Prvi registrovani oralni antikoagulans u našoj zemlji predstavljen je na stručnom skupu održanom 19. marta u Beogradu, u organizaciji kompanije „Boehringer Ingelheim”.

U pitanju je inovativni preparat dabigatran eteksilat, koji je indikovan za prevenciju venske tromboembolije u ortopedskoj hirurgiji, nakon totalne zamene kolena ili kuka

„Ako nešto u savremenoj hirurgiji može da ubije pacijenta koji preživi operaciju, to je duboka venska tromboza ili plućna embolija. U zemljama Evropske unije smrtnost usled venske tromboembolije predstavlja 10 odsto ukupne bolničke smrtnosti. Bez profilakse, 60 odsto ortopedskih hirurških pacijenata će razviti duboku vensku trombozu”, rekao je prof.dr Marko Bumbaširević, direktor Instituta za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Kliničkog centra Srbije i predsednik Udruženja ortopedskih hirurga Srbije.

„Dabigatran eteksilat je efikasan i bezbedan antikoagulans, ali i jednostavan za upotrebu, jer se daje kao fiksna oralna doza i može biti primenjen u bolničkim i vanbolničkim uslovima”, rekao je prof.dr Bengt Eriksson sa Klinike za ortopedsku hirurgiju Univerzitetske bolnice „Sahlgrenska” u Geteborgu, Švedska. On je dodao da je ovaj lek direktni inhibitor trombina, sa predvidivim antikoagulantnim efektom, koji ne zahteva laboratorijsko praćenje parametara koagulacije, te povećava komplijansu.
Takođe, ima brz početak dejstva. „Već dva sata nakon uzimanja leka postiže se maksimalna koncentracija, a poluvreme eliminacije je između 14 i 18 sati”.

Prof. Erikson je zatim predstavio rezultate studija Re-Novate i Re-Model, koje su korišćene kao osnov za odobrenje dabigatran eteksilata u Evropi i Kanadi. Studija Re-novate je uključivala pacijente koji su bili podvrgnuti totalnoj zameni zgloba kuka i bila je zasnovana na neinferiornosti u odnosu na komparativni lek – enoksaparin. Kontrolnoj grupi je davan enoksaparin u uobičajenoj dozi od 40 miligrama jednom dnevno, a dabigatran eteksilat u dve doze – od 150 mg i od 220 mg, s tim što je prva doza, koja se daje 1-4 sata nakon hirurške intervencije, bila upola manja (75, odnosno 110 mg). Terapijski period je trajao od 28 do 35 dana i svi pacijenti su podvrgnuti venografiji na kraju terapije. „Obe doze dabigatrana su se pokazale kao neinferiorne, odnosno podjednako dobre kao enoksaparin, kada je u pitanju efikasnost profilakse venske tromboembolije. Za težu vensku tromboemboliju, na primer, rezultati su bili 4,3 kod primene dabigatrana od 150mg, 3,1 kod dabigatrana od 220mg i 3,9 kod enoksaparina”, naveo je prof. Erikson. „Takođe smo uporedili rizike od krvarenja, koje se uobičajeno javlja kod primene antikoagulansa, kod upotrebe dve doze dabigatrana sa enoksaparinom, i nije bilo povećanog rizika kod terapije dabigatrana. Rizik od krvarenja kod primene dabigatrana od 150mg je iznosio 1,3, kod dabigatrana od 220mg 2,0, a kod enoksaparina 1,6”.

Prof. Erikson je naveo i da u ovoj studiji nije bilo nikakvih negativnih efekata na funkciju jetre kod upotrebe dabigatran eteksilata. Takođe nije bilo razlike u odnosu na enoksaparin u pojavi neželjenih koronarnih događaja. I druga studija Re-model, u kojoj su ispitivani pacijenti nakon operacije totalne zamene kolena, kako je naveo Erikson, pokazala je da su obe doze dabigatrana neinferiorne u odnosu na enoksaparin. „To znači da sada imamo jedan oralni antikoagulans sa efikasnošću i bezbednošću sličnom injekcijama enoksaparina”, istakao je on, „ali koji se vrlo jednostavno daje”.

