Sredinom aprila ove godine potpisan je ugovor za nabavku informatičke opreme i instalaciju mreža i hardvera u svim domovima zdravlja u Srbiji, u vrednosti od 5,1 miliona evra.

Cilj informatizacije je, pre svega, obezbeđivanje kvalitetnije, efikasnije i dostupnije zdravstvene zaštite

U skladu sa implementacijom dokumenta e-Zdravlje 2015, kojim se predviđa informatizacija svih zdravstvenih ustanova do 2015. godine, u okviru projekta Ministarstva zdravlja DILS aktivno se radi na daljem razvoju informacionog sistema za primarnu zdravstvenu zaštitu. Planirano je uspostavljanje informaciono-komunikacione mreže u svih 158 domova zdravlja u Srbiji, povezivanje oko 1.800 udaljenih ambulanti sa centralnim zgradama, nabavka i instalacija računara, servera, bar-kod čitača i štampača u svim objektima, kao i uvođenje standardizovanog softvera i obuka korisnika za korišćenje aplikacija, kaže za WHITE Nada Teodosijević, IT koordinator projekata Ministarstva zdravlja DILS i Razvoj zdravstva Srbije – dodatno finansiranje.

Sredinom aprila potpisan je ugovor za nabavku informatičke opreme i instalaciju mreža i hardvera u svim objektima, u vrednosti od 5,1 miliona evra, što je jedan od najvećih IT ugovora koji je javni sektor u Srbiji napravio, i on će biti realizovan do kraja ove godine, dodaje ona. Svi domovi zdravlja u Srbiji dobiće ukupno 209 servera, 5.275 računara, 2.650 štampača, 1.312 bar-kod čitača i 3.250 čitača kartica. Što se tiče softvera, krajem 2009. godine, da podsetimo, donet je Pravilnik o detaljnim tehničkim i funkcionalnim zahtevima za uspostavljanje integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kojim je definisan standard koji moraju da ispune softveri za zdravstvene ustanove. Standard u Evropskoj uniji, inače, postoji samo u Norveškoj i Slovačkoj. Zemlje koje su mnogo više investirale od nas u informatizaciju zdravstva teško mogu sada, naknadno, da uspostave pravila za integracije i mogućnost buduće razmene podataka, objašnjava Nada Teodosijević, tako da smo mi sada u prednosti i veoma smo ponosni na naš standard, koji je posebno pohvalio i Evropski institut za elektronski karton (EuroRec).

Do sada je komisija Ministarstva zdravlja na osnovu ovog Pravilnika dodelila sertifikate za osam softverskih rešenja, koja će se ravnopravno takmičiti u tenderskim procedurama, koje će realizovati nezavisno svaki dom zdravlja. Krajem prošle godine, domovima zdravlja su dodeljeni grantovi za sprovođenje nabavke sertifikovanog softvera u vrednosti od 1,2 miliona evra, što iznosi prosečno 7,6 hiljada evra po domu zdravlja. Vrednost granta za svaki dom zdravlja je u skladu sa unapred definisanim kriterijumima, kao što su veličina doma zdravlja, broj ambulanti i zaposlenih, postojeći softver i razvijenost opštine. Međutim, taj budžet neće biti dovoljan, tako da očekujemo i da lokalne samouprave izdvoje sredstva za ove potrebe, kaže Nada Teodosijević. Procedure nabavke pokrenute su u maju ove godine, dok je rok za instalaciju softvera jun 2012. godine.

Ušteda pre svega u vremenu

Cilj uvođenja informacionih sistema u zdravstvene ustanove je, pre svega, obezbeđivanje kvalitetnije, efikasnije, efektivnije, dostupnije zdravstvene zaštite. U prvoj fazi informatizacije, ušteda je pre svega u vremenu, i to pokazuju iskustva, a naročito, ističe naša sagovornica, kod medicinskih sestara, koje su opterećene administrativnim poslovima. Finansijski efekti informatizacije biće veoma vidljivi nakon pune informatizacije bolničkih ustanova, i to kroz bolju organizaciju rada i bolji menadžment lekovima.

Lekari uvođenjem informacionog sistema dobijaju korisnički program lak za korišćenje, struktuirane podatke iz nacionalno odobrenih šifarnika, bezbedno korišćenje i arhiviranje zdravstvenih podataka iz tekuće i ranijih poseta pacijenta, a svakako da će sve to doprineti boljem kvalitetu zdravstvenih usluga. Uvođenje informacionog sistema će takođe doprineti boljoj obradi statističkih podataka u zdravstvu, koji su veoma značajni za kreiranje i sprovođenje zdravstvene politike. Informatizacija u domovima zdravlja, odnosno primena elektronskog zdravstvenog kartona omogućava da svi zdravstveni podaci budu na jednom mestu, pa tako neće više biti potrebe da pacijent brine o svojim nalazima i specijalističkim izveštajima, da ih nosi sa sobom. Na ovaj način, zdravstveni podaci su dobro čuvani i bezbedni. Pored toga, informatizacija će omogućiti zakazivanje pregleda, što je prva dobrobit koju oseća pacijent, navodi Nada Teodosijević. U bliskoj budućnosti možemo očekivati i povezivanje primarne zdravstvene zaštite sa sekundarnom, tako da izabrani lekar može da zakaže pregled u bolnici, a s druge strane, da bolnica može automatski da prebaci izveštaj o hospitalizaciji izabranom lekaru, što je značajno, ističe ona, jer često te povratne veze nema, i podseća da se u Valjevu već primenjuje pilot projekat „Integrisani informacioni sistem u kolubarskom okrugu“.

U nekoliko domova zdravlja, kao što su Voždovac, Stari grad (Beograd) i Novi Sad, povezane su baze domova zdravlja i njihovih apoteka, mada još uvek nije uspostavljen elektronski recept. Kada pacijent uđe u apoteku, farmaceut pređe preko dvodimenzionalnog bar-koda na receptu i odmah dobije administrativne podatke pacijenta, dijagnozu i šifru leka. Sve je automatizovano, što smanjuje mogućnost greške na minimum i pruža veliku uštedu u vremenu. Takođe, nije daleko vreme kada će pacijent moći na ekranu da vidi svoj elektronski karton, da zaštićeno, autorizovano pristupa svom kartonu, kao što pristupa, na primer, svom tekućem računu u banci. Na taj način će moći aktivnije da učestvuje u svom zdravlju, upoređujući, recimo, svoje laboratorijske rezultate od prošle i ove godine, objašnjava naša sagovornica.

IT kadar

Za obuku zdravstvenih radnika za rukovanje softverom predviđeno je, po domu zdravlja, bez obzira na veličinu, tri meseca. Obuke će se obavljati i grupno i pojedinačno, uz rad. Pored toga, za uvođenje informacionog sistema u svaki dom zdravlja potrebno je postojanje IT kadra, ističe naša sagovornica. Informatičar je neophodan i za one najjednostavnije poslove, koji su nekad ključni za pružanje usluge i samim tim evidentiranje podataka, a to je da se brine o štampačima, tonerima, da li je mašina dobro setovana. Uporedo sa obezbeđivanjem hardvera i softvera radi se na obezbeđivanju i odgovarajućeg kadra za održavanje informacionog sistema zdravstvene ustanove. U taj proces uključene su relevantne institucije: Ministarstvo zdravlja, RZZO, lokalne samouprave i domovi zdravlja.
K.R.

Dupli posao ne još zadugo
U procesu implementacije softvera većina lekara i medicinskih sestara reaguju pozitivno, uviđajući sve prednosti uvođenja novih tehnologija, kaže naša sagovornica. Međutim, za njih je vođenje elektronskog kartona i upisivanje u klasični zdravstveni karton još uvek dupli posao, dok se ne usvoji Zakon o medicinskim evidencijama koji je u pripremi.