Masna koza i akne

Osobe sa masnom kozom su podloznije aknama nego osobe sa drugim tipovima koze. Masne zlezde su poznate kao lojne zlezde. U medicinskim terminima loj koji luce zlezde, poznat je pod nazivom sebum. Ove zlezde sekretuju loj na licu, vratu, grudima I ostalim delovima tela. Ipak, nos je predeo koji je najvise izlozen, jer se loj preterano sekretuje I akumulira upravo na nosu. Pore u ovom delu tela su sire I stoga sekret moze da se prenese na druge delove lica. Kolicina sekreta koji se proizvodi zavisi od osobe do osobe.

U pubertetu, zbog povecanih funkcija seksualnih hormona, poznatih pod imenom androgeni, lojne zlezde produkuju vise sekreta, jer androgeni aktiviraju I podsticu rad lojnih zlezda. Ovaj visak sebuma je glavni uzrocnik inflamacije I stvaranja akni. Iako je sebum razlog stvaranja akni, kada vase zlezde I ceo system funkcionisu normalno, sekret pomaze u odrzavanju I vrsenju svoje funkcije, kao koznog lubrikanta. Osobe sa masnom kozom bi trebalo da preduzmu mere predostroznosti kako se pore ne bi zacepile I stvarale akne.
NEGA KOZE:
Ne postoji terapija kojom bi se kompletno zaustavilo I sprecilo stvaranje sebuma, ali ovim savetima cete kontrolisati stvaranje sekreta I akni.

– iako prasina, necistoca I masnoca spoljasnjeg dela koze ne uzrokuju akne, pogorsavaju situaciju jer zatvaraju pore. Preporucljivo je cistiti lice redovno, ako ne, onda bar dva puta dnevno da ne bi doslo do zacepljenja pora.
– koristite adstringens za uklanjanje viska sekreta.
– nikad ne koristite masne kozmeticke preparate
– pre odlaska na spavanje , obavezno skidajte sminku I ne koristite hladne(nocne) kreme I losione
– kad je ishrana u pitanju, preporucljivo je izbaciti masne namirnice, przenu hranu, ribu I jodiranu so. Prevelika upotreba joda pojacava stvaranje akni.
– kreme I losione sa alkoholom treba kompletno izbegavati
– ulja za suncanje treba izbegavati
– iako nije preporucljivo koristiti hidrantne kreme, mozete ih koristiti nakon ciscenja lica, ukoliko vam lice postane grubo.
– Doktori isticu da postoji direktna veza izmedju stresa I akni. Studije pokazuju da osobe pod stresom luce vise androgena.Ne samo mentalni, nego I fizicki stres, poput alergija ili operacija mogu aktivirati produkciju androgena. Androgen aktivira lojne zlezde da sekretuju vise loja/sebuma.
– ne dirajte I ne cedite bubuljice, jer to moze dovesto do upale I infekcije.Takodje time mozete prouzrokovati potiskivanje infektivnog sekreta dublje u kozu I na taj nacin povecati oticanje.
– Prvo operite lice toplom vodom(da skinete necistocu), a onda hladnom vodom ispirajte
– ukoliko imate akne na telu, nije preporucljivo nositi usku odecu
– redovno pijte vodu, jer odrzava kozu zdravom.
U vecini terapija za koje nisu potrebni recepti Benzoil peroksid* je aktivni sastojak. On ubija bakterije koje izazivaju akne I preporucljivo je koristiti ga dva puta dnevno. U slucaju akutnih akni, najbolje je obratiti se dermatologu.

