Američki Centar za lekove u javnom interesu procenjuje da će prodaja falsifikovanih lekova u 2010. godini dostići 75 milijardi dolara, što je povećanje od čak 92 odsto u odnosu na 2005. godinu. Međutim, falsifikovanje lekova ne nanosi samo veliku finansijsku štetu farmaceutskim kompanijama, već širi strah u javnosti
„Falsifikovani lekovi spadaju u grupu substandardnih lekova, a to su lekovi proizvedeni ispod utvrđenih standarda kvaliteta i stoga opasni po zdravlje pacijenata i neefikasni u terapiji bolesti”, objasnila je mr ph. Tatjana Šipetić, direktorka Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, na nedavno održanoj Pharmacon konferenciji o strategijama za borbu protiv falsifikovanja lekova. Falsifikovani lekovi mogu biti lekovi bez aktivne supstance, lekovi sa neodgovarajućom količinom aktivne supstance, lekovi sa pogrešnim sastojcima, lekovi sa odgovarajućom količinom aktivne supstance i pravim sastojcima ali lažnim pakovanjem, kopije originalnih lekova, kao i lekovi sa visokim nivoom nečistoća i kontaminata.
Prema procenama stručnjaka Svetske zdravstvene organizacije, učešće sivog tržišta medikamenata iznosi u proseku jedan odsto u razvijenim državama, a na tržištima u razvoju, kao što je Srbija, taj broj iznosi oko deset procenata. U nekim delovima Afrike, Azije i Latinske Amerike, više od 30 odsto lekova u prodaji su falsifikovani. Lekovi koji se prodaju preko Interneta su falsifikovani u 50 odsto slučajeva, što Internet čini jednim od najvećih kanala distribucije falsifikovanih lekova, čulo se na konferenciji. Najčešće falsifikovani lekovi u razvijenim zemljama su hormoni, steroidi i antihistaminici, a u zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama antimalarici, antituberkulotici i lekovi za lečenje HIV infekcije.
Dr Domenico di Giorgio, menadžer za borbu protiv falsifikovanja italijanske Agencije za lekove, je izneo podatak da su 2005. godine u Velikoj Britaniji prodate 2.523 kutije lažnog Lipitora, dok je u Evropskoj uniji, u poslednjih pet godina pronađeno 27 slučajeva falsifikovanih lekova u legalnom lancu snabdevanja i 170 slučajeva u ilegalnom lancu snabdevanja. On je objasnio da se Italija bori protiv falsifikovanja lekova projektom praćenja leka od proizvodnje do krajnjeg korisnika, međusektorskom saradnjom, treningom inspektora u policiji koji se bave falsifikovanim lekovima, objavljivanjem članaka u specijalizovanim časopisima i podrškom međunarodnim inicijativama, poput Rimske deklaracije.
Identifikovani slučajevi falsifikata lekova na srpskom tržištu su retki, jer ne postoji dobar sistem za njihovo otkrivanje, kažu stručnjaci. S druge strane, naše tržište lekova je relativno zatvoreno, a trgovanje preko Interneta nije toliko razvijeno kao na zapadu. Marjan Poljak iz Advokatske kancelarije „Karanović i Nikolić” je podsetio da u našem zakonodavstvu ne postoji specifična definicija falsifikovanog leka i dodao da je donošenje novog zakona o lekovima i medicinskim sredstvima dobra prilika da se ona uvede u zakon, kao i povezane kriminalne radnje.
Kako naša država reaguje na ovaj problem, govori nedavni slučaj pojave falsifikovanog leka Cialis. Ministarstva zdravlja je 9. marta ove godine saopštilo da je njegova Inspekcija za lekove i medicinska sredstva pokrenula postupak za privredni prestup protiv jedne i prekršajne prijave protiv pet apoteka u zemlji, u kojima je pronađen falsifikat leka Cialis, film tablete 4×20 mg, serije 05668, proizvođača Lilly Icos Limited UK. Inspekcija je takođe podnela prijave Sudu časti Farmaceutske komore Srbije za povredu profesionalne dužnosti protiv odgovornih farmaceuta u tim apotekama.
Inspektori za lekove i medicinska sredstva predali su Agenciji za lekove i medicinska sredstva uzorke predmetnog leka radi vanredne kontrole, a kontaktirano je i predstavništvo proizvođača leka u Beogradu, koje je potvrdilo da je u zemljama u okruženju uočen falsifikat pomenutog leka, kao i da su falsifikatori koristili serijski broj 05668 uz promenu podataka o roku trajanja. O navedenom slučaju upoznato je i Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Magazine White – broj 36