Učestalost tumora kože, a među njima i malignog melanoma, raste poslednjih

30 godina svuda u svetu. Svake godine u svetu oko 130 hiljada ljudi oboli od

melanoma, a oko 37 hiljada umre od ove bolesti, kaže prof. dr Ljiljana Medenica,

direktor Instituta za dermatovenerologiju Kliničkog centra Srbije, predsednik

Udruženja dermatovenerologa Srbije i član Borda direktora Evropske akademije za

dermatologiju i venerologiju

Naša sagovornica upozorava da je u našoj zemlji, prema podacima Instituta za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, godišnji porast incidencije melanoma

u 2004. godini bio 5,3 odsto, a u 2005. godini 15 odsto, što je mnogo više u odnosu na svetske standarde, gde je godišnji porast između 3 i 7 odsto.

– Nemelanomski maligni tumori kože (bazocelularni i spinocelularni karcinom) predstavljaju najčešće tipove karcinoma kože kod ljudi. Stopa incidencije ubrzano raste i dvadeset puta je veća od stope incidencije melanoma, najsmrtonosnijeg malignog tumora kože. Svake godine širom sveta se dijagnostikuje preko 10 miliona bazocelularnih i skoro 3 miliona novih slučajeva spinocelularnog karcinoma. Na sreću, ovi karcinomi kože su izlečivi kod 99 odsto pacijenata. Ipak, moramo imati na umu da preko tri hiljade ljudi širom sveta godišnje umre od bazocelularnog i preko 13 hiljada od spinocelularnog

karcinoma.

Strategije prevencije melanoma

Izbegavanje faktora rizika i rano prepoznavanje melanoma su najznačajniji činioci njegove uspešne prevencije. Definisanje glavnih faktora rizika (genetskih i onih koji potiču iz spoljašnje sredine) za nastajanje melanoma je esencijalno za optimizovanje strategija primarne prevencije – izbegavanje faktora rizika, i sekundarne prevencije – rano prepoznavanje simptoma i znakova melanoma. Genetski determinisani faktori rizika za sada ne mogu biti promenjeni niti iskorenjeni. Međutim, ukoliko izbegavamo faktore rizika koji potiču iz spoljašnje sredine pridržavajući se uputstava koji se odnose na zaštitu od štetnog delovanja UV radijacije koja potiče od sunca ili veštačkih izvora, značajno smanjujemo rizik za razvoj melanoma.

Melanom je najagresivniji od svih tumora kože jer vrlo brzo metastazira i zahvata druge organe. Međutim, ne treba paničiti, jer njegovo rano otkrivanje i pravovremena

hirurška intervencija omogućavaju izlečenje i povećanje stope preživljavanja. Hirurško uklanjanje melanoma u ranom stadijumu dovodi do izlečenja kod 90 do 95 odsto pacijenata. Ukoliko želimo da stopu smrtnosti melanoma držimo na najnižem mogućem nivou, periodični samopregledi kože i pravovremeno obraćanje lekaru kada postoji sumnja na pojavu melanoma moraju postati standardna praksa.

Obučenost lekara ključna

Dermatolozi su, naravno, mnogo više upoznati od lekara opšte medicine sa faktorima rizika za nastajanje melanoma i kriterijumima za njegovo rano prepoznavanje. Nažalost,

opšta javnost nije dovoljno upoznata sa time te edukacija stanovništva koju sprovode dermatolozi, hirurzi i lekari opšte prakse mora biti usmerena kako na primarnu, tako i na sekundarnu prevenciju. Uloga dermatologa je, osim u edukaciji stanovništva, ključna i u edukaciji lekara opšte medicine. Jedan od vidova promocije prevencije melanoma i drugih malignih tumora kože je panevropska kampanja “Euromelanom” koju organizuju i sprovode dermatolozi.

Panevropska kampanja kao šansa za uspešno lečenje

“Euromelanom” je panevropska, humanitarna, preventivna kampanja protiv raka kože koju organizuju dermatolozi širom Evrope od 1999. godine. Ona daje šansu stanovništvu da jednog dana u godini ima besplatne dermatološke skrining preglede za rak kože. U kampanji “Euromelanom” ove godine učestvuje 25 zemalja, između ostalih Belgija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Danska, Nemačka, Grčka, Irska, Poljska, Portugalija, Rumunija, Rusija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska, Velika Britanija i Ukrajina. Cilj kampanje je da ustanovi što više obolelih sa malignim tumorom kože u ranoj fazi kako bi bili dalje upućeni na uspešno lečenje. U okviru ove akcije građani će moći da urade besplatan pregled kod sumnje na rak kože, da se informišu o faktorima rizika, znacima i simptomima melanoma u početnom stadijumu, da saznaju više o štetnom delovanju sunca na kožu i dobiju savete za zaštitu.

U našoj zemlji, kampanja „Euromelanoma 2009“ će se održati u ponedeljak, 11. maja ove godine u organizaciji Udruženja dermatovenerologa Srbije i Evropske akademije za dermatologiju i venerologiju (EADV), pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Partner kampanje je Eucerin, brend kompanije Beiersdorf d.o.o. Beograd. U kampanju se do sada uključilo 108 dermatologa iz 14 gradova Srbije.

