Magazine White – broj 41

Saradnja farmaceutskih kompanija i lekara

Prilikom donošenja novih pravila treba uvažiti sve dobronamerne primedbe, a nije na odmet pogledati pozitivna svetska i evropska iskustva u oblasti saradnje farmaceutskih kompanija i lekara i ugraditi ih u nove propise

Hapšenje direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i još nekoliko čelnih ljudi iz predstavništava stranih farmaceutskih kuća u Srbiji, tokom jula meseca ove godine u policijskoj akciji „Kraba”, pod sumnjom da su izvršili krivično delo primanja i davanja mita u vrednosti od oko milion evra, nametnulo je stručnoj, ali i najširoj javnosti raspravu o tome kako da se sistemski spreči pritisak farmaceutskih kompanija na lekare. Da li će i kada ovaj konkretni slučaj sumnje za krivično delo korupcije dobiti epilog na sudu, ostaje da vidimo, a stručni krugovi već neko vreme ukazuju na to da su pojedini lekari promoteri određenih farmaceutskih kompanija i proizvoda, zanemarujući stručne standarde u propisivanju lekova.

Ministar zdravlja prof.dr Tomica Milosavljević u julu ove godine najavio je izmene postojećeg Pravilnika o oglašavanju lekova i medicinskih sredstava, kako bi odnosi farmaceutskih firmi i lekara ubuduće bili transparentniji.
– Posle nedavnog usvajanja novog Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, potrebno je uskladiti Pravilnik sa tim propisom. Mora se jasno definisati da farmaceutske kuće ne smeju uticati na program i predavače na stručnim skupovima, zatim da predavač pre skupa mora da se izjasni o sukobu interesa, kao i da farmaceutske firme jednom godišnje transparentno moraju objaviti svoja plaćanja profesionalcima, najavio je ministar (16. juli 2010. BETA).

U Palati „Srbija” tim povodom održana je javna rasprava o odnosima farmaceutskih kompanija i lekara. Sastanku su prisustvovali predstavnici Ministarstva zdravlja, Lekarske komore Srbije, Zdravstvenog saveta Srbije, Srpskog lekarskog društva, kao i predstavnici domaćih i stranih farmaceutskih firmi. Učesnici skupa saglasili su se da Pravilnik iz 2006. reguliše odnose lekara i farmaceutskih kuća i da su zloupotrebe do kojih je došlo, pre svega posledica ponašanja neodgovornih pojedinaca. Ministar je tom prilikom podsetio da je za sprovođenje kontinuirane edukacije lekara, na koju su obavezani zakonom, odnosno za sticanje poena za obnovu licence, dovoljno da se lekari angažuju u ustanovi u kojoj rade i na stručnim skupovima u zemlji.

Pravila postoje, ali se ne poštuju

Direktorka Lekarske komore Srbije dr Tatjana Radosavljević u više navrata je objasnila predstavnicima medija da Komora nastoji da prilagodi Kodeks ponašanja lekara novim zakonima u oblasti zdravstva, ali da su joj neophodna veća prava kad je reč o kontinuiranoj edukaciji lekara i licenciranju, uz opasku da Komora nema načina da kontroliše programe kontinuirane edukacije. Komora se izborila da u budući Pravilnik o edukaciji uđe odredba prema kojoj farmaceutske kompanije ne bi mogle da budu organizatori seminara i kongresa lekara.

Tokom javne rasprave čuli su se i predlozi da se iskoriste iskustva iz okruženja, a jedno od često pominjanih, dobrih rešenja, bio je kodeks ponašanja makedonskih lekara. Prema tom dokumentu, svaki lekar predavač imao bi obavezu da pod punom materijalnom i moralnom odgovornošću, pred sudskim organima izjavi da nije u konfliktu interesa. Makedonski kodeks, između ostalog, propisuje i šta to farmaceutska firma može da pokloni lekarima, kao i da skupovi ne mogu da se organizuju u turističkim mestima. Pitanje na koje je teško odgovoriti je – šta su kriterijumi da neko mesto ne bude turističko?

Predsednik Etičkog odbora Srpskog lekarskog društva dr Paja Momčilov, koji je i predsednik Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije, smatra da je ova oblast regulisana dovoljnim brojem zakona i propisa, ali se oni u praksi ne poštuju dovoljno i da bi, možda, trebalo više pažnje posvetiti instrumentima koji bi nadzirali sprovođenje već postojećih propisa, umesto što stalno izmišljamo nove, u kojima se sve teže snalazimo. Prema njegovoj oceni, postojeći zakoni, kao i Pravilnik o načinu i uslovima oglašavanja leka i medicinskog sredstva (Sl.gl. br 99/2006) u potpunosti poštuje evropske standarde. On je podsetio da sva profesionalna udruženja, kako lekara, tako i farmaceuta, imaju etičke kodekse, a u obavezi su da poštuju i Kodeks poslovne etike, koji je objavljen u Službenom glasniku br.1/2006. Imamo i evropske standarde i evropske propise o sukobu interesa, koji se, nažalost, ne poštuju u praksi.

