Opis: Ova heterogena grupa lekova ispoljava sedativno i hipnoticko dejstvo, a pojedini preparati, u manjoj meri, pokazuju i anksioliticke efekte. Glavno polje primene hipnotika i sedativa je terapija nesanice. Pre ordiniranja hipnotika, potrebno je utvrditi uzrok nesanice koju treba leciti kad god je to moguce.
Prolazna nesanica se javlja kod osoba koje, obicno, dobro spavaju i posledica je spoljnih faktora (buka, rad u smenama, promena vremenske zone). Ako je primena hipnotika neophodna, treba odabrati preparat koji se brzo eliminise iz organizama, primenjen u jednoj ili najvise dve doze. Kratkotrajna nesanica vezana je, obicno, za emocionalne probleme ili tezu somatsku bolest. Moze da traje nekoliko nedelja i da se ponavlja u duzim intervalima; hipnotici mogu biti od koristi, ali ih ne treba davati duze od 3 nedelje (pozeljno je samo nedelju dana).
Preporucuje se intermitentna primena preparata sa kratkim poluzivotom.
Hronicna nesanica najcesce se javlja kod anksioznih poremecaja, depresije i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Hipnoticka
terapija ovde daje slabe efekte, a hronicna, nekriticna primena cesto dovodi do pojave zavisnosti. U ovakvim slucajevima, treba leciti osnovni psihijatrijski poremecaj, a doze anksiolitika i antidepresiva rasporediti tako da ublazavanju nesanicu.
Hipnotike i sedative ne treba neselektivno i rutinski primenjivati. Njihova primena je opravdana u kratkotrajnoj terapiji nesanice
koja dovodi do velikog distresa. Tolerancija na efekte hipnotika razvija se za 3-14 dana kontinuirane upotrebe, a po prekidu dugotrajne primene, moze doci do pojave apstinencijalne krize.
Primena hipnotika kod dece, osim intermitentno kod nocnih strahova i somnabulizma, nije opravdana. Hipnotike treba izbegavati i
kod starijih osoba zbog rizika od pojave ataksije i konfuzije (mogucnost pada i povredjivanja). Ova grupa medikamenata obuhvata barbiturate (koji se danas u ove svrhe, gotovo, ne upotrebljavaju) i neke derivate benzodiazepina.
Iako svi benzodiazepini ispoljavaju hipnoticko dejstvo, ono je posebno izrazeno kod nitrazepama i flurazepama. Midazolam se
moze koristiti preoperativno.
Barbiturati,
monokomponentni
Delovanje:
Barbiturati sa srednjim trajanjem dejstva koriste se samo za lecenje teske i uporne nesanice kod bolesnika, koji vec uzimaju barbiturate. Primenu ovih lekova treba izbegavati kod starijih osoba. Dugodelujuci barbiturati, kao sto su fenobarbiton i metilfenobarbiton, jos uvek imaju svoje mesto u
terapiji epilepsije, dok je njihova upotreba kao sedativa, neopravdana. Kratkodelujuci barbiturati, kao sto su tiopental i metoheksital, koriste se kao opsti anestetici.
Indikacije: Teska uporna nesanica kod bolesnika koji vec koriste barbiturate.
Kontraindikacije: Nesanica prouzrokovana bolom, trudnoca, dojenje, deciji uzrast, starije osobe, iscrpljeni bolesnici, alkoholizam, prethodna zloupotreba lekova.
Nezeljena dejstva: Osamucenost posle budjenja, nesvestica, ataksija, depresija disanja, reakcije
preosetljivosti, glavobolja, paradoksalna uznemirenost i konfuzija koje prethode spavanju.
Predoziranje: U slucaju predoziranja, moze se javiti pospanost, koma, depresija disanja, hipotenzija i hipotermija. Duzina trajanja i stepen cerebralne depresije variraju u zavisnosti od primenjenog leka, doze i tolerancije bolesnika. Predoziranje je teze kod primene visokih doza barbiturata hipnotika, nego
kod primene dugodelujuceg fenobarbitona.
Vecina pacijenata prezivi posle primene uobicajenih terapijskih postupaka. Ponavaljane doze aktiviranog uglja mogu biti koriscene kod predoziranja fenobarbitonom. Hemoperfuzija, primenom uglja, je lecenje izbora kod vrlo malog broja bolesnika sa veoma teskim predoziranjem barbiturata koje nije reagovalo
na prethodno primenjene uobicajene terapijske postupke.
Upozorenje: Primenu ovih lekova treba izbegavati kad god je moguce. Zavisnost i tolerancija se brzo razvijaju. Nagli prekid primene leka moze dovesti do teskog apstinencijalnog sindroma koji obuhvata reboundì nesanicu,anksioznost, tremor, nesvesticu, mucninu, konvulzije, delirijum i smrt. Ponavljane
doze se kumuliraju i mogu dovesti do pojacane sedacije. Oprezno ih treba primenjivati kod bolesnika sa poremecajem funkcije bubrega, jetre, kao i respiratornim oboljenjima.
Pospanost moze trajati i sledeceg dana, tako da moze uticati na psihofizicke sposobnosti, kao sto je upravljanje motornim vozilima i masinama.