Zašto je tako nešto potrebno?

Floristika je umetnost sastavljanja buketa i cvetnih aranžmana. Fitodizajn je umetnost formiranja enterijera kancelarija, stanova i drugih životnih prostora uz pomoć dekorativnih biljaka. Floristika kao vid umetnosti se pojavila veoma rano u staroj Grčkoj i Rimu, ali se pravim izvorom floristike smatra Japan, gde je postala deo nacionalne kulture.

U Rusiji je korišćenje usluga florista u komercijalne svrhe počelo nedavno, sredinom 90-tih godina prošlog veka.

Svaki enterijer trgovine mora da bude ne samo funkcionalan, već i upečatljiv, kako bi ga kupac primetio, procenio i ponovo mu se vratio. Naravno, nije jednostavno osmisliti apotekarski prostor u skladu sa biljkama, pa nije slučajno da danas postoje brojne kompanije koje nude svoje usluge fitodizajna, ali možete i sami testirati svoju kreativnost.

Floristika se tradicionalno koristi radi uređenja prostora ispred trgovina uz pomoć žardinjera sa cvećem, malih baštica i sl. U svakoj trgovini ima smisla postaviti biljke u onim zonama gde je najaktivnije kretanje kupaca: u centralnom delu trgovinskog prostora, u blizini kase, ulaza, ili zone za odmor. Često se biljke smeštaju i u vitrine, ali se ovde kao po pravilu koristi samo veštačko bilje ili suvo cveće. Funkcija fitodizajna je:
• dekorativna – lepo uređenje trgovinskog prostora;
• relaksirajuća – u zoni za odmor biljke mogu doprineti odmoru kupaca;
• demonstraciona – pokazuje stil apoteke.

Često florističke kompozicije doprinose povećanju prodaje određene grupe proizvoda. Uz njihovu pomoć je moguće napraviti imitaciju onih uslova koji asociraju na proizvode. Na primer, vitrina u kojoj se nalaze proizvodi protiv prehlada se može ukrasiti u zimskom stilu: sa malim granama drveća pokrivenim belim „snegom“, sa snežnim nanosima od vate i sl. A preparati protiv alergija se mogu smestiti među veštačkim ili suvim poljskim cvećem.

Karakteristike organizovanja

Svakoj odluci o razmeštanju biljaka u trgovinskom prostoru treba da prethodi detaljna analiza mikroklime apoteke. Vlažnost, osvetljenje, tamni uglovi, protok vazduha, klima uređaji ili snažne baterije – sve to može pogubno da utiče na život biljaka. Uzimajući u obzir sve te faktore, pre nego što se organizuje korišćenje biljaka kao dekorativnih elemenata, odgovorni u apoteci treba da odluče gde će postaviti žive biljke.

U idealnom slučaju, u trgovinskom prostoru zelena oaza u apoteci treba da se nalazi na dovoljno osvetljenom mestu bez direktnih sunčevih zraka, promaje i naglih promena temperature, gde se može sprovoditi redovno prskanje koje je neophodno za većinu sobnih biljaka. Ali za svaki slučaj, ipak je najbolje odabrati izdržljive primerke biljaka kao što su juka, dracena, bršljan, difenbahija, spatifilum ili fitonija. Naravno da je veoma lepo i upečatljivo imati u enterijeru i cvetne biljke, ali one zahtevaju posebnu pažnju i negu. Zato je bolje odabrati one izdržljivije, pa sem ako u vašem kolektivu u apoteci nemate nekog posebnog ljubitelja cveća, bolje je da ne rizikujete.

Ukoliko je potrebno da nekako oživite tamni ugao, preporučuje se da u tom slučaju prednost date neobičnom sobnom bilju, kao što su aspidistra, monstera, filodendron, aglaonema, zamija. Na sunčanom mestu će se najbolje osećati biljke iz suvih krajeva, kao što su kaktusi i ostale skrivenosemenice.