Kako se prijaviti za besplatan pregled

Svi zainteresovani iz cele Srbije mogu otići na besplatan dermatološki skrining za rak kože ukoliko prethodno telefonom zakažu pregled besplatnim telefonskim pozivom iz fiksne mreže na broj 0800 222 888. Telefon će biti u funkciji od 27. aprila do 7. maja ove godine u periodu od 8 do 20 časova, osim vikendom. Lista državnih i privatnih dermatoloških ustanova iz Srbije koje učestvuju u ovoj akciji objavljena je na sajtu

Udruženja dermatovenerologa Srbije www.udvs.org.

Tokom kampanje će se vršiti samo skrining za maligni tumorkože i drugi dermatološki problemi neće biti tretirani. Pacijent dobija izveštaj sa pregleda, a u slučaju otkrivanja simptomatičnih promena na koži, upućuje se na biopsiju što omogućuje ranu dijagnozu i znatno veće šanse za uspešno lečenje. Pacijenti će dobiti i informativni materijal o malignom melanomu, njegovom ranom prepoznavanju i metodama samopregleda kože.

Faktori rizika za pojavu melanoma

• Genski markeri (npr. CDKN2A mutacija)

• Porodična pojava melanoma ili displastičnih nevusa

• Intenzivno sunčanje i zadobijanje opekotina tokom detinjstva i adolescencije

• Povremeno, kratkotrajno, intenzivno izlaganje suncu (npr. na godišnjem odmoru)

• Više od 100 mladeža

• Urođeni mladež većih dimenzija

• Više od 5 atipičnih mladeža koji su veći od 5 mm u prečniku

• Prethodno postojanje melanoma

• Fototip kože I i II (I: mlečno bela koža koja lako izgori, uvek pocrveni, nikad ne pocrni, pege, riđa ili plava kosa, plave oči. II: svetla koža, lako izgori, uvek pocrveni, minimalno pocrni, plava kosa, svetle oči)

• Prekomerno izlaganje suncu (npr. rekreacija i sportovi na otvorenom, poljski radovi, zanimanja vezana za boravak na suncu…)

• Život na području sa velikim brojem sunčanih dana

• Preterano korišćenje solarijuma

Kriterijumi koji pomažu da se otkrije melanom

Najjednostavniji način da se otkrije melanom u ranom stadijumu je da se nauči kako da se prepoznaju znaci ABCDE pravila samopregledom kože.

ABCDE pravilo

Asimetrija: Ako povučete liniju kroz sredinu promene, videćete da dve polovine nisu simetrične

Border (ivica) – Nepravilna, izreckana ivica

Colour (boja) – Različita prebojenost mladeža – prisustvo više boja: crna, braon, ružičasta, crvena ili bela

Diametar > 6 mm

Evolucija: Promena boje, veličine, oblika, izgleda površine mladeža, povećanje uzdignutosti od okolne kože, kao i pojava simptoma kao što su krvavljenje, svrab ili bol

Ako na mladežu zapaze jednu ili više navedenih promena, pacijentima se savetuje da obavezno konsultuju svog dermatologa.

Preporuke za zaštitu od štetnog delovanja UV radijacije koja potiče od sunca i veštačkih izvora

• Izbegavajte intenzivno i direktno izlaganje suncu

• Izbegavajte sunce između 11 i 15 h

• Provodite vreme u hladu – ukoliko je Vaša senka kraća od Vas, obavezno potražite hlad

• Zaštitite se odećom – odeća obezbeđuje najbolju zaštitu od štetnog zračenja sunca. Nosite adekvatnu odeću od gusto tkanog materijala, majice dugih rukava, kačket ili

šešir sa širokim obodom. Zaštitite Vaše i oči Vaše dece adekvatnim naočarima sa UV zaštitom

• Koristite zaštitne antisolarne kremove ili losione sa zaštitnim faktorom koji se označava kao SPF i mora biti minimum 15 ili viši za odrasle i 30 ili viši za decu, koji obezbeđuju jednaku zaštitu od UVA i UVB zraka. Primenjujte ih svakodnevno, nanosite ih na sve regije kože, 30 minuta pre izlaska iz kuće, potom ponovo na svaka dva do tri sata, čak i tokom oblačnih dana, obavezno posle plivanja ili jakog znojenja. Budite uzor Vašoj deci.

• Izbegavajte solarijume – Zabranite Vašoj deci da koriste solarijume! UV zračenje bez obzira da li potiče od sunca ili iz solarijuma može uzrokovati nastajanje raka kože. Prekomerno kratkotrajno ili dugotrajno izlaganje dejstvu UV radijacije u solarijumima može dovesti do prevremenog starenja kože, slabljenja ili potpunog blokiranja imunskog sistema, oštećenja očiju uključujući pojavu katarakte i melanoma na oku, kao i tumora kože.

Magazin WHITE / April 2009. godine