*Preparati benzoil peroksida na srpskom trzistu: Acnefug Oxid Wash (4% suspenzija za kozu)
Tipovi akni

Masna koza

Pod uticajem polnih hormona u pubertetu lojne zlezde se »bude« i izluzuju sebum zbog kojeg se na celu, nosu, bradi i obrazima pojavljuje pojacan sjaj. Osim sjajne T-zone (zona cela i nosa), masna koza se prepoznaje i po prosirenim porama. Medju mladima 80% njih ima masnu kozu, a cak oko 30% odraslih sve do starije zivotne dobi opisuje svoju kozu kao masnu…

Tip koze je nasledna osobina, a masna koza kod koje dolazi do pojave akni je jedan od tri osnovna tipa. Druga dva su suva i mesovita koza.
U razdoblju puberteta akne cesto predstavljaju problem. Kod devojcica se najcesce pojavljuju u 12. godini, a kod decaka oko godinu dana kasnije. Pod uticajem polnih hormona u pubertetu lojne zlezde se bude i izlucuju sebum zbog kojeg se na celu, nosu, bradi i obrazima pojavljuje pojacan sjaj. Osim sjajne T-zone (zona cela i nosa), masna koza se prepoznaje i po prosirenim porama.Medju mladima 80% njih ima masnu kozu, a cak oko 30% odraslih sve do starije zivotne dobi
opisuje svoju kozu kao masnu.

TRI SU FAKTORA ODGOVORNA ZA NASTANAK AKNI

1. Prekomerna proizvodnja sebuma
Ovaj fenomen uglavnom se javlja tokom puberteta, a moze potrajati i u odraslom dobu.
Razlog pojacanog stvaranja sebuma mogu biti promene u nivou polnih hormona.Uz promene u kolicini sebuma, istovremeno postoje i promene njegovog sastava: on postaje bogatiji skvalenom (jednom od masnih materija sebuma). Skvalen podleze oksidaciji i postaje gusci, sto otezava njegovo izlazenje do povrsine koze. Dolazi i do porasta koncentracije slobodnih masnih kiselina i menjanja njihovog sastava (smanjuje se udeo linoleinske kiseline), koje kasnije pospesuju upalni proces. Zbog toga dolazi do blokiranja otvora dlacno-lojnog kanala. Ovo je prvi korak u stvaranju akne.
2. Zadebljavanje koze
Jedan od razloga zasto dolazi do prekomernog umnozavanja celija je prisutnost oksidovanog skvalena u gornjim slojevima koze, a izmedju ostalog i na samom otvoru dlacno-lojnog kanala. Prekomerno umnozavanje celija dovodi do stvaranja cepa koji blokira izlaz iz dlacno-lojnog kanala i tako onemogucava izlazak sebuma. Zadrzavanje sebuma dovodi do promena, koje se primecuju kao miteseri (»crne tackice«).
3. Razvoj bakterija
U slucaju akni prisutan je i prekomerni razvoj bakterija, koje su inace normalno prisutne na povrsini koze, te patogenih bakterija poput Propionobacterium acnes. Bakterije igraju vaznu ulogu u razvoju upale.
Aromaterapija (dopunjena fitoterapijom) moze pomoci u prevenciji i saniranju upalnih i drugih problema koji se pojavljuju s masnom kozom lica. Postoji nekoliko koraka u nezi koze kojima se uspesno resava problem akni: ciscenje lica tonikom, ishrana koze uljem ili kremom, povremeni piling i nanosenje
lekovite maske, te neizbezna nega iznutra.
– Tonik za ciscenje lica na bazi hidrolata
Aromaterapija u terapiji akni nudi vrlo blaga i delotvorna sredstva za negu lica – hidrolate ili cvetne vodice.Hidrolate koristite tako da njima natopite pamucne maramice i dobro ocistite kozu ujutru i uvece, a po potrebi i tokom dana.
U slucaju upaljene, inficirane koze i jacih tegoba s aknama, koristi se hidrolat cajevca koji zadrzavajuci sva terapijska svojstva etericnog ulja deluje protiv bakterijski i antisepticno, i nezamenjiv je u nezi osute, upaljene, nadrazene i neciste koze.
Kod blazih oblika akni hidrolat ruzmarina hemotipa verbenon ima izvanrednu sposobnost obnavljanja koze, smiruje nadrazenost i upale, otvara pore i izvlaci necistocu iz njih.
Ukoliko imate problem samo s masnom kozom, bez akni, koristite hidrolat nerolija koji izvrsno neguje masnu kozu, a deluje i protivupalno, neguje nadrazenu kozu i kozu s aknama, i efikasan je adstrigent s antioksidativnim delovanjem.