– Mora se reći i to, u vreme besparice i ekonomske krize, da nije bilo farmaceutskih kompanija koje su omogućile velikom broju lekara da posećuju kongrese i skupove, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, mnoga znanja ne bi bila primenjena u našoj zemlji, a srpska medicina ostala bi uskraćena za napredak koji je nesporno napravljen, uprkos svim nedaćama. Ne može se poreći doprinos farmaceutskih kuća tome, jer su i one ulagale u znanje naših lekara za šta, nažalost, država nije imala dovoljno sredstava i mogućnosti. Zahvaljujući farmaceutima, i u najtežim godinama imali smo kvalitetnu edukaciju. Uostalom, i u svetu farmaceutske kuće finansiraju veliki broj edukativnih aktivnosti, što je i njihova društvena obaveza. Devijacije i ekstreme, štetne pojave u toj komunikaciji, kojih je takođe bilo, svakako bi trebalo otkloniti, ali ne ukinuti i ono što je bilo dobro u saradnji između lekara i farmaceutskih kuća, smatra dr Momčilov. U uslovima kada svi lekari, prema zakonu, moraju prikupiti određeni broj bodova za obnovu licence, a država i lekarska udruženja nemaju za to sredstava, ne bi bilo dobro brzopleto donetim merama uskratiti mogućnost farmaceutskim kućama da to čine. Zakone i propise imamo, oni su dobri, samo ih treba sprovesti adekvatno i obezbediti stalnu kontrolu njihove primene, zaključuje naš sagovornik.

Konkretne zamerke na predloženi nacrt novog Pravilnika

Predsednik Grupacije domaćih proizvođača lekova prof.dr Dragomir Marisavljević ocenjuje za WHITE da su veoma restriktivne mere, koje predviđa nacrt novog Pravilnika, dokaz da je etika pala na najniže grane. Domaći proizvođači lekova, upozorava naš sagovornik, veoma su skeptični kako će se nova pravila realizovati u praksi, jer osim što ima mnogo nedoumica, ima i mnogo nedorečenih odredbi koje mogu otvoriti prostor da tek sada ne bude transparentno finansiranje stručnih skupova i predavača koji će na njima učestvovati.

– Prema tom predlogu, na stručnim skupovima više neće biti satelitskih simpozijuma, kao što je to bilo do sada, već će, kako je to ministar zdravlja predstavio na javnoj raspravi, stručni skupovi biti isključivo finansirani kroz mehanizam takozvanog „bezuslovnog granta”. To znači da farmaceutske kompanije doniraju novac organizatoru skupa, a za uzvrat ne dobiju ništa! Teško da će menadžment bilo koje kompanije odobriti novac tek tako, bez opravdanja, ukazuje dr Marisavljević, podsećajući da su svuda u svetu, i u SAD, odakle je to i poteklo, satelitski simpozijumi uobičajeni način da farmaceutske kompanije predstave svoje nove proizvode na stručnim skupovima, a na taj način, između ostalog, skupovi se i finansiraju. Kompanije moraju da imaju neki interes, podseća naš sagovornik, uz opasku da se mora predvideti nekakav benefit za, uslovno rečeno, donaciju, poput poreske olakšice, na primer.

Dr Marisavljević podseća da su u javnoj raspravi i predsednik Srpskog lekarskog društva prof.dr Radoje Čolović i predsednik Zdravstvenog saveta Srbije prof.dr Dragan Delić upozorili da će nova pravila otežati lekarima prikupljanje bodova za obnovu licence. Prema pravilima, lekari moraju da prikupe 24 boda kroz internu edukaciju u ustanovi u kojoj rade, ali i na stručnim skupovima u zemlji i svetu.

