Hipnotici su lekovi koji se koriste za uvod u san tj. za lečenje nesanice. Naziv hipnotici-sedativi podtiče od činjenice da oni u manjim dozama smiruju (sedativi), a u visokim dozama uvode u san (hipnotici). Stoga je zadržan poseban, dvojni naziv “hipnotici-sedativi”.
Nekada su se za lečenje nesanice koristili barbiturati, ali su njih istisnuli jaki benzodiazepini iz istog razloga zašto su izašli iz upotrebe kao anksiolitici.
Takođe, u upotrebi su bili i neki drugi lekovi kao što su hloralhidrat, bromizoval, metakalon i dr. ali su svi napušteni. Natragičniji slučaj velike greške bio je talidomid.
Naime, talidomid je početkom 60-tih godina XX-tog veka masovno propisivan trudnicama za smirenje i lečenje nesanice. Ono što se nije znalo je to da je on izrazito teratogen . Pod pojmom teratogen podrazumevamo osobinu jedinjenja da izaziva deformacije ploda. Upotrebom talidomida rađala su se deca deformisanih udova i to toliko učestalo da je alarmirana Svetska Zdravstvena Organizacija. Lek je ubrzo povučen iz upotrebe. Posledica tog slučaja je sveopšte pooštrenje procedure izlaska novih lekova na tržište.
Nesanica (insomnia) je lakši duševni poremećaj. Može se javiti iz raznih razloga:
– somatske bolesti (tumor na mozgu, bol i sl.)
– emocionalni i psihološki problemi (stres na poslu, bračni problemi, gubitak bliske osobe i sl.)
– jaki spoljašnji nadražaji (preglasna muzika kod suseda, buka koja dopire sa ulice…)
Zbog činjenice da su hipnotici uglavnom lekovi koji lako izazivaju zavisnost i nisu ni imalo bezazleni smatra se da je farmakološko rešavanje problema nesanice krajnji ili privremeni, kratkoročni potez. Smatra se da je nesanice simptom nekog drugog, najčešće emocionalnog (socijalnog) ili psihološkog problema. Stoga je etično najpre rešiti i ukloniti uzrok javljanja nesanice. Svako nekritično i dugotrajno uzimanje hipnotika nije preporučljivo zbog velike verovatnosti razvoja zavisnosti i komplikovanja problema. Takođe, smatra se da svaka upotreba hipnotika preko 2 nedelje nije medicinski ni etički opravdana.
Hipnotici skraćuju vreme ulaska u san i produžuju vreme trajanja sna. Međutim, svi hipnotici menjaju fiziološki izgled sna jer skraćuju deo sna kad se mozak najviše odmara i kad se procesuiraju informacije prikupljene tokom dana – skraćuje se tzv. REM faza sna. Stoga nije čudo što se većina osoba koje su uzele hipnotike budi neodmorena i rastrojena, kao da nisu ni spavali. Jasno je da hipnotici ne mogu biti, niti su ozbiljno rešenje problema nesanice, nego samo eventualno kratkoročno rešenje.
Flurazepam
Flurazepam je jaki benzodiazepinski hipnotik. Deluje putem pojačavanja GABA-e, i to tako da pospešuje fiziološki mehanizam uspavljivanja blokiranjem nadražaja koji dolaze iz osećajnih, osetilnih, autonomnih i motoričkih područja. Bolesnik prelazi u prvu fazu sna, a da pritom ne dolazi do blokiranja fiziološkog sistema budnosti. Tako lek omogućava normalnu indukciju sna, lagano buđenje, lagano ponovno zapadanje u san, normalne snove i osećaj svežine pri buđenju.
Koristi se za lečenje prave nesanice te svih vrsta nesanice koje karakteriše otežano uspavljivanje, često noćno ili prerano jutarnje buđenje.
Midazolam
Midazolam je posebni i izuzetno jak benzodazepin koji strukturno podseća na alprazolam. Nastup mu je dosta brz i delotvoran. Karakteristika je da kod njega normalan san nije toliko oštećen za razliku od uobičajnih hipnotika. Faze budnosti su skraćene, a kvaliteta sna je poboljšan.
Koristi se za slučajeve teške i hronične nesanice, a takođe se koristi za premedakaciju pre uvođenja u anesteziju. Kao i većina hipnotika postoji velika verovatnoću razvoja zavisnosti.
Lekovi registrovani u Republici Srbiji 2012.god :Dormicum, Flormidal, Midazolam Torrex
Zolpidem
Zolpidem je noviji imidazopiridinski sedativni hipnotik sa brzim početkom delovanja. Benzodiazepini se neselektivno vežu za sve tri receptorske GABA podgrupe, a za razliku od njih zolpidem selektivno aktivira samo jednu podgrupu GABA receptora.
Zato zolpidem gotovo ne deluje miorelaksantno i antikonvulzivno, a zadržava fazu dubokog sna. Zolpidemom se skraćuje vreme uspavljivanja, povećava ukupno trajanje spavanja, sprečava rano buđenje te smanjuje broj i trajanje buđenja noću.
Čini se da ne izaziva zavisnost mada se ne preporučuje njegovo uzimanje bez lekarskog nadzora.
Lekovi registrovani u Republici Srbiji 2012.god :Belbien, Sanval, Stilnox, Zolsana, Zonadin
Valerijana
Sve većim korišćenjem anksiolitika i hipnotika postavlja se pitanje opravdanosti njihovog korišćenja. Naime, zbog činjenice da svakodnevni savremeni život neminovno donosi sa sobom stres potreba za farmakološkom potporom u smanjenju posledica stresa postaje veliki problem.
Stoga se u novije vreme sve više pribegava primeni blažih sredstava kao što su preparati na bazi biljke Valeriana officinalis. Ona sadrži valepotrijate kao što je valtrat. Valepotrijati imaju lagano anksiolitičko i hipnotičko delovanje, nisu toliko efikasni kao benzodiazepini i slični lekovi ali nemaju svojstvo izazivanja zavisnosti, pod uticajem alkohola im se ne pojačava delovanje i ne utiču na sposobnost upravljanja motornim vozilima.
Primenjuju se kada terapija benzodiazepinima i sličnim medikamentima nije opravdana, a u slučajevima psihičke napetosti, nemira, razdražljivosti, smetnje koncentracije (npr. trema pre ispita) i nesanice.
Prilagodjeno na srpski sa sajta farmakologija.com