Magazine White – broj 42

Genetski modifikovana hrana

Miševi hranjeni GM BT krompirom imali proliferaciju ćelija u želucu i tankom crevu, promene na jetri, ali i reproduktivnu toksičnost i poremećaj urinarne funkcije.

Takođe, genetski modifikovani grašak je izazvao zapaljenski odgovor u miša, kao i anafilaksu kod alergičnih osoba

Proizvodnja i potrošnja genetski modifikovane hrane (GMH) se konstantno povećava, iako nema dovoljno naučnih studija o njenim štetnim efektima na zdravlje. Tehnološki procesi testiranja bezbednosti GMH nisu zadovoljavajući (svode se na hemijsku analizu mikro i makronutricijenasa i poznatih toksina, što je nedovoljno, pa i opasno). A postoji i mogućnost da sadrži nepoznate toksine i/ili izaziva alergijske reakcije, kaže za WHITE prof.dr Slavica Vučinić, načelnica Klinike za urgentnu i kliničku toksikologiju Centra za kontrolu trovanja VMA.

Šta je genetski modifikovan organizam (GMO)?

Može se reći da je to organizam čiji je genetski materijal (DNK) promenjen metodama savremene biotehnologije. Ova savremena tehnologija, poznata i kao „genetski inženjering”, podrazumeva direktnu modifikaciju DNK, genetskog materijala živog organizma. Međutim, genetski inženjering predstavlja nepreciznu tehnologiju, pa tako insercija stranih gena može stimulisati stvaranje neočekivanih proteina. Posledica može biti pojava toksičnih efekata ili alergije kod onih koji konzumiraju GMO.

Kako proceniti rizik?

Mnogo je teže proceniti zdravstveni rizik ili toksičnost GMH dobijene od GM useva, nego rizik od individualne hemikalije, aditiva, lekova. Velike industrije zato pribegavaju principu „značajne podudarnosti” između GM useva i onih koji to nisu, izbegavajući na taj način dugotrajna eksperimentalna istraživanja na životinjama.

Kada govorimo o proceni rizika od GMH, potrebno je imati u vidu nekoliko različitih kategorija rizika: „direktni efekat” je primarni efekat na zdravlje ljudi ili životnu sredinu, koji je rezultat samog GMO; „indirektni efekat” je efekat na zdravlje ljudi ili životnu sredinu koji se ispoljava kroz uzročni lanac događaja, mehanizmima ili interakcijama sa drugim organizmima, transferom genetskog materijala ili promenama u korišćenju i zapaža se u kasnijem toku; „neposredni efekat” – efekat na zdravlje ljudi ili životnu sredinu koji se zapaža tokom perioda oslobađanja GMO; „odloženi efekat” – efekat na zdravlje ljudi ili životnu sredinu koji se ne zapaža odmah, već nakon završetka oslobađanja; „kumulativni dugotrajni efekat” – odnosi se na akumulirane efekte na zdravlje ljudi i životnu sredinu, uključujući interakciju flore i faune, plodnost zemljišta, degradaciju zemljišta i organskih materijala, lanca ishrane i probleme rezistencije u vezi sa antibioticima.

Koliko je česta GMH?

Smatra se da je danas u razvijenim zemljama, čak 80 odsto pirinča i useva koji se koriste genetski modifikovano. Takođe, polovina obradive površine u SAD koristi se za gajenje GMO, dok je 40 odsto soje SAD genetski modifikovano, a 60 odsto od toga postaje GMH.

Zašto uopšte proizvodimo GMO?

Cilj je da se postigne bolji kvalitet hrane, veća proizvodnja hrane, da se poveća otpornost na biljne i životinjske štetočine, izbegnu efekti klimatskih promena, smanje troškovi proizvodnje, gubitak tokom transporta i skladištenja. Potencijalne prednosti GMO su: primena u medicini (lek ili drugo), povećan prinos hrane – ako se gen biljke promeni, njen životni ciklus se skraćuje. U poređenju sa normalnom biljkom u istom vremenskom periodu, prinos je veći (životni ciklus kukuruza je pola godine, a GM kukuruza je 3 meseca), zatim otpornost na loše životne uslove – genetskim modifikacijama se utiče na njihov zdrav razvoj u nepovoljnim uslovima, a biljka ne mora nužno biti uzgajana u njenom staništu već i na planinama, pustinjama i drugo, te navodno bolji izgled i ukus hrane – sok od paradajza ima bolji ukus, a lubenica nema seme nakon genetske modifikacije, a primer za to su – kockaste lubenice i mnogo veće jabuke, koje su bile uzgajane u Japanu.