Takodje, jos neki vrlo delotvorni hidrolati kod problema s aknama i masnijom kozom su:
– hidrolat timijana hemotipa linalol, koji mozete koristiti u kombinaciji s hidrolatom cajevca ili umesto njega, pH mu je blizu vrednosti prirodne kiselosti koze i vrlo je delotvoran u nezi mesovite i masne koze, redukuje prosirene pore, ima antisepticna, protivinfektivna i zaceljujuca svojstva;
– hidrolat rimske kamilice je izrazito blagog i umiruju}eg delovanja za najosjetljiviju kozu, smiruje upale, crvenilo i akne;
– hidrolat stolisnika je dobrog baktericidnog, ali pre svega protivupalnog i adstrigentnog delovanja, i najsuperiorniji je hidrolat u zaustavljanju krvarenja i zaceljivanju ranica na licu nastalih aknama.
Vazno: svaki od nabrojanih hidrolata u sebi nikako ne sme da sadrzi alkohol (etanol) koji isusuje kozu i podstice pojacano lucenje sebuma.
Na 200 mL cistog hidrolata, ili mesavine dva do tri razlicita hidrolata, dodajte jednu kasiku biljnog glicerola koji vlazi kozu i sprecava osecaj suvoce i zatezanja.
Tonik koristite ujutro i uvece (a moze i tokom dana ako se pojavi masni film na kozi i nezeljeni sjaj) tako da maramicu natopite njime i ocistite kozu. Izbegavajte ucestalo pranje lica sa sapunima kako bi izbegli nepotrebnu iritaciju i podsticanje povecanog lucenja sebuma – radije lice ocistite tonikom!
U sastav tonika se stavljaju jos neki prirodni sastojci za podsticanje prirodne vlaznosti koze i regeneraciju tkiva, poput alantoina (na vrh noza na 200 mL hidrolata) i soka aloa vere 10:1 (do 20 mL na 200 mL hidrolata).

