Korisni i praktični za kućnu upotrebu
Preko inhalatora lek utiče direktno na respiratornu sluznicu i vlaži je, opušta mišiće i deci olakšava iskašljavanje, a neželjenih dejstava praktično da nema

Bebi inhalatori

Volela bih da kupim inhalator za kućnu upotrebu da ne bih svaki dan vodila sina u dom zdravlja na terapiju.

Međutim, ne znam ni koju dozu lekova da primenim ni u kojoj razmeri i ne znam koji inhalator da uzmem. Mislim da su svi rastvori manje-više blagotvorni i neškodljivi, ali verujem da je najbolje da mi lekar odredi dozu, a da se inhaliramo kod kuće. Šta vi mislite?

Ovako glasi jedan od mnogobrojnih komentara u vezi s inhlalatorima za bebe na internet-forumima na kojima roditelji pomažu jedni drugima, daju savete, prenose svoja iskustva ili pitaju za tuđa, kako bi što bolje reagovali kada im se dete prehladi ili boluje od respiratornih infekcija.

Mame i tate najviše se raspituju o tome da li moraju svaki dan da vode bolesno dete u dom zdravlja na inhalacije ili je bolje da to obave kod kuće, koliko se u domovima zdravlja vodi računa o higijeni budući da nekoliko inhalatora koristi veliki broj dece, koji inhalator da kupe, u čemu je razlika između kompresorskog i ultrazvučnog, kako se koriste i koliko često, koji sve lekovi mogu da se upotrebljavaju za inhaliranje dece…

O ovim i sličnim nedoumicama u vezi s inhalatorima za bebe Farmakon je razgovarao sa specijalistom pedijatrije dr Natašom Đuričić iz pedijatrijske ordinacije Dr Đuričić. Prema njenom mišljenju, inhalatori za bebe su korisni, praktični i idealni za kućno lečenje mališana. Prvobitno su se koristili za lečenje dečje astme, pri čemu su umnogome smanjili količinu neželjenih dejstava do tada teške i jake terapije.

Zbog njihovog uspeha u lečenju i manje doze lekova koja je za njih potrebna, lekari su postepeno počeli da ih uvode i u terapiju drugih bolesti i poslednjih godina inhalatori su doživeli ekspanziju. Danas se u apotekama mogu naći kompresorski i ultrazvučni inhalatori za kućnu upotrebu, različitih kapaciteta i u svim veličinama, s odvojenim maskama za decu i za odrasle, a za one najmlađe postoje i inhalatori u obliku pingvina i mede.

– Inhalatore mogu da koriste deca već od šest meseci. Ono što najmanje volimo da dajemo deci jeste lek u vidu sirupa, jer sistemski deluje i može imati neželjena dejstva na više organa. S druge strane, kada se lekom ide ciljano na respiratornu sluznicu, kao što se postiže inhalatorima, manja je doza i manja su neželjena dejstva, praktično ih i nema. Osim toga, lekovi se u inhalatorima uvek koriste u mešavini s fiziološkim rastvorom, i to u određenoj razmeri, u zavisnosti od telesne mase deteta.

Na taj način se vlaži sluzokoža, što omogućava lakše iskašljavanje. Maloj deci je to ogroman problem, jer imaju uske disajne puteve i veliku količinu sluzi koja se stvara, a do pete godine nedovoljno im je razvijen refleks kašlja koji tu sluz treba da izbaci. Inhalator tu mnogo pomaže, jer utiče na disajnu muskulaturu i opušta mišiće. Možemo da stavimo samo fiziološki rastvor i da tako smanjujemo viskozitet sluzi, ali i da s njim mešamo razne lekove – objašnjava dr Đuričić.

Jedina razlika između ultrazvučnog i kompresorskog inhalatora, prema njenim rečima, jeste u tome što kompresorski radi na struju i pretežno se drži kod kuće, dok ultrazvučni može da se nosi, a pri tom je manje bučan, pa se zbog toga roditelji češće odlučuju za njega.

Čim se neko dete vrati jednom ili dvaput na inhalacije, a pri tom često kašlje i ima puno sekreta i sluzi, pedijatri najčešće savetuju roditelje da dete inhaliraju kod kuće, kako bi se na vreme započela terapija. Najčešća primena inhalatora je za bronhiolitise, od kojih deca od pola godine i starija često pate u zimskim mesecima. To stanje je, prema rečima dr Đuričić, slično astmi. Obično se čuje šištanje prilikom disanja deteta i tada već može da počne inhaliranje.

Druga važna primena inhalatora je za lečenje laringitisa, za koji je moguće upotrebljavati i samo fiziološki rastvor ili ga mešati s kortikosteroidnim preparatima. Osim toga, ekspektoransi, umesto da se piju, takođe mogu i da se inhaliraju. Kao terapija inhalatori se koriste i za plućnu infekciju, bronhijalnu astmu, emfizem pluća, traheitis i druge bolesti disajnih puteva.

– Učestalost inhalacije u toku jednog dana zavisi od stanja deteta i kliničke slike. Obično je jednom dnevno dovoljno kod laringitisa, najmanje dva puta dnevno za sva druga stanja opstrukcije, a idealno bi bilo da se koriste na osam sati. Kod dece kod koje se jednom javio, bronhiolitis se obično kasnije ponavlja, i njihovi roditelji posle nekog vremena već umeju da prepoznaju simptome.

Prvo se javlja kašalj, a zatim i svi drugi znaci opstrukcije, kao što su otežano disanje, sve intenzivniji kašalj i reagovanje na vlažno vreme. Bolje je da roditelji odmah počnu da inhaliraju dete, jer se to može desiti i usred noći ili vikendom, a da tek onda posete lekara i dogovore se s njim koliko još dugo treba da traje terapija – kaže Đuričićeva.

“Učestalost inhalacije u toku jednog dana zavisi od stanja deteta i kliničke slike. Obično je jednom dnevno dovoljno kod laringitisa, najmanje dva puta dnevno za sva druga stanja opstrukcije, a idealno bi bilo da se koriste na osam sati”

Prema njenom mišljenju, za one kojima je propisana terapija inhalacijom na osam sati kućni inhalatori su najbolje rešenje, jer je nezgodno tri puta dnevno odlaziti u dom zdravlja, a nije ni praktično, jer treba stalno izvoditi bolesno dete. Onima čijoj se deci to retko dešava i kojoj je dovoljna terapija od dan-dva, pa zato ne žele da izdvoje novac za kupovinu inhlalatora za kućnu upotrebu, naša sagovornica savetuje inhalaciju kod lekara.

Doze u inhalatorima su, kako ističe dr Đuričić, veoma bezbedne i najčešće nema neželjenih dejstava. Dešava se retko da se roditelji žale da je njihovom mališanu jače lupalo srce od toga ili da je imao kontrakcije mišića. U tom slučaju, savet pedijatra je da se smanji doza leka i nastavi inhaliranje.

Lekovi za inhalatore prave se u obliku kapi, koje se ubace u posudu za lek i u određenoj meri pomešaju s fiziološkim rastvorom, a zatim ih inhalator pretvara u paru koju dete udiše. Za opstrukcije najčešće se koriste beta-2-agonisti, kortikosteroidi i njihove kombinacije. Mogu se koristiti za bronhiolitise, laringitis i astmu, kao i za druga oboljenja. Posle njegove upotrebe, kako savetuje dr Đuričić, trebalo bi isprati dečja usta da se ne bi stvarale gljivice.

– Iz mog iskustva, deca dobro reaguju na inhalatore. Prvi put možda plaču malkice, jer inhalatori budu pomalo bučni, ali onda im mame pevaju ili čitaju i deca se umire. Ponekad bebe čak i zaspu, što nije nikakav problem, bitno je samo da dišu polako.

Tretman traje od deset do petnaest minuta i deca obično osete da im je bolje i mirna su. Dužina terapije zavisi od stanja deteta, ali ne preporučuje se duže od nedelju dana, mada se posle toga može nastaviti inhaliranje samo fiziološkim rastvorom ili početi ponovo posle pauze – ističe dr Đuričić.

Najbolje je da inhaliranje bude jedina terapija za decu, jer nije poželjno davati im antibiotike svaki put.

– Ako roditelji imaju inhalator kod kuće, a detetu je samo zapušen nosić, ja i za to predlažem inhalacije, ali tada je bolje da dete diše na nos, dok je za opstrukcije bolje da diše na usta. U svakom slučaju, za mame, tate i pedijatre inhalator je odlična stvar i često se koristi u praksi. Jedna mama mi je rekla da u Italiji inhalator imaju u svakoj kući i da je normalno imati ga kao što svi imaju toplomer – ističe na kraju dr Đuričić.

Tekst: Nađa Božović
Izvor:Farmakon.rs