Potencijalne prednosti proizvodnje GMO su i veća otpornost na insekte – stoga se koristi manje insekticida, manji su troškovi proizvodnje i cena, zatim povećana hranljivost, koja raste promenom gena u hrani, što je prednost za potrošača, a primer je GM pirinač sa više proteina i GM paradajz sa više vitamina. Takođe, menjanje svojstva hrane, koja je sada lakša za pripremu. Troškovi proizvodnje su smanjeni zato što je lakše pripremiti hranu, samim tim smanjena je i cena hrane. Konačno, odstranjuju se delovi biljke koji su alergeni – supstance koje izazivaju alergije mogu se odstraniti, a delovi koje čovek nikada nije jeo mogu biti genetski modifikovani i pogodni za jelo, što povećava izbor hrane.

Sve je to teorijski moguće, ali kakve su opasnosti po zdravlje?

Nedopustivo mali broj studija štetnih efekata GMH je pokazao da gen za rezistenciju na antibiotike opstaje u želucu, što je potvrđeno u 6 od 7 pacijenata sa ileostomom, koji su dobijali GM soju. Eksperimentalna studija na pacovima potvrdila je promene u ćelijama testisa. Pacovi hranjeni GM sojom pokazali su petostruki porast mortaliteta, smanjenu težinu na rođenju i nemogućnost reprodukcije.

U literaturi se mogu naći podaci da je 12 krava uginulo u Nemačkoj kada su hranjene GM kukuruzom, u Indiji je stado ovaca uginulo nakon ispaše u polju GM pamuka, a u SAD je 20 farmera prijavilo da su svinje i krave postale sterilne nakon korišćenja GM kukuruza. Međutim, niko od zvaničnika velikih industrijskih i poljoprivrednih magnata ne pridaje značaj tim navodima.

Pod pritiskom javnosti, rezultati jedine veće studije, iako sprovedene upravo od strane proizvođača GMO, pokazali su toksične efekte na gastrointestinalnom traktu miševa, koji su hranjeni u dužem vremenskom periodu GMH. Tako su miševi hranjeni GM BT krompirom imali proliferaciju ćelija u želucu i tankom crevu, promene na jetri, ali i reproduktivnu toksičnost i poremećaj urinarne funkcije. Takođe, GM grašak je izazvao zapaljenski odgovor u miša, kao i anafilaksu kod alergičnih osoba.

Šta podrazumeva toksikološko ispitivanje?

Toksikološka procena podrazumeva – akutnu toksičnost, subhroničnu toksičnost (sisari, 3 vrste) 90 dana, test materijal: jestivi delovi GM biljke, nivo hranjenja: do nivoa koji ne izaziva poremećaj nutricije (ADI, NOAEL), hroničnu toksičnost i ispitivanje toksičnih efekata na ostalim sistemima.

Koje su ostale potencijalne opasnosti GMH?

Utiče na ekosistem, jer postoje veze između različitih lanaca ishrane koje zavise jedne od drugih i čine stabilnu strukturu. GMO će značajno uticati na taj ekvilibrijum, što može dovesti do istrebljenja određenih vrsta, jer su mnogi GMO otporni na insekte. Zatim, nastanak super mikroba: GM biljke sa imunitetom prema insektima mogu razviti super mikrobe, te GM biljke mogu imati neke nove bolesti, koje će kroz lanac ishrane preneti na ljude. A polen GM biljaka može se preneti do drugih useva, što može izazvati promenu tradicionalnih vrsta. Recimo, kada trava poprimi nove gene može nastati super trava, koja će uticati na ekosistem i predstavljati opasnost za proizvodnju hrane. Primer je GM soja koja se ukršta sa travom i stvara super travu, koju nije lako uništiti.

Osim toga, izazivaju i alergiju, pa se te reakcije javljaju kada imuni sistem interpretira GMH kao nešto strano. Alergije se brzo šire – u SAD je zabeleženo 50 odsto više alergija na soju od prošle godine. Dovodi i do neuspeha antibiotske terapije, menja hranljivost, a može dovesti i do proizvodnje toksina i fatalnih oboljenja sa smrtnim ishodom, nakon konzumiranja hrane. Beleži se i prenošenje opasne supstance na druge organizme, te nestanak određenih gena i nerazlikovanje GMO od onih koji to nisu – soja iz SAD rezistentna je na insekticide, ali se tvrdi da nema razlike između GM soje i normalne.

Dakle, nesumnjivo je da GMO imaju potencijalne prednosti i opasnosti. Bez obzira na to da li podržavamo primenu GMO ili ne, GM hrana primenjivana je u celom svetu i može se naći svuda oko nas. No, upotreba je i dalje kontroverzna, tako da niko sa sigurnošću ne može da tvrdi da primena GMO ima više prednosti nego opasnosti, a ni obratno. To je za sada nepoznanica i tek će sledeće generacije moći da procene posledice, ističe prof.dr Vučinić.

Ona dodaje da je naš zadatak da stalno održavamo biološku sigurnost, odnosno štitimo zdravlje ljudi, životinja i sigurnost životne sredine u celini i od produkata moderne biotehnologije. Pri tom, Svetska zdravstvena organizacija tvrdi da je GMH bezbedna. Ali, ono što se za sada može reći jeste da je očigledan nedostatak objavljenih toksikoloških studija i da je zato potrebno stalno praćenje.

J.V.