj infekciji, zahvata kožu izloženih regija, bez izazivanja tegoba. Najčešće se javlja zbog promene sredine (vlažno – vruće), lokalizovana je u području genitalija, oko anusa, u pazušnim jamama. U terapiji se koristi eritromicin.

Ektima
Promene se najčešće pojavljuju na potkolenicama, najpre u obliku mehura, a potom dubokih ulceracija (rana). Uzročnik je najčešće beta-hemolitički streptokok grupe A, a bolesti mogu pogodovati vlaga, loša cirkulacija, loša higijena. Treba je razlikovati od Ecthyma Gangrenosum, koja je izazvana Pseudomonasom. Leči se antibioticima uz lokalnu terapiju.

Flegmone
Streptokokama i stafilokokama (takođe gram-negativnim klicama, anaerobima) uzrokovana duboka, lokalizovana infekcija kožnog vezivnog tkiva te vezivnog i mišićnog tkiva, sa brzim napredovanjem bolesti uz tendenciju nekroze (odumiranja) tkiva. Tačka ulaza mikroba može biti rana na koži, erizipel, bakterijsko žarište (npr. zubi). Uz lokalne simptome prisutni su i opšte kao što su povišena telesna temperatura, a postoji mogućnost daljeg širenja promene. Lečenje je hirurško uz antibiotsku terapiju prema antibiogramu.

Stafilogeni Lyellov sindrom
Često se koristi naziv “sindrom ošurene kože”. Javlja se kod dojenčadi i male dece nakon infekcije npr. gornjih respiratornih puteva.Uzročnik je stafilokoka iz respiratornog trakta koji proizvodi stafilokokni toksin, zbog čega nastupa teško, generalizovano oštećenje kože sa velikim arealima nalik opsežno opečenoj koži. Opasnost od šoka i sepse su veliki. Leči se visokim dozama antibiotika (koji deluju na stafilokoke), simptomatska lokalna terapija, intenzivna nega.

Akvarijski (bazenski) granulom
Bolest uzrokovana Mycobacterium marinum je nezarazna lokalna infekcija kože koja nastaje prodorom uzročnika kroz povrede na koži zbog čišćenja akvarijuma ili u bazenu. Lečenje: Zbog lošeg odgovora na tuberkulostatike primenjuju se minociklin, doksiciklin, i kotrimoksazol tokom 2 meseca.

Aktinomikoza
Ne zbog se o gljivičnoj već o bakterijskoj infekciji (Actinomicete su gram – pozitivne bakterije). Aktinomikoza je hronična, nezarazna, lokalna bakterijska infekcija. Aktinomicete čine stalnu floru usne duplje, a da bi se razvila bolest, potrebna je prisutnost npr. oštećenje tkiva putem traume, upale. Do otkrića antibiotika bolest je imala vrlo često letalan završetak.
Terapija: Po mogućnosti radikalno operativno lečenje, visoke doze antibiotika – penicilin, eritromicin, tetraciklin (najpre intravenski 3 nedelje, potom na usta)

Rozacea
Od rozaceee obolevaju ljudi sa izraženom konstitucionalnom vazolabilnošću. Crvenilo lica kod takvih osoba nastaje već kod najmanjih nadražaja, ono je jače izraženo i duže traje. Najčešći provokativni faktori su (jako začinjena jela, vruća hrana, alkoholna pića, masna hrana, fermentirani sirevi, kafa, čaj), opstipacija, gastritis, žučni kamenovi, patološka crevna flora, bolesti jetre, izloženost sunčevim zrakama, te lekovi koji izazivaju vazodilataciju (nifedipin). Provokativni faktor može biti i bakterija Helicobacter pylori. Promene na koži započinju prvo prolaznim crvenilom lica, da bi kasnije to crvenilo postalo trajno, pojačani je kapilarni reljef koji još i više pojačava crvenilo lica. Postupno se razvijaju sitne papule (čvorići) upalno promenjene veličine zrna prosa do graška. Kao posledica rozaceee može se razviti rinifima (gomoljasti nos) gde se događa hipertrofija lojnica i vezivnog tkiva. Obolevaju skoro isključivo muškarci.
Sprovodi se opšta terapija peroralnom primenom tetraciklina ili metronidazol u tabletama, te beta blokatori. Uz to treba izbegavati sve provokativne faktore spoljašnje i unutrašnje koji dovode do pogoršanja bolesti.
U lokalnoj terapiji treba izbegavati sva sredstva koja dovode do iritacije, kao što su alkoholni rastvori, ili pranje sapunom. Dobro deluje ihtiol (3-5%) ili sumpor (0,5-2%) u tečnom puderu ili u pasti te lokalno primenjeni tetraciklin, klindamicin, eritromicin (0,5-5%), metronidazol (0,75-2%) i ketokonazol (2%). Ponekad dobro deluje krioterapija, a kapilarni reljef se uspešno odstranjuje elektrokoagulacijom kao i laserom. Moguća je primena preparata koji prikrije crvenilo. Terapija rinofime je hirurška, uglavnom dermoabrazija ili u novije vreme laserskim tretmanom.

Prilagodjeno na srpski sa sajta farmakologija.com