Kako se biljke uklapaju sa bojama i stilom nameštaja

• Sa svetlim nameštajem se odlično slažu bršljan, nezaboravak, zvončići sa tamnoplavim cvetićima i tradeskancija sa velikim i jarkim listovima.
• Tamnobraon nameštaj je idealna osnova za biljke svetlozelene boje, biljke sa belim cvetovima, a takođe i za biljke sa šarenim listovima.
• Nameštaj od čelika, stakla, mermera i lakiranog drveta se lepo uklapa sa biljkama jasnih i upadljivih oblika, kao što su sanseverija, monstera, dracena i guzmanija – ili za jasan kontrast sa biljkama čiji oblik privlači jednostavnošću i neupadljivošću, kao što su razne paprati sa „čupavim“ lišćem ili rododendron sa rozim cvetom.
• Uz nameštaj od bambusa i ratana, male police i platnene pregrade ili male stolove i stolice, najviše se slažu orhideje, „plišani” bršljan, jasmin itd.
• Engleskom i francuskom stilu nameštaja najviše odgovaraju žbunaste i gusto cvetajuće biljke kao što su kamelije, palme i drvenaste biljke.
• Japanskom stilu doprineće bambus i biljke iz porodice bonsai.

Inače, treba da obratite posebnu pažnju na ugao pod kojim pada svetlost. Kada cveće stoji pored zida koji je osvetljen suncem, onda njihove senke obrazuju malo neobične
oblike, a ako stoje nasuprot svetla na dasci prozora, onda se posebno ističu konture same biljke. Setite se da nije poželjno da senka biljke pada na police sa proizvodima i samim tim otežava preglednost proizvoda za kupce.

Nekoliko pravila za raspoređivanje biljaka u trgovinskom prostoru:
• Nijanse cvetova treba da su usklađene sa nijansama zidova i bojama nameštaja – to će uskladiti stil apotekarskog prostora.
• Krupne biljke treba smestiti odvojeno od ostalih – one će ukrasiti pust ugao, ili će podeliti odvojene zone.
• U malim prostorijama je bolje ne koristiti krupne biljke – one će zauzeti trgovinski prostor koji je ionako sam po sebi mali i otežaće cirkulaciju kupaca.
• Male biljke treba smestiti u grupnim kompozicijama – tako će izgledati efektivnije nego na prozorskoj dasci, a takođe mogu prikriti međusobne nedostatke: ogoljeno stablo, oštećene listove, ili ne baš simpatičnu saksiju.
• Grupisanje biljaka zahteva da se odaberu primerci koji imaju slične karakteristike, način zalivanja, potrebu za svetlošću i vlažnošću – tako će se bolje uklopiti i biće jednostavnije za održavanje.
• Kada formirate cvetnu kompoziciju, napred treba da stavite manje gusto cvetajuće biljke, a pozadi visoke ili one koje su na višoj podlozi. Viseće biljke će dati aranžmanu bogatstvo i završni utisak.
• Veliko, široko bilje sa azurnim listovima (na primer palme) će vizuelno povećati prostor.
• Uske visoke biljke koje stoje na podu će vizuelno odaljiti plafon. A niske baršunaste biljke, ili saksija sa visećim biljkama će učiniti da prostorija izgleda niže.

Aksesoari

Fitodizajn nisu samo lepe biljke, već i originalni aksesoari i materijali. Danas ih ima mnogo: keramičke, staklene, plastične saksije i kontejneri, drvene i plastične tacne za saksije, razna sredstva za negovanje biljaka i razne druge ukrasne sitnice.

U fitodizajnu se koristi veoma širok spektar materijala i aksesoara:
• dekorativne vaze;
• veštačko cveće;
• korpe;
• razni prirodni materijali;
• organca;
• perje i figure od perja (leptirići, ptičice);
• suvo cveće: plodovi, lišće, trave, cvetovi, grane, mahovina, čvornati panjevi;
• račići;
• busenje;
• trake od tkanine;
• floristička mreža;
• floristička maketa: od kore ratana, loze, bambusa.

Kratka napomena

Da bi se bilje uspešno koristilo za organizaciju trgovinskog prostora u apoteci važno je znati da:
• biljke treba da prave atmosferu za proizvode, ali da ne odvlače pažnju kupaca sa njih;
• one treba da budu što manje zahtevne i otporne na promene temperature, nisku vlažnost i manjak svetlosti;
• za apoteku ipak treba odabrati manje egzotične vrste biljaka, inače se kod kupaca može javiti želja da otkinu grančicu ili listić, a to može izazvati alergije, što se isto može pojaviti i kod zaposlenih u apoteci;
• kada se biljka postavlja u apoteci, treba obezbediti slobodan prolaz kapaca kao i dostupnost svih proizvoda;
• veštačko bilje ne zahteva izloženost prirodnom svetlu, ali ga treba smestiti tako da njihovo čišćenje ne bude teško jer se ono brzo uprlja.

Dr Elmira Martens, Pharmexpert

Magazine White – broj 36