Osnovna uloga ortopedskih cipela jeste da spreče dalji razvoj deformiteta i da ne dozvole da taj deformitet eventualno dalje utiče na deformitet kolena i kičmenog stuba.

One se daju samo onoj deci s ravnim stopalima koja imaju subjektivne tegobe, poput bola pri hodu, bola u mišićima ili zamora, jer ih ortopedske cipele oslobađaju tih tegoba

Kada se rodimo, stopalo je potpuno ravno i njegov svod počinje da se razvija onda kada dete počne da stoji i hoda. Na mestu svoda u početku se nalazi masno jastuče, koje se s početkom stajanja i hodanja povlači i tako nastaje svod, a proces njegovog formiranja prirodno traje do treće godine. Već posle godinu i po dana kod dece se naslućuje svod kada sede i kada stopalo nije oslonjeno. Kada se dete pogleda otpozadi, do druge godine može da izgleda kao da se peta više oslanja na unutrašnju stranu, ali to je normalan izgled stopala.

U tom slučaju dete treba da počne da nosi cipele tek kada već prohoda. Dete treba da prohoda ili boso ili u čarapicama s gumom odozdo koja ne dozvoljava klizanje. Tada još ne hoda samo, već se pridržava uz nameštaj i uči da održava ravnotežu. Izuzetak su deca koja imaju neki deformitet, na osnovu kojeg će lekar koji prati njihov razvoj odrediti da li im je potrebna korektivna obuća.

– Deformiteti stopala mogu biti urođeni, odnosno posturalni, što znači da su uzrokovani položajem bebe u maminom stomaku. Oni se uz određene vežbe mogu relativno lako popraviti za nekoliko meseci. Razvoj dece s takvom vrstom deformiteta mora redovno da se prati, a od toga kako izgledaju stopala u trenutku prohodavanja zavisi kakve će cipele dete nositi i da li ima potrebe za korektivnom obućom ili ulošcima. Osim posturalnih deformiteta, postoje i strukturalni deformiteti stopala koji su uzrokovani promenama na položaju kostiju.

To su teški deformiteti i leče se fizijatrijski i ortopedski. U zavisnosti od stepena odstupanja od pravilnog razvoja stopala, odlučuje se da li će se deformitet lečiti samo fizijatrijski, odnosno vežbama i gipsevima, ili će biti lečen i ortopedski, to jest hiruruškim putem. Od rezultata lečenja i stanja u kojem se stopalo nalazi onda kada dete treba da prohoda zavisi kakve će ono cipele nositi – kaže za Farmakon mr sc. med. dr Jelena Rakić-Milanović, načelnica Službe za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije Dr Vukan Čupić.

Prema njenim rečima, može da se desi da neko dete posle lečenja nosi normalne cipele, a neko mora da nosi odgovarajuću ortopedsku obuću koja se pravi po meri i po posebnim pravilima kako bi zadovoljila potrebe deteta. Za određene deformitete daju se i ortopedski ulošci, najčešće za ravne tabane, ali i tada u određenim indikacijama. Ne mora svako dete koje ima ravne tabane da nosi ortopedske uloške. Svako stopalo je drugačije i mnogo šta može da se podvede pod pojam ravnih tabana, ali i tu postoje gradacije i ne leči se sve na isti način.

Neko dete s ravnim tabanima samo će raditi vežbe, neko će ići samo na sport, neko će raditi vežbe i nositi ortopedske uloške, a neko će morati da nosi i ortopedske cipele. To zavisi od stepena deformiteta, jer ravna stopala, koja se mogu tako nazvati tek kad dete napuni tri godine pošto se tek tada vidi da se svod nije formirao kako treba, mogu da se jave u više oblika. Za pravilan odabir cipela za dete koje ima neki deformitet stopala roditelji bi trebalo da se posavetuju s lekarom specijalistom fizikalne medicine i rehabilitacije, dečjim hirurgom ili ortopedom.

– Osnovna uloga ortopedskih cipela jeste da spreče dalji razvoj deformiteta i ne dozvole da taj deformitet eventualno dalje utiče na deformitet kolena i kičmenog stuba. One se daju samo onoj deci s ravnim stopalima koja imaju subjektivne tegobe poput bola pri hodu i bola u mišićima, ili zamora, jer ih ortopedske cipele oslobađaju tih tegoba. Ipak, ne mogu samo cipele da poprave izgled stopala već je neophodno raditi i vežbe – objašnjava dr Rakić-Milanović.

Ona kaže da roditeljima beba lekari pokazuju koje vežbe treba da rade na stopalima svoje dece. Vežbe koje će raditi zavise od deformiteta. To, ipak, ne važi za strukturalne deformitete, posebno one najteže oblike, kod kojih vežbe izvode terapeuti, ali i tu se roditelji uključuju. Mame i tate su značajan deo tima koji leči njihovu decu. Osim što ih nauče koje vežbe će raditi s decom, fizijatri im pokažu i kako da stavljaju i skidaju gipseve, tako da oni u potpunosti mogu da učestvuju u lečenju. Naravno, vežbe se rade i u zdravstvenim ustanovama, gde ih sprovode fizioterapeuti – ističe dr Rakić-Milanović.

Drugi najčešći deformitet stopala jeste visok ris, koji spada u urođene deformitete. To su takozvana izdubljena stopala i već na rođenju se primećuju, tako da roditelji često budu srećni što dete već ima oformljen svod, ali to u stvari nije pravilan izgled stopala, već dete ima visok ris. To je veoma čest deformitet koji neretko ima i neko od članova porodice.

To najčešće ne predstavlja problem u zdravstvenom smislu, ali zadaje muke pri odabiru odgovarajuće obuće i u dečjem uzrastu i u odraslom dobu. Za one s visokim risom cipele moraju da budu sečene da bi stopalo moglo lepo da legne.

Pogrešan izbor obuće ne samo za decu s visokim risom već i za svu ostalu može da pogorša stanje ili da kod one koja imaju malo mekše stopalo utiče na razvoj ravnih tabana iako se možda s pravilnim izborom obuće to ne bi desilo.

Ravni tabani smatraju se stečenim deformitetom, što znači da se ne može znati unapred da li će neko imati ravna stopala ili neće. Lekari mogu da vide da postoji velika verovatnoća da će dete imati ravne tabane, ali ne mogu da budu sigurni i to uopšte ne mora da se desi. Međutim, upravo je za decu koja imaju predispozicije za ravna stopala najvažnije da nose dobru obuću, pravilno izabranu.

– Dete počinje da nosi cipele onog trenutka kada počne da hoda napolju. Prve cipele treba da budu duboke, da čvrsto drže skočni zglob, da im peta bude ojačana, a đon savitljiv na mestu na kom inače pregibamo stopalo dok hodamo, i mogu, ali i ne moraju, da imaju anatomski uložak. Cipele mogu da budu i potpuno ravne, što nije pogrešno.

Ukoliko cipele imaju anatomski uložak za medijalni svod, uložak mora da bude mekan, najčešće kožni ili silikonski, i lako savitljiv, jer se i očekuje da će dete spustiti stopalo do kraja, pošto svod još nije razvijen. Uložak je samo potpora svodu koji se dalje formira. Ulošci ne smeju da budu kruti, tvrdi, s tvrdim jastučetom koje normalnom dečjom težinom ne može da se spusti. To je osnovno za svaku cipelu – objašnjava dr Rakić-Milanović.

Još jedno važno pravilo za dečje cipele jeste to da one moraju biti napravljene od prirodnog materijala. Najbolja je koža i bitno je da i ono što prianja uz dečju nogu bude takođe od kože jer na taj način stopalo može najlakše da diše. Osim toga, bitno je i da se đon ne kliza kako bi dete bilo zaštićeno i stabilno.

Ukoliko se prve cipele kupuju za leto, dete koje tek prohodava prvih nekoliko meseci ne treba da nosi cipele s otvorenim prstima, jer u tom periodu još nestabilno hoda, pa se dešava da povuče nogu ili ubaci kamenčić u cipelu i povredi se. I za letnje cipelice važno je da je peta zatvorena i da je deo oko pete ojačan.

– Dečje stopalo ima svoj tok razvoja. Dete ne bi trebalo stavljati u dubak ili hodalicu, jer ono tako neće brže naučiti da hoda. Ukoliko se suviše rano postavi u dubak, ono može samo da nauči pogrešnu šemu hoda i eventualno, ako ima i mali deformitet stopala, da ga pogorša tim preranim osloncem i forsiranjem da prohoda.

Prihvata se da je dete u dupku samo ako je već naučilo da pusti korak, tj. prošlo fazu hodanja sa strane uz nameštaj. Za dubak važi još jedno pravilo, a to je da dete mora da nosi cipele dok je u dupku, bez obzira na to što hoda po kući. Inače, u ostalim slučajevima kod kuće ne treba detetu obuvati cipele – ističe dr Rakić-Milanović.

Prema njenim rečima, deca do treće godine ne bi trebalo da nose papuče i klompe jer još nisu dovoljno zrela da kontrolišu postavljanje svog stopala i mogu mnogo lakše da se povrede. Mališani u tom uzrastu, u stvari, češće trče nego što hodaju i suviše su mali da bi razmišljali i o tome kako da im papuče ne spadnu s nogu.

Do druge godine, kako savetuje dr Rakić-Milanović, sva deca trebalo bi da nose obuću sa zatvorenom petom, čak i ako je leto, jer je tako peta stabilna i pravilno će se razvijati.

Tekst: Nađa Božović
Izvor:Farmakon.rs