Izvor: Doživeti 100
Leto je godišnje doba koje nas, između ostalog, podseća da je došao trenutak za planiranje godišnjih odmora i putovanja.

Nažalost, često se dešava da te planove, pa čak i samo uživanje na odmoru, poremete letnje infekcije.
Enteroviroze su najčešći uzrok odlaska lekaru tokom letnjih meseci.

Autor: Prim. dr Živana Popović-Jovanović, specijalista opšte medicine
Dom zdravlja »Dr Milutin Ivković«

Enteroviroze se javljaju obično između jula i oktobra, najviše u letnjim mesecima i rasprostranjene su po celom svetu. Najčešći izazivači su virusi dve velike grupe enterovirusa, Koksaki i ECHO virusi.
Dominantni putevi transmisije virusnih infekcija uključuju disajni i fekalno-oralni put, drugim rečima, mesto ulaska virusa u organizam u najvećem broju slučajeva jesu ždrelo ili gastrointestinalni trakt.
Enteroviroze se brzo šire među članovima porodice, uopšte bli skim kontaktom među ljudima, a klinička slika koja ih prati, uglavnom je nespecifična. Simptomi mogu biti blagi ili teški, a infekcija najčešće traje 3 do 5 dana. U zavisnosti od vrste viru sa-izazivača infekcija može proći i asimptomatski, ali je uglavnom praćena febrilnim stanjem. Ukoliko je izazivač Koksaki virus može se razviti respiratorna bolest tzv. »letnji grip«, dok je infekcija ECHO virusom praćena i dijarejom i povraćanjem. Jed na od kliničkih manifestacija infekcije izazvane Koksaki A virusom jeste i herpangina. Ona se najčešće javlja sporadično kod dece, ali i kod starijih osoba. Obično je praćena povišenom temperaturom, bolom u mišićima i grudima što može upućivati i na
epidemičnu pleurodiniju.
Da ne bi došlo do pogoršanja toka bolesti potrebno je postaviti pravu dijagnozu, mada se često dešava da zbog nespecifične kli ničke slike enteroviroze zbunjuju lekare i navode ih na pogrešnu pretpostavku. S obzirom na to da nema specifične terapije za bolesti izazvane enterovirusima, okosnica borbe leži u preduzimanju odgovarajućih preventivnih mera, a one u prvom redu podrazumevaju dezinfekciju i pravilnu higijenu.

Dezinfekcija – glavna prevencija

Najvažnije je sprečiti prodiranje virusa u organizam opštim higijenskim merama i ličnom higijenom.
Opšte higijenske mere uglavnom se odnose na dezinfekciju vode u bazenima i konstantnu kontrolu njene mikrobiološke ispravnosti, što je od naročitog značaja u letnjim mesecima.
Pravilna higijena podrazumeva:
• upotrebu proverenih antibakterijskih preparata za dezinfekciju ruku
• upotrebu morskih rastvora i gelova za održavanje higijene nosne sluznice
• upotrebu sprejeva i sirupa za ispiranje usta i ždrela
• redovnu higijenu uha.

Odmor bez upale uha

Boravak na moru, jezeru ili bazenima tokom vrelih letnjih dana neretko može predstavljati rizik za razvoj upale uha – otitisa. Osim što je praćen jakim bolom, kao propratni simptomi otitisa mogu da se jave glavobolja, nagluvost i svrab, te ovo stanje zahteva javljanje specijalisti otorinolaringologije.
Najčešća oboljenja spoljnjeg ušnog kanala jesu:
upala spoljnjeg ušnog kanala, akutno zapaljenje srednjeg uha i nakupljanje cerumena u spoljnjem ušnom kanalu.
Zapaljenje spoljnjeg ušnog kanala uglavnom izazivaju streptokoke. Uslovi koji predisponiraju zapaljenje su kupanje u bazenima, otvorenim vodama, prašina…
Akutno zapaljenje srednjeg uha je najčešće posledica prehlade, infekcije ždrela, sinusitisa, a uzročnici su, mahom streptokoke, pneumokoke i Hemofilus influenze. Bolest počinje nagluvošću,
zujanjem u uhu, a kasnije dominira bol, koji pacijent opisuje kao probadajući, praćen različitim povećanjem telesne temperature. Terapija uključuje sistemsku upotrebu antibiotika i dekongestiju
sluznice nosa upotrebom odgovarajućih kapi za nos, a sve ordinira, nakon pregleda, specijalista otorinolaringolog.
Stvaranje cerumenoznih čepova usled bubrenja cerumena u kontaktu sa vodom u spoljašnjem ušnom kanalu manifestuje se osećajem punoće u uhu, zujanjem i nagluvošću i to dovodi pacijenta lekaru. Lečenje se sastoji u ispiranju ceruminoznih čepova.