Kortikosteroidi su, zbog svojih antiinflamatornih karakteristika, jedni od najkorisnijih lekova u farmakoterapiji, uopšte. Naročito su značajni u lečenju raznih upalnih bolesti kože, poput dermatitisa, atopičkog dermatitisa, seboroičnog dermatitisa i seboreje, pemfigusa, u simptomatskom lečenju psorijaze, lupusa i brojnih drugih kožnih upalnih bolesti.
Kontaktni alergijski dermatitis
Kontaktni alergijski dermatitis (dermatitis allergica e contacta) bolest je koja se može razviti akutno, no mnogo češće ima dugotrajan tok sa recidivima.
Najčešće obolevaju ljudi koji u poslu dolaze u kontakt sa cementom, sredstvima za štavljenje kože, deterdžentima, anilinskim bojama, veštačkim smolama, koji rade u galvanizaciji i drugi.
Promene mogu biti i akutne i hronične, javljaju se najčešće na licu i rukama, no mogu biti zahvaćeni i drugi predeli. Uz promene kože koja je zadebljana, puca, prisutno je crvenilo i često vrlo suva, bolesnici se žale na jak svrbež. Upalne promene su po pravilu ograničene na mesta dodira sa senzibilizirajućom supstancom. Granica između upaljene i zdrave kože nije oštro ograničena.
Prvo je potrebno odstraniti senzibilizaciju. U akutnoj fazi pomažu oblozi 2%-tne borne kiseline ili fiziološki rastvori, kamilice. Valja primeniti kortikosteroidne kreme, ako postoji opasnost od infekcije tada su u kombinaciji sa antibiotikom, a ako se koža izrazito ljušti, tada se primenjuje kortikosteroidna krema i nekakav keratolitik (npr. salicilna kiselina), a ukoliko se upalna promena smanjuje treba preći na indiferentne kreme ili masti (linija Trixera (Avene) i Exomega (A-Derma), Linola Fett, Eucerin). U slučaju jakog svrbeža daju se sistemski antihistaminici.
Naravno, kad se tegobe smire i kad pacijent nije više na antihistaminskoj terapiji, trebalo bi obaviti alergološko testiranje (epikutani test).
Atopijski dermatitis (neurodermitis)
U većini slučajeva kod pacijenata sa ovom alergijskom manifestacijom na koži u porodici postoji neko sa alergijskim problemima kao npr. iste kožne promene, urtikarije, angioedem, alergijske promene na sinusima, alergijske rinitise, bronhijalne astme i sl.
U doba dojenja javljaju se promene na licu i vlasištu kao upalni ekcem (tzv. “mlečna krasta”). Postupno spontano nestane u 50% slučajeva.
U dečijem dobu najčešće nastaje na pregibnim stranama velikih zglobova: laktova, kolena, podlaktice, skočnog zgloba, te na vratu; nisu tako retke ni upalne promene na rukama i prstima; mogu biti zahvaćeni i drugi predeli kože, naročito kod generalizovanog oblika, no ipak ređe. Vrlo je neugodan ukoliko se pojavi u predelu genitalija i anusa. Promene mogu biti akutne: u tom slučaju koža je upaljena, crvena, prisutno je vlaženje kože, mehuri, pukotine na koži, kraste. Češće promene su pretežno hronične. Na promenjenoj koži vide se čvorići zagasito crvene boje, odnosno nešto smeđe boje. Opisani čvorići mogu biti prekriveni sitnim belkastim ljuskama ili sitnim krasticama, odnosno pukotinama na koži. Koža nezahvaćena promenama je izrazito suva. Kod odraslih osoba promene su prisutne na licu, vratu, gornjim delovima trupa, zbog hronično-lihenificirajućem ekcemu koji se učestalo vraća. Prisutan je kod svih pacijenata jak svrbež, posebno tokom noći.
Atopijski dermatitis se može lečiti, ali ne i izlečiti. Terapija je vrlo teška s obzirom da je individualna, ne postoji standardna terapija za sve pacijente.
Počinje se obično sa lokalnim kortikosteroidima samostalno ili u kombinaciji sa antibioticima. U težim slučajevima se mogu primeniti i sistemski kortikosteroidi, eventualno i ciklosporin, kao i sistemski antibiotici (prema antibiogramu). Zbog jakog svrbeža koriste se sistemski antihistaminici, te fototerapija (UV-A i UV-B). U novije vreme se primenjuju imunomodulatori takrolimus i pimekrolimus.
Sprečavanje atopijskog dermatitisa trebalo bi se sprovoditi brojnim merama. U slabijoj fazi bolesti važna je redovna, intenzivna nega kože, tj. primena masnih krema. Važno je i uklanjanje relevantnih provokacijskih faktora, uklanjanje relevantnih kontaktnih antigena, kožnih iritansa, nutritivnih i psihičkih faktora,.
Valja izbegavati potencijalne alergene (npr. dojenjem, stanovanjem u suvom prostoru, bez prašine, bez životinja, bez pušenja), pravilnim odevanjem, (bez vune), intenzivnom negom kože, posebno u intervalima sa blažim simptomima bolesti.
Dalje, važno je i savetovati se o izboru zanimanja (izbegavanje poslova u prašini i rad u nečistom, prljanjem kože uz ekspoziciju alergena). Kod velike većine pacijenata dolazi do gotovo potpunog povlačenja kožnih promena nakon izlaganja suncu i kupanjem u moru (heloimarinoterapija), kao i nakon boravka u planinama u vreme letnih meseci.
Seboreja
Seboreja se nasleđuje autozomno dominantno, a njen klinički izgled zavisi od delovanja više činilaca. Uz hormonske uticaje (androgen u pubertetu, pad estrogena u premenstrualnom delu ciklusa) od značenja su i emocionalna uzbuđenja, promene u tonusu vegetativnog sistema, te nutritivni faktori (masna hrana, jaki začini, alkohol, kafa), što takođe deluje preko vegetativnog nervnog sistema. Koža na seboroičnim predelima je masna i sjajna. Na licu, posebno na obrazima uz nos, te nosa i usta otvori lojnih žlezda su često prošireni. Zbog zastoja loja u žlezdanim vrećama, oblikuju se komedoni. Kosa je masna. Seboreja vlasišta često je združena s ljuštenjem (ityriasis seborrhoides) a ukoliko su ljuske velike i masne govorimo o tinea amantacea. Istovremeno pojava seboreje i i androgene ćelavosti smatra se zasebnim posledicama zajedničkog hormonalnog uticaja (prevalencija androgena – DHT). Seboreju često prati pojačano izlučivanje znoja (hiperhidroza).
Seboroični dermatitis
Temeljni uslovi za nastanak seboroičnog dermatitisa jesu nasledna seboroična konstitucija te hormonalna i vegetativna disfunkcija. Upala kože nastaje zbog nadražaja nekim agensom (loj promenjenog sastava, raspadni produkti bakterija, senzibilizacija na bakterije ili njihove produkte, mehanička trauma). U novije vreme veće značenje se pridaje gljivici Pytyrosporum ovale u nastanku bolesti. Promene na koži smeštene su na seboroičnim predelima, a ređe može biti zahvaćeno i područje ispod grudi te pazušne, lakatne i kolene jame.
Na vlasištu se uočavaju oštro ograničena žarišta različite veličine i oblika, ružičasto-crvene boje, prekrivene belkasto-žućkastim ljuskama. Žarišta često naginju spajanju, a katkad prelaze sa vlasišta na kožu čela i kožu oko ušiju. Nalaze se na licu i to u obrvama, na delu kože iznad očiju, sredini čela, očnim kapcima, oko nosnica. Seboroični dermatitis se pojavljuje u obliku ružičastih više ili manje oštro ograničenog crvenila, sa sitnim ljuštenjem površnog sloja kože. Ljuštenje nalazimo na ušnoj školjci i u spoljašnjme ušnom kanalu. Perut je poremećaj vlasišta koji je povezan sa seboroičnim dermatitisom.
Pemfigus
Pemfigus je retka bolest odraslih (40-60 godina). Manifestuje se brojnim mehurima (intraepidermalno), erozijama, krastama, te bez lečenja završava smrću. Osim na koži promene prisutne i na sluznici usne duplje u vidu erozije. Osim lokalne kortikosteroidne terapije, pacijentu se daju sistemski visoke doze kortikosteroida (prednizon/prednizolon, kombinovano sa imunosupresivima azatioprinom, te mikofenolat mofetilom.
Bulozni pemfigoid
Bulozni pemfigoid je ređa, ali teška bolest starije životne dobi (60-80 godina); smrtni ishod je moguć. Klinički su vidljivi napeti mehuri (ispod kože) na promenjenoj koži, kao i erozije kože prekrivene ljubičastim podlivima, te krastama. Sluznice uglavnom nisu zahvaćene. Osim lokalne terapije kortikosteroidima, daje se srednje jake doze imunosupresiva (prednizon/prednizolon 40-60 mg/dan). Ponekad se daje eritromicin (2g/dan).
Dermatitis herpetiformis
Dermatitis herpetiformis je retka bolest mlađih muškaraca. Zbog izrazito hroničnog toka i subjektivnih tegoba znatno smanjuje kvalitet života. Koža je crvena, prekrivena mehurićima i čvorićima, promene su simetrično raspoređene najčešće na rukama, nogama, gornjem delu leđa kao i na sakralnoj regiji. Pacijent se žali na jak svrbež, odnosno peckanje. Katkad zahvata sluznicu usne duplje. Prisutna je osetljivost na gluten (enteropatija) kod gotovo svih pacijenata (slično celijakiji kod dece).
U lečenju se primenjuje lokalna, simptomatska, antiinflamatorna terapija u cilju smanjivanja svrbeža (hidrokortizon). Dijeta bez glutena (na bazi pirinča i kukuruza).
Diskoidni lupus eritematodes (DLE)
Bolest se javlja češće kod žena (20-40 godina), hroničnog je toka. Javljaju se pločasta žarišta u početku crvena, potom zadebljana i na kraju atrofična, najčešće na licu, vlasištu, nosu oko usnica. Bolest ima tendenciju stvaranja novih žarišta, koja se međusobno spajaju. U 5% slučajeva bez lečenja razvije se sistemski lupus eritemazozus.
Primenjuje se lokalno-antiinflamatorna terapija (lokalni kortikosteroidi), krioterapija žarišta (smrzavanje „snegom“ ugljen dioksida), kod teških slučajeva daje se hlorokin. Dugotrajna terapija traje oko dve godine ili se sprovodi terapija u intervalima. Umesto hlorokina može se dati hidroksihlorokin zbog manje opasnosti od retinopatije. Terapijske mogućnosti su još i kortikosteroidi ili retinoidi, sulfoni, azatioprin, i talidomid. Takođe, potrebno je i izbegavanje UV-vazduha.
Prilagodjeno na srpski sa sajta farmakologija.com