Atopijski dermatitis (neurodermitis, eczema infantum, pruridermatitis chr. allergica) je hronična alergijska upala kože koja se javlja u ranom dečijem dobu, a traje najčešće do četvrte godine. Posle tog perioda, bolest može nastaviti u nešto blažem obliku sve do odraslog doba.

Sam naziv neurodermitis nema nikakve veze s bilo kakvim neurološkim poremećajem iako su deca često razdražljiva i ponekad loše spavaju zbog izrazitog svraba koji prati ovu bolest.

Naziv bolesti dolazi od grčke reči “atopia”, što u slobodnom prevodu znači neuobičajenu pojavu, a u medicinskoj literaturi označava sklonost alergijskim reakcijama organizma. Deca koja boluju od atopijskog dermatitisa mogu imati sklonost i prema drugim alergijskim bolestima kao što su alergijski rinitis i astma.

Tačan uzrok bolesti je nepoznat, a naslednost ima važnu ulogu. Smatra se da je bolest rezultat povezanog delovanja naslednih faktora i okoline.Izazivaju ga i alergeni kao što su kućna prašina, perje i neki prehrambeni proizvodi. Sve češće se javlja u razvijenom svetu.

Simptomi

Radi se o upali kože koja je praćena crvenilom, pojavom mehurića koji vlaže ali i suvim ljuspicama. Bolest obično počinje krajem drugog ili početkom trećeg meseca života kod beba koja imaju genetsku sklonost ka alergijskim reakcijama. Kod neke dece već sa mesec dana javlja tzv. diseboroični dermatitis, koji nije u direktnoj vezi s ekcemom, ali se ćešće javlja kod dece koja imaju sklonost ka pojavi ekcema. Koža bebe je vrlo tanka, sadrži dosta vlage pa se promene koje se javljaju na njoj pri pojavi ekcema razlikuju od onih koje se viđaju kod dece od tri ili četiri godine.
Beba se grebe zbog jakog svraba i tako dolazi do povrede upaljene kože i stvaranja krastica. Ponekad se javljaju sitni vodeni mehurići, koža puca i vlaži, to je tzv. faza ekcema. Kod starijih beba i male dece se javlja suva koža sa ljuspicama koja je pri tom i zadebljana i na dodir neravna i suva. Ovakve promene se javljaju uglavnom na pregibima lakta i ispod kolena.
Vrlo je teško odrediti ulogu pojedinih supstanci (alergena) na pojavu ekcema iako se na početku bolesti može povezati s unosom novih vrsta hrane – npr. kravljeg mleka, voćnih sokova i dr. Ekcem se javlja i kod dece koja se isključivo doje, ali promene na koži su znatno teže i češće kod dece na veštačkoj ishrani.

Dijagnoza i tok bolesti

Da bi postavio dijagnozu atopijskog dermatitisa kod deteta, lekar treba najpre ustanoviti da li neko od članova uže porodice boluje od alergije, jer se atopijski dermatitis uglavnom javlja u porodicama gde roditelji ili bliski rođaci boluju od alergijskog dermatitisa i astme. Ako postoji sumnja da je ekcem prouzrokovala alergija na hranu, doktor će iz bebine ishrane izbaciti sve hiperalergene namirnice (kravlje mleko, jaja, jagodičasto voće, jezgričasto voće…). Osim toga, predložiće testiranje kože da bi se ustanovilo koja namirnica izaziva alergiju. U vezi sa tim, radi se i analiza krvi, kako bi se u njoj otkrila specifična antitela koja se stvaraju u slučaju alergije.

Tok bolesti dosta varira tako da se javljaju faze kada se ekcem donekle povlači, a zatim opet nastupa pogoršanje. Teže bolesti kao npr. upala pluća, proliv, obično prouzrokuju poboljšanje kožnih promena što se dovodi u vezu s imunološkim delovanjem u organizmu.
U mirnom periodu ekcema adekvatnom negom mogu se ublažiti simptomi, ali ako dođe do naglog pogoršanja (posebno jake upale) primenjuju se posebne kreme koje sadrže kortikosteroide, posebno namenjene za lokalnu primenu. Prilikom odluke o izboru preparata i dužini lečenja treba voditi računa i o njegovoj jačini, neželjenim efektima, uzrastu pacijenta, mestu na koje se nanosi i farmakološkom obliku leka (krema, mast, gel). Ako se radi o vlažnom stadijumu ekcema, dobro je stavljati obloge fiziološkog rastvora koji ublažava svrab. Ponekad se primenjuju i lekovi koji imaju za cilj da spreče alergijsku reakciju – anti-histaminici, koji često deluju i sedativno, tj. smire dete koje tako lakše zaspe jer se ublaži svrab. I kortikosteroide i antihistaminike davati detetu samo uz prethodno odobrenje lekara!