Prof.dr Nadia Rosencher sa Odeljenja ortopedske anesteziologije bolnice „Cochin” u Parizu, je govorila o riziku od krvarenja. „Pre dve godine, pre nego se na tržištu pojavio dabigatran, dobili smo preporuke Američke asocijacije torakalnih hirurga da se smanji doza antikoagulansa, naročito kod starijih osoba i osoba sa umerenom ili težom insuficijencijom bubrega, radi profilakse krvarenja. Pitala sam autora ove preporuke za koliko treba da smanjimo dozu enoksaparina i on mi je rekao da ne može da mi odgovori, jer nisu vršena takva istraživanja. Zaista, studije pokazuju da pacijenti koji pate od umerene bubrežne insuficijencije imaju rizik od krvarenja tri puta veći nego opšta populacija, ali postavlja se pitanje kako smanjiti dozu antikoagulansa. Jedna studija sa enoksaparinom je pokazala da ako se smanji konzervativna doza od 40mg enoksaparina na 20mg kod pacijenata koji imaju povećan rizik od krvarenja, ne dolazi do smanjenja venske tromboze. Zatim smo imali jednu veoma važnu studiju sa dabigatranom, koja je obuhvatila i oko 900 pacijenata od 75 godina i starijih. Na tim pacijentima smo videli da je kod davanja niže doze – od 150 mg, rizik od krvarenja niži nego kod enoksaparina, a rizik od tromboze takođe smanjen. Dakle, prvi put na 900 pacijenata smo mogli videti da manja doza antikoagulansa može biti i efikasna i bezbedna”, istakla je prof. Rozenšer. „Isto se pokazalo i kod pacijenata koji pate od umerene bubrežne insuficijencije. Smanjen je rizik od tromboze, a takođe je smanjen rizik od krvarenja, zapravo nije bilo većeg krvarenja”. Profesorka Rozenšer ovo objašnjava prirodom dabigatran eteksilata, koji deluje „iznutra” i inhibira stvaranje tromba, za razliku od ostalih antikoagulanasa koji pokušavaju da smanje povećanje samog tromba. „Prvi put je Evropska agencija za lekove odobrila dve različite doze antikoagulansa, dozu od 110 mg za rizične pacijente i dozu od 220 mg za ostale.
Smanjićemo rizike uz istu efikasnost i odgovorićemo na ovu preporuku sa jednim jedinim antikoagulansom u dve različite doze. Stoga više neće biti potrebe da se stalno vrši praćenje koagulacije”, objasnila je prof. Rozenšer.

Prof. Bumbaširević je istakao da je glavna prednost upotrebe dabigatran eteksilata kod nas mogućnost primene u vanbolničkim uslovima. „U razvijenim zemljama sa dobrim patronažnim ekipama, kod pacijenta koji je izašao iz bolnice može da se nastavi primena leka i u vidu injekcije. Međutim, za nas je ovo značajno jednostavnije”. Takođe, primena ovog leka predstavlja uštedu za sistem, jer nisu potrebni špric i igla, a nema ni troškova rada sestre, terenskih službi i dr.

U kompaniji „Boehringer Ingelheim” navode da se dabigatran eteksilat već nalazi na tržištima u regionu i da ima vodeću ulogu među oralnim antikoagulansima nove generacije. Lek je registrovan u Srbiji prošle godine, vrlo brzo nakon evropske registracije, i može se nabaviti u apotekama u zemlji. Kompanija je izrazila očekivanje da će lek uskoro dospeti na listu lekova koji se izdaju na teret Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, kako bi zdravstvene institucije mogle nesmetano da ga nabavljaju.

Magazine White – broj 36