Kako dete dobija neophodne vitamine? Izuzimajući vitamin D, koji se sintetiše u koži pod dejstvom ultra-ljubičastih zraka B frakcije, vitamina K i malim delom vitamina B2 i biotina, koje stvaraju bakterije debelog creva, kompletne potrebe u ostalim vitaminima se ostvaruju hranom.

Takođe, sem vitamina B12, koji se dobro deponuje u jetri, kao i manjim delom vitamina A i D, zalihe organizma u ostalim vitaminima su male.

Prof. Dr Nedeljko Radlović
Univerzitetska dečja klinika, Beograd

Vitamini su složena organska jedinjenja od izuzetnog značaja za brojne procese u ljudskom organizmu.

Ime im potiče od latinske reči vita, vitae, sto znači život. Prvu supstancu ove vrste, vitamin B1 (tiamin ili aneurin), otkrio je 1912. godine Kazimir Funk, poljski biohemičar. U narednom periodu su otkriveni i ostali vitamini, ukupno njih 20, koji se, prema rastvorljivosti, dele na one koji se rastvorljivi u vodi (hidrosolubilni) i one koje se rastvaraju u mastima (liposolubilni). U hidrosolubilne vitamine spadaju vitamini B-kompleksa i vitamin C, a u liposolubilne A, D, E i K.

Kako dete dobija neophodne vitamine?

Izuzimajući vitamin D, koji se sintetiše u koži pod dejstvom ultra-ljubičastih zraka B frakcije, vitamina K i malim delom vitamina B2 i biotina, koje stvaraju bakterije debelog creva, kompletne potrebe u ostalim vitaminima se ostvaruju hranom. Takođe, sem vitamina B12, koji se dobro deponuje u jetri, kao i manjim delom vitamina A i D, zalihe organizma u ostalim vitaminima su male.
S druge strane, poznato je da je elinimacija viška liposolubilnih vitamina ograničena. Sve ove činjenice ukazuju da se vitamini moraju, u sladu sa optimalnim potrebama, redovno unositi hranom. Izuzetak je vitamin K koji se svakom novorođenčetu, u cilju prevencije hemoragijske bolesti, mora dati (parenteralno ili per os) neposredno posle rođenja. Dakle, ne samo manjak, nego i višak vitamina može ozbiljno da ugrozi dečje zdravlje. Zahvaljujući pravilnoj ishrani, ovi poremećaji su danas retki i sreću se, uglavnom, u sklopu različitih oboljenja koja kompromituju njihov unos i promet u organizmu.

Koji su vitamini potrebni odojčetu?

Optimalna ishrana donesenog novorodjenceta i odojčeta podrazumeva unos majčinog mleka ili, ako to nije moguće, adaptirane formule kravljeg mleka. Majčino mleko obezbeđuje detetu sve vitamine osim vitamina D, dok u adaptiranim mlečnim formulama, ukoliko se unose u količini od 750 ml dnevno, ima dovoljno svih vitamina, uključujući i vitamin D.
Od navršenih 4-6 meseci deo potreba u vitaminima dete ostvaruje i nemlečnom hranom. Kravlje mleko, sem vitamina D, nema dovoljno ni vitamina A i C, te ih je, ukoliko je odojče prinuđeno da se ovako hrani, neophodno dodatno unositi. Nedonošče i novorođenče sa malom porođajnom težinom za gestacijsku dob, zbog brzeg rasta u prvim mesecima po rođenju, zahtevaju relativno veći unos svih vitamina.

Zašto je važan vitamin D?

Vitamin D je esencijalni činilac brojnih procesa u ljudskom organizmu vezanih, ne samo za homeostazu kalcijuma i fosfora, odnosno koštanog i zubnog tkiva, nego i za proliferaciu i diferencijaciju ćelija, apoptozu, imunu i hormonsku regulaciju i druge. Otuda je njegovo optimalno prisustvo u organizmu nephodno, kako kod dece, tako i kod odraslih i starih.
Danas se zna da nedostatak vitamina D, pored dobro poznatih posledica na skelet i zube, ima bitno učešće i u pojavi različitih maligniteta, pre svega debelog creva, prostate, dojke i pluća, zatim šećerne bolesti, autoimunih i alergijskih oboljenja, arterijske hipertenzije, srčane slabosti i drugih oboljenja.
Koje su potrebe za vitaminom D?
Posmatrano sa biološkog aspekta, osnovni izvor vitamina D je izlaganje Suncu dok je hrana, sem retkih izuzetka, veoma oskudna u njemu. Imajući u vidu brojne dokaze da izlaganje suncu, koja danas nije ono što je nekad bilo, predstavlja veliki rizik za pojavu kožnih maligniteta, pre svega melanoma, jasno je da je čovek ostao bez svog prirodnog i osnovnog izvora vitamna D.
U skladu s tim, kao i na osnovu brojnih epidemioloških istraživanja koja ukazuju na porast svih gore navedenih oboljenja u čijoj osnovi bitno učešće ima nedostatak vitamina D, su usledile preporuke da se vitamin D, bez obzira na životnu dob, mora redovno unositi!
Preporučena dnevna doza vitamina D, tj.optimalna količina koja pokriva sve njegove fiziološke uloge, iznosi: periodu rasta i razvoja 400 IJ, od 19-50 godina 200 IJ, od 51-70 godina 400 IJ i posle 70. godine 600 IJ.
Danas se većina preparata vitamina D nalazi u obliku holekalciferola (kode dece se najviše koristi uljani rastvor holekalciferola) pošto je njegova biološka aktivnost oko dva puta veća i pouzdanija od aktivnosti ergokalciferola. Na kraju, taj oblik vitamina D ljudski organizam i sintetiše pri izlaganju Suncu.

Izvor: Moj pedijatar