BILJNA ULJA ZA NEGU MASNE KOZE

Masno ulje za masnu kozu! Za masnu kozu cesto je bolje koristiti biljno ulje nego neku manje masnu kremu koja moze provocirati lucenje masnoce zbog emulgatora koje sadrze.
Od biljnih ulja za masnu kozu najbolje je ulje lesnika. Ulje lesnika uz dodatak male kolicine jojobe cini odlicnu mesavinu za svakodnevnu
negu masne koze.
Ulje lesnika je dobar emolijens (omeksava kozu) i regulise lucenje masnoce. Bogato je vitaminima, fine je teksture, dobro hrani i podstice cirkulaciju.Ulje lesnika je i jedno od brzoupijajucih ulja pa nema straha od sjaja na licu zbog masnoce. Ali, da bi ulje lesnika delovalo ono mora biti iskljucivo hladno i
nerafinisano. Tokom rafinisanja uniste se lekoviti molekuli i takvo ulje vise ne deluje povoljno na masnu kozu. Dodatkom jojobinog ulja (iako je to ustvari
vosak!), 10-20% na ukupnu kolicinu biljnih ulja, dobija se hranjiva i lekovita mesavina ulja za negu masne koze, jer jojoba topi visak sebuma na kozi. Inace, ulje jojobe je vrlo stabilno, otporno na oksidaciju, a glavne indikacije kod kojih se koristi su: upalna stanja, crvenila, akne, isusena koza i ekcemi.
Jojoba blagotvorno deluje na sve tipove koze, vlazeci je i cineci je mekom i glatkom.
Postoje jos dva biljna ulja koja se retko spominju kao preporuka za negu masne koze i probleme s aknama, iako im indikacije idu u prilog. Radi se o suncokretovom i nevenom ulju.
Suncokretovo ulje, iskljucivo hladno i nerafinisano, bogato je vitaminima A,D, E i B. Nerafinisano ulje je lagane teksture, svetlozute boje s vrlo blagim mirisom. Izvrsno omeksava, vlazi i stiti kozu, a zbog adstringentnog svojstva znalci ga koriste u lecenju akni.
Macerat nevena deluje protivinfektivno, protivupalno, zaceljuju}e i tonizirajuce, pa deluje terapijski na oziljke, ranice koje tesko zarastaju, ispucanu
kozu i upaljene akne.
Sto se etarskih ulja tice postoji vise njih sa svojstvom regulisanja lucenja masnoce, a za neka od njih ste verovatno vec culi. Primera radi, cajevac i lavanda su dva najpoznatija etarska ulja kada se govori o aknama.
Cajevac (Melaleuca alternifolia) svojim izuzetno sirokim spektrom delovanja na viruse, bakterije i gljivice deluje antisepticno.Uz protivupalno, antisepticno i zaceljujuce delovanje koje etarsko ulje cajevca ima postoji i jedan mali nedostatak – isusivanje. Dugotrajnija primena etarskog ulja cajevca (u uljanim mesavinama, kremama) nije najmudrija odluka jer neretko masna koza nije masna vec suva, gotovo dehidrirana. Da ne govorimo koliko je stetno direktno na akne stavljati cisto etarsko ulje cajevca!
Pod etarskim uljem lavande uglavnom se misli na pravu lavandu (Lavandula angustifolia ili Lavandula vera) koja, od svih drugih vrsta lavandi, jedina deluje smirujuce, te spazmoliticki i naravno kao odlican antiseptik. Medjutim, sirokolisna lavanda (Lavandula spica ili Lavandula latifolia) je ona lavanda
koja nalazi primenu u nezi masne koze i koja je najblagotvornijeg delovanja uopste na kozu. Sirokolisna lavanda ima izvrsno regenerisuce delovanje na masnu i ostecenu kozu. U poredjenju s etarskim uljem prave lavande sirokolisna ima manje sladak miris, ali ona je zaista kraljica kozmetickih preparata.
Dobro promuckajte u bocici.Upotrebljava se uvece, pre spavanja.Utrljajte u lice u tankom sloju nakon ciscenja lica s tonikom.
Ako zelite da izbegnete sjaj koze, utrljajte ulje dok je koza jos vlazna od tonika. Ulje dugo traje (sporo se trosi), a preporuka je koristiti ga barem dva meseca kako bi koza postepeno promenila svoj metabolizam i pocela samostalno da regulise lucenje sebuma.
Kod izrazenih akni u gore navedenoj recepturi umesto sirokolisne lavande mozete staviti etarsko ulje elemija.Kod akni se ne smeju koristiti nerazredjena etarska ulja direktno na kozu. Cak ni vec spomenuti cajevac. On se mora prilikom upotrebe razrediti u nekom biljnom ulju.

PRIRODNA AROMA – KREMA

Osobe koje se nikako ne mogu odluciti na koriscenje biljnog ulja tj. mesavina u nezi svoje masne koze, mogu upotrebljavati rucno radjene prirodne kreme s dodatkom najkvalitetnijih etarskih i biljnih ulja. S obzirom na slozenost izrade kreme dobro je pohadjati radionicu o izradi prirodne aromakozmetike gde cete uz vestinu izradjivanja vlastite prirodne kreme nauciti da pravite i na desetine drugih preparata, ili narucite izradu kreme kod skolovanog fitoaromaterapeuta.