Predloženi nacrt Pravilnika zabranjuje saradnicima farmaceutskih kuća da obilaze lekare u radno vreme, kako ih ne bi ometali u radu. To je svakako opravdano, izuzev, kako kaže dr Marisavljević, što nije definisano šta je to „radno vreme” za one ustanove koje rade 24 sata.
– Haos u tom pogledu morao bi da se reši. Nama nije u interesu da ometamo lekare u radu, međutim, podatak da je u Srbiji trenutno registrovano 290 firmi koje se bave promocijom, prodajom i proizvodnjom lekova, govori da na terenu zaista postoji prava „navala” na lekare, kaže naš sagovornik i dodaje da bi jasna pravila kada i kako saradnici kompanija mogu da komuniciraju sa lekarima, u velikoj meri olakšala rad na terenu.

On primećuje da nema preciznih pravila ni o distribuciji vremena utrošenog na promociju, jer, kako kaže, „ako Hemofarm pokriva četvrtinu domaćeg tržišta lekova, onda bi trebalo da ima i četvrtinu ukupnog vremena za njihovu promociju”. Dr Marisavljević podseća da Hemofarm, kao najveća domaća kompanija, ima i najveću društvenu odgovornost, pa je tako, prilikom osnivanja Fonda za retke bolesti, kad je država odredila da farmaceutske kuće u te svrhe izdvoje 0,5 odsto sredstava od ukupnog prometa, udeo Hemofarma bio najveći. Onda je logično da ima i najveći udeo u vremenu predviđenom za promociju lekova. Predlogom novog Pravilnika predviđeno je i da se na sajt stave svi podaci o predavačima i skupovima koje farmaceutska kuća finansira, kako bi javnosti imala uvid u sve relevantne podatke – ko su poslovni saradnici, koliko su plaćeni… Dr Marisavljević iznosi stav Grupacije domaćih proizvođača lekova da nadležni državni organi već imaju uvid u sve te podatke, s obzirom na to da se sva plaćanja realizuju preko Autorske agencije, plaćeni su porezi i doprinosi kako zakon nalaže, što znači da država ni u kom pogledu nije oštećena. Međutim, nije u skladu sa poslovnom
tajnom, a farmaceutske kuće posluju prema tržišnim principima, podseća naš sagovornik, da baš svako može da ima uvid u sve sklopljene ugovore, jer bi na taj način mogla biti otvorena vrata za zloupotrebu tih podataka od strane konkurencije, ali i u razne druge svrhe. Prema njegovim rečima, Kodeks poslovne etike precizno reguliše principe i pravila poslovne komunikacije, a u članu 2. definiše način na koji bi trebalo da se čuva poslovna tajna, izbegava sukob interesa, u tom cilju angažovani predavači potpisuju izjavu da nisu u sukobu interesa.

Igraj po pravilima

Fond proizvođača inovativnih lekova – INOVIA, koji odnedavno deluje aktivno u našoj zemlji, a čije članice su uglavnom strane kompanije, prošle godine je pokrenuo inicijativu da se usvoji Kodeks ponašanja i promovisanja lekova koji se propisuju i izdaju na recept i komunikacije sa zdravstvenim radnicima. U martu 2009. ovaj dokument je i zvanično promovisan i prihvaćen, a podržali su ga i domaći proizvođači lekova, ocenjujući da su u njemu na pravi način integrisani osnovni principi Kodeksa promocije lekova na recept i interakcije sa zdravstvenim radnicima, koji svuda u Evropi primenjuju u praksi članice Evropske federacije farmaceutskih industrija i udruženja (EFPIA). „Bayer Shering Pharma” i „Bayer HealthCare” minule godine su izdale i posebnu publikaciju u kojoj se na jednom mestu, sakupljena i detaljno obrađena, nalazi sva relevantna zakonska regulativa o odnosima lekara i farmaceuta, pod naslovom „Play by the Rules” („Igraj po pravilima”). Prema rečima doskorašnje direktorke Fonda „Inovia”, gospođe Biljane Kozlović, namera članica grupacije „Inovia” bila je da se putem ove publikacije stručna javnost detaljno informiše o pravilima promocije lekova i komunikacije sa zdravstvenim radnicima, tako što su sva važeća domaća, ali i evropska dokumenta koja tu oblast regulišu, sakupljena i publikovana.

Da li će nova pravila, uz već postojeća, doneti nova rešenja, ili možda nove nedoumice, kontroverzna tumačenja, nove probleme, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, ono na šta su posebno ukazali i u čemu su saglasni svi naši sagovornici, je da prilikom donošenja novih pravila treba uvažiti sve dobronamerne primedbe, a nije na odmet pogledati pozitivna svetska i evropska iskustva u toj oblasti i ugraditi ih u nove propise, jer su nam, kako ocenjuju, razna, u praksi neproverena „eksperimentisanja” i brzoplete odluke, često nanele više štete nego koristi.
Zorica Marković