Izvor: Doživeti 100
Čitajući najnovije izveštaje WHO i FDA, bojim se, sve češće ćemo postavljati sebi ovo pitanje. Falsifikovanje lekova postaje iz dana u dan sve unosniji posao a stanovništvo globalno, sve starije i bolesnije.

Autor:
Doc. dr sc. ph. Svetlana Goločorbin-Kon

Prema izveštaju WHO organizacije u 2010. godini se očekuje porast prometa falsifikovanih lekova za 92% u odnosu na 2005. godinu što izraženo finansijski predstavlja sumu od 75 mi lijardi američkih dolara.
Očito je da je falsifikovanje lekova profitabilniji biznis od proizvodnje i prometa narkotika a ako se još uzme u obzir i

činjenica da je kazna za krijumčarenje naprimer 1kg falsifikova nih lekova ista kao da je počinitelj uhvaćen sa 1kg krijumčarenih majica, kako je u svojoj izjavio naveo g-din Noehrenberg, (Chair of the International Federation of Pharmacetical Manufacturers Associations), pitam se, šta onda sprečava ljude spremne da ostvare profit na ovakav način da to ne čine svakodnevno?
Prvi falsifikovani lekovi otkriveni su još 1968. godine kad je u Nigeriju stigla vakcina protiv meningitisa putem
humanitarne pomoći, nakon koje je u roku od dve godine, umrlo oko 60% populacije koja je primila ovu vakcinu.

Od tada pa do danas, proizvodnja, promet i prisutnost falsifikovanih lekova se povećava iz dana u dan i smatra se da je danas u nerazvijenim zemljama falsifikovan svaki drugi lek, dok je procena da je u Evropi od ukupnog prometa 10% lekova fal sifikovano.
Falsifikuju se originalni, generički kao i OTC lekovi pri čemu mogu da predstavljaju vernu kopiju originalnog leka, sa istom ak tivnom supstancom i u istovetnom pakovanju, mogu da budu upakovani kao originalni lek pri čemu sadrže istu aktivnu sup stancu ali u manjoj količini i često su kontaminirani nečistoćama ili pak falsifikovani lek izgleda kao originalni lek ali uopšte ne sadrži aktivni princip.

Ponekad falsifikovani lek može sadržavati otrovne supstance, koje mogu dovesti do smrti onoga ko ga pije.
Sve prisutnija pojava »samomedikacije« i kupovina lekova preko in terneta, kao načina da se do leka dođe bez posete lekara, pred stavlja takođe pretnju bezbednoj primeni lekova jer po najnovijim podacima WHO procenat falsifikovanih lekova koji se mogu nabaviti preko interneta je 80-90%.

Indija je vodeća zemlja u proizvodnji falsifikovanih lekova a od mah iza nje su Kina, Nigerija i Pakistan.

Tržišta i ponude falsifikovanih lekova su podeljena na »bogate“ i »siromašne« zemlje.
Naime, izbor falsifikovanih lekova zavisi od bolesti i poremećaja koji se leče u ove dve grupe zemalja. »Bogate« zemlje su odlično tržište za falsifikovanu Viagru, antibiotike, hormone, anabolike, antihipertenzive, lekove za dijabetes i redukciju telesne težine, skupe antivirusne lekove i vakcine protiv gripa, dok se u »siromašne« zemlje plasiraju lekovi protiv HIV/AIDS-a, lekovi za lečenje malarije i tuberkuloze.

U periodu od 2007. do maja 2010. godine u Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori Nacionalne Agencije za lekove i medicinska sredstva su, zahvaljujuću uzimanju po 1000 slučajnih uzoraka lekova, u nekoliko slučaja otkrile da neki od analiziranih lekova nisu imali odgovarajući sadržaj aktivnog principa. Posle analize je za ključeno da je to posledica ljudske greške i da je reč o sustan dardnom leku a da nije postojala namera da se lek kao takav nađe u prometu.
Takođe su kao rezultat ovih analiza otkriveni sledeći falsifikovani lekovi u Srbiji i na Kosovu:
• Vitamin AD sol
• Omeprazol tablete koje su kod pacijenata izazvale neželjene re akcije i tegobe u želucu usled nedovoljne količine aktivnog prin cipa i prisutnih nečistoća
• Tadalafil
• Ciprofloksacin tablete u kojima je aktivna supstanca bio C-vitamin i
• Serum protiv Tetanusa koji je u stvari bio fiziološki rastvor, dok su u Makedoniji na osnovu podataka Biroa za lekove Republike Makedonije otkrivena 3 slučaja falsifikovanja:
• Serum protiv tetanusa
• Vit AD sol
• Gestormone tablete
U Crnoj Gori još uvek nije otkriven nijedan falsifikovan lek s obzirom da je CALIMS (Crnogorska Agencija za lijekove i me dicinska sredstva) formirana 2008. godine, noova agencija veoma bli sko sa rađuje sa osta lim agencijama i redovno upozorava zdravstvenu inspekciju čim se neki falsifikovani lek pojavi u zem ljama u okruženju.
WHO je još od 1999. godine izdala Vodič za sprovođenje borbe protiv falsifikovanih lekova a FDA je 2000. godine osnovala FCC (Fo rensic Chemistry Center), koji sakuplja uzorke i analizira ih a od raznih uvoznika ne bi li se na vreme ušlo u trag distribuciji a zatim i proizvodnji falsifikovanih lekova.

Farmaceutske kompanije iz Evrope i SAD, njih 21, formirale su PSI (Pharmaceutical Security Institut), koji ima zadatak da sakuplja, analizira i dostavlja informacije Interpolu vezane za pojavu falsifikovanih lekova.
Svetska industrija za samomedikaciju (World Self Medication Industry-WSMI) posvećena je pronalaženju bezbednog dizajna za poboljšanje pakovanja i zaštite od falsifikovanja lekova.
WHO i FIP su organizovali radnu grupu za borbu protiv falsifikovanih lekova (2003), čiji su članovi farmaceuti iz
raznih zemalja, koji rade u različitim granama farmacije.
U Rimu je u februaru 2006. godine održana čuvena Rimska konferencija na kojoj je bilo prisutno 160 učesnika iz raznih zemalja a sa ciljem da se uspostavi uspešna međunarodna saradnja u borbi protiv falsifikovanih lekova.
U okviru zaključaka ove konferencije, dogovoreno je kako treba da se zakonski reguliše bezbedna proizvodnja, distribucija i prodaja lekova, kako treba da se organizuju Nacionalne agencije za lekove i medicinska sredstva, carina, policija i sudstvo. Precizirana je upotreba skrining testova za detekciju falsifikovanih lekova kao i neophodnost uvođenja oštrih kazni za sve prekršioce u bilo kom delu lanca falsifikovanja lekova.
Takođe je predočena neophodnost saradnje na svim nivoima u zemlja ma članicama kao i korišćenje sertifikacione šeme WHO o kvalitetu farmaceutskih proizvoda koji su u prometu na međunarodnom tržištu.
U borbu protiv falsifikovanih lekova treba da se uključe
sve lekarske i farmaceutske organizacije i komore, proizvođači lekova, distributeri, Agencije za registraciju lekova, policija i carina, lekari i farmaceuti, štampari i pacijenti.
U ovom trenutku su kazne za proizvodnju, promet i prodaju falsifikovanih lekova blage i prava borba tek predstoji jer je po trebno prvo zakonski regulisati sankcionisanje svakog prekršaja vezanog za falsifikovane lekove i podići svest kod policije i nad ležne inspekcije o davanju prioriteta borbi protiv falsifikovanih lekova.
Prodaja lekova preko interneta treba da se odobri samo licencira nim apotekama a najvažnije je podići svest svih potencijalnih ko risnika lekova o opasnostima koje vrebaju ako se lek nabavi na ne legalan način i iz neproverenih izvora.
Naša dužnost, kao farmaceuta je ste da u procesu komunikacije sa pacijentima sa slušamo njihova zapažanja, pogotovo od strane hro ničnih bolesnika, ako nešto neuobičajeno prijavljuju za lek, jer se često iza nekog neželjenog dejstva, drugačijeg izgleda kutije ili oblika – veličine leka, možda krije falsifikovani lek.
Naša dužnost je da damo doprinos borbi protiv falsifikovanih lekova time što ćemo na prijavnom formularu, koji postoji na saj tu ALIMS-a popuniti obrazac i prijaviti sumnjiv lek. Ne treba da postoji strah od prijavljivanja, treba da postoji samo briga za bezbednost pacijenta.