MASKA ZA LICE
Glavna funkcija maski je svojstvo izvlacenja viska masnoce i toksina iz koze.Maleni kristali minerala raznih glina imaju sposobnost da na sebe vezu organske molekule, masnoce i metabolicke otpadne produkte. Primajuci na sebe takve molekule, gline istovremeno otpustaju oligoelemente (metale poput cinka, gvozdja, mangana…) i time poboljsavaju metabolizam celija koze. Osim toga, maske odstranjuju sloj mrtvih celija koze i ciste pore.
Zelena glina je najlekovitija za masnu i problematicnu kozu, ali postoji jos nekoliko vrsta glina koje se primenjuju za posebna stanja koze i za razlicite tipove koze.
Maske za lice od kvalitetne zelene gline, s etarskim uljima eukaliptusa, divesa ili pa~ulija, te s hidrolatima nerolija ili ruzmarina hemotipa verbenon koriste se jednom do dva puta nedeljno tako da se maska nanese na lice u srednje debelom sloju, najbolje pre tusiranja, i ostavi 15-tak minuta da deluje.Nakon sto se maska isprala s lica najbolje je ne nanositi neko vreme nista na lice kako bi koza »prodisala«. Lice se eventualno moze prebrisati
tonikom.

NEGA IZNUTRA
Cak ni najbolja i najskuplja krema za lice nece biti od velike koristi ukoliko se nega koze (lica) ne radi i iznutra.Nepotpuno i nedovoljno je tretirati kozu samo spolja kao da koza nije zivi organ koji treba hraniti i iznutra. Tonici napravljeni od hidrolata koji u sebi ne sadrze alkohol, biljna ulja koja su hladno cedjena i nerafinisana, etarska ulja koja su botanicki i hemijski definisana a ulaze u ulja za negu, kreme, pilinge i maske, sami po sebi nisu
dovoljni za zdravlje koze.
Koza je povezana s funkcijom drugih organa, pre svega jetre. U slucaju koznih tegoba, ali i u cilju prevencije, potrebno je koristiti negu »iznutra«, tj. piti cajeve ili druge biljne preparate koji ce delovati na zivljenje i zdravlje koze.
Nega iznutra je pogotovo vazna kod akni, ali i kod drugih tegoba s kozom poput psorijaze, neurodermatitisa, atopijskog i seboroinog dermatitisa …

ČAJEVI
Dve su biljke poznate kao »cistaci koze«, kao biljke koje deluju povoljno na rad koze ali i jetre. Te biljke su cicak od kojeg se koristi koren i ljubicica od koje se koristi nadzemni deo.
Koren cicka (Arctium lappa): istovremeno podstice ciscenje koze i jetre (2 supene kasike kuvati 5 min. u 250 mL vode, skloniti, ostaviti poklopljeno 10 min., pa procediti i piti 2-3 puta na dan, 20-30 min. pre jela, uvek sveze pripremljeno).
Ljubicica (Viola tricolor): specificno deluje na poboljsanje funkcija koze, a pomaze kod masne koze, akni, seboreje i slicnih problema gde je potrebna regulacija sebuma (jedna vrhom puna supena kasika prelije se s 200 mL prokljucale vode i ostavi poklopljeno 10 min., a zatim procedi i pije 2-3 puta na dan,
20-30 min. pre jela, uvek sveze pripremljeno).
Sve kure cajevima traju 3 nedelje.Nakon nedelju dana pauze, kura se po potrebi moze ponoviti.

BILJNA ULJA
Osim cajeva, kozi pomaze i oralno uzimanje zdravih lipida (kvalitetnih ulja):
• 3×1 kasika hladno cedjenog ulja borazine (Borago officinalis), ili
• 3×1 kasicica hladno cedjenog ulja nocurka (Oenothera biennis).
Jedno od tih ulja, ili njihova mesavina, uzima se kroz duze vreme (2-3 meseca) nakon jela. Ljudi s problemom masne koze trebali bi da izbegavaju masno meso, slatko u vecim kolicinama, brzu hranu, i masne i slane grickalice.
Kao pozeljnu dopunu ishrani preporucuje se i unos pivskog kvasca.