Šta još možete da učinite?

Odeća. Odeća ne sme da sadrži sintetička vlakna, barem ona koja dolazi neposredno na kožu. Najbolje je koristiti isključivo pamučnu garderobu.

Lečenje

Ne postoji ni jedan određeni lek koji bi u potpunosti izlečio atopijski dermatitis, već je sva terapija usmerena u pravcu ublažavanja simptoma, posebno svraba koji znatno pogoršava bolest. Promene na koži nisu uvek iste. Ponekad se nalazi umereno crvenilo ili suva ljuskasta koža, dok posle nekog vremena dolazi do pogoršanja. Leto i boravak na moru znatno poboljšava stanje deteta, dok su zimski uslovi posebno nepovoljni i tada dolazi do pogoršanja. I uslovi mikroklime (neposredne okoline) posebno su važni: prevelika vrućina i vlažnost prouzrokuju jak svrab, a pojačano znojenje
Hrana. Kod beba pri pojavi ekcema treba posebnu pažnju posvetiti ishrani. Zbog toga pedijatri uvek upozoravaju na činjenicu: prerano uvođenje citrusa (limun, narandža, grejpfrut) i voćnih sokova može pogoršati stanje kože, kao i prerano uvođenje jaja i kravljeg mleka. Dobro je da majka zapiše koju je hranu dete uzimalo kako bi se mogla pratiti reakcija. Kod beba starijih od šest meseci, pa i ranije, mogu se napraviti i kožni testovi u specijalizovanim alergološkim klinikama kako bi se potvrdila preosetljivost na određenu vrstu hrane.

Nega kože. Kupanje treba svesti na minimum, posebno upotrebu sapuna i šampona, s obzirom da se njihovim korišćenjem skida zaštitni masni sloj i koža, koja je kod malih bolesnika ionako suva, isušuje još više. Korisnije je upotrebljavati specijalna ulja za kupanje i hidratante kreme za dečiju kožu, kako bi se koža što više hidrirala, tj. dobila vodu koja joj nedostaje. Takva ulja se stavljaju u kupku kada je koža dovoljno vlažna, tj. nakon dužeg boravka u kadi, jer se tako zadržava vlaga u koži i ona postaje mekanija i iritacija je manja. Isto važi i za stavljanje krema i losiona – nikada ih ne stavljajte na suvu kožu. Nokte režite detetu što češće kako bi povrede kože kod grebanja bile što manje.

Komplikacije

Najčešće komplikacije koje se javljaju su naknadne infekcije kože bakterijama, koje zahtevaju lečenje antibioticima. Ozbiljnija je infekcija virusom herpes simplex kojim se dete zarazi od odrasle osobe. Obično se infekcija širi na veća područja i zahteva bolničko lečenje. I vakcinacija djece s ekcemom je određeni rizik, pa se pedijatri trude da i način vakcinacije i vrstu vakcina prilagode stanju deteta.

Ozdravljenje

Veći broj dece u periodu od tri do pet godina ozdravi od ove bolesti, mada kasnije postoji rizik od obolevanja od astme. Ukoliko bolest potraje duže, često se promene vide i na pregibu lakta i kolena. Ali detetu od četiri godine se već može objasniti da se nesme grebati.
Novi načini lečenja?
Mogu se preduzeti mere za ispravljanje pogrešnog “odgovora” imuniteta na primer, akupunkturom ili homeopatskim metodama.
Ako ništa od ovoga ne pomogne imajte na umu da se kod svakog deteta, pre ili kasnije, bolest povuče. Dužina lečenja i odgovor organizma na primenu lekova razlikuju od deteta do deteta. Ekcem se ne može eliminisati preko noći, ali to ne znači da neće doći do poboljšanja.

Izvor: Moj pedijatar