SIPF BILJNI EKSTRAKTI
Kao zamena cajevima (a i neuporedivo ukusnijeg/podnosljivijeg ukusa) mogu se uzimati i SIPF biljni ekstrakti i to:
SIPF articoke (Cynara scolymus): preporucuje se s ciljem kvalitetnog ciscenja jetre, i uopste povoljnog delovanje na bolju prokrvljenost i regeneraciju tkiva jetre, i poboljsavanja protoka zuci. Articoka u obliku SIPF preparata najdelotvorniji je nacin uzimanja articoke zbog jedinstvenog procesa proizvodnje
gde su se prilikom njenog dobijanja sacuvani apsolutno svi delotvorni sastojci articoke koji se drugim nacinima dobijanja redovno gube, poput kljucnog cinarina ciji se sadrzaj smanjuje susenjem biljke.
SIPF cicka (Arctium lappa): u svezem obliku kakvog nalazimo u SIPF preparatima, koren cicka sadrzi poliacetilenske komponente koje deluju antibakterijski i protiv gljivica (koznih gljivicnih oboljenja). Miolekuli u cicku podsticu izbacivanje toksicnih produkata metabolizma iz jetre i bubrega.

Mr ph. Branislav Kolarov
Casopis Apoteka br.57

Terapija akni

Često kod bolesnika obolelih od akni treba pripaziti na prehrambene i higijenske navike. Već dugo je poznato da poslastice sa čokoladom pogoršavaju problem sa aknama, kao i alkohol, nepravilna i nezdrava, kao i neredovna ishrana. Naravno higijena je od presudne važnosti u pomaganju izlečenja akni.
Terapija akni je lokalna i sistemska. Lokalna kod svih bolesnika, a sistemska kod težih oblika acne papulopustulosa, te kod svih bolesnika sa acne conglobata. U lokalnoj terapiji primenjuju se preparati sa salicilnom kiselinom, rezorcinolom, sumporom, katranima, retinoičnom kiselinom, benzoil peroksidom, eritromicinom, klindamicinom, te azelaičnom kiselinom. U sistemskoj terapiji kod manje proširenih slučajeva daju se tetraciklini (oksitetraciklin, minociklin) u dužem vremenskom periodu, a u najtežih oblika bolesti kao terapija izbora svuda u svetu prihvaćen je izotretinoin (0,5 – 1,0 mg/kg/dan). Kod žena sa istovremenim endokrinološkom poremećajem u smislu prevage androgena daju se i sintetski antiandrogeni (ciproteron).
Kod blažih oblika akni sprovodi se lokalna terapija. Obavezno je redovno čišćenje kože i lokalnom terapijom nastoji se sa kože ukloniti preterani lipidni sloj, sprečiti začepljenje otvora folikula i stvaranje novih komedona. Postojeći komedoni istiskuju se mehanički (kod kozmetičara), a veći papulopustulozni infiltrati otvaraju se ubodnim zarezivanjem, naravno pod sterilnim uslovima. Kožu treba prati toplom vodom i kiselim ili neutralnim sapunima, a zatim protrljati alkoholnim rastvorom salicilne kiseline (1,5 do 3%-tnom) ili rezorcinom (0,5 do 1%-tnim). Preko noći se na upalne promene mogu stavljati paste i tečni puderi sa dodatkom sumpora (2%-tnog) te katrana ili ihtiola (82%-tnog). Lokalno se često primenjuju rastvori, kreme ili gelovi sa 0,01 do 0,11 %-tnom retinoičnom kiselinom, koja deluje keratolitički, 2 do 10%-tni benzoilperoksid te azelatna kiselina, koji uz keratolitičko imaju i bakteriostatsko delovanje.
Od antibiotika lokalno se primenjuju eritromicin (2 do 4%-tni), klindamicin (15%-tni), i tetraciklini.
Kod srednje teških oblika bolesti, uz opisanu lokalnu terapiju koristi se najčešće tetraciklinski antibiotici u manjim dozama tokom nekoliko meseci na usta. Uobičajeno je davati oksitetraciklin; prve nedelje 1.000 mg/dan, druge nedelje 750 mg/dan, treće nedelje 500 mg/dan, četvrte nedelje i dalje kroz 3 do 6 meseci 250 mg/dan. Mogu se davati i tetraciklini novije generacije kao što su doksiciklin ili minociklin u dozi od 100 mg/dan u trajanju od nekoliko nedelja.
Svojevremeno se u terapiji akni i drugih poremećaja keratinizacije upotrebljavao vitamin A (retinol). Hemijskim izmenama na retinoinskoj kiselini dobijene su brojne supstancije koje su zajednički imenovane kao retinoidi. Jedan od njih je i 13-cis retinoična kiselina sa generičkim imenom izotretinoin.
Često puta treba kod bolesnika obolelih od akni pripaziti na prehrambene i higijenske navike. Već dugo je poznato da poslastice sa čokoladom pogoršavaju problem sa aknama, kao i alkohol, nepravilna i nezdrava kao i neredovna ishrana. Naravno higijena je od presudne važnosti u izlečenju akni.

D10 Preparati za lečenje akni
D10A Preparati za lokalni primenu
D10AE Peroksidi
benzoilperoksid – Dercome Clear
D10AF Antiinfektivi
klindamicin – Dalacin T, Klimicin T
D10AX Ostali lokalni preparati za lečenje akni
azelatna kiselina – Skinoren
D10B Preparati za sustavnu primenu
D10BA Retinoidi
izotretinoin – Roaccutane

Ihtiol
Ihtiol je sulfonovano ulje škriljevaca. Još se naziva amonijum sulfogirodalat, ihtamol, amonijum bituminosulfonat ili girodal. Dobija se destilacijom iz bituminozne materije koja se vadi iz nalazišta u Tirolu. Ta bituminozna materija je bogata fosiliranim ostacima riba te ihtiol koji se dobija suvom destilacijom sadrži velike količine sumpora i fosfora sa ribljim uljima. Ihtiol ima jak miris na naftno ulje, lako se meša sa vazelinom, glicerolom i raznim uljima, delomično je rastvorljivo u alkoholu, a može se emulgovati sa vodom. Ihtiol ima detergentno delovanje u kojem se mnogi lekovi nerastvorljivi u vodi rastvaraju.
Prvi pisani pomeni ihtiola i njegove primene sežu još u XVII vek. Dermatolog Paul Gerson Unna (1850-1929) smatra se “ocem ihtiola”. Zahvaljujući njemu ihtiol je postao lek za tretman otoka, promrzlina, upalnih procesa na koži. U raznim kombinovanim preparatima pojačava efekat kortikosteroida, hloramfenikola i heparina. Ima antiinflamatorni, antibakterijski, antiseboroički, antimiotički, antekcematozni, antipruritički, analgetski, i keratolitički efekat, pojačava cirkulaciju krvi u koži, ima antimitotički i antipsorijatički efekat. Ihtiol ima slab iritirajući efekat, slab senzibilizacijski efekat. S obzirom na odluku EU da se do 2002. godine zabrane svi dermalni preparati koji sadrže katran (zbog kancerogenog dejstva), ihtiol doživljava pravu renesansu i pojavljuje se u proizvodnom asortimanu mnogih farmaceutskih kompanija.
Koristi se u magistralnim preparatima za lečenje rozaceee, psorijaze i akni. U magistralnim preparatima (onim koji se po pojedinačnom receptu izrađuju u apotekama), dolazi u kombinaciji sa sumporom, cinkovom pastom, vazelinom ili nekim drugim podlogama. Primena preparata sa ihtiolom kod nekih osoba može izazvati nadražaj kože.

Benzoil peroksid
Benzoil peroksid je organsko jedinjenje koje se na koži raspada u oksidujući, reaktivan spoj.. Ima dokazan efikasan keratolitički i antibakterijski efekat. Pokazao se efikasnim u smanjenju broja bakterija Propionibacterium acnes te smanjenju nastajanja iritirajućih masnih kiselina u lojnim žlezdama kože sa aknama. Koristi se u obliku krema i gelova sa oko 5% ili 10% benzoil peroksida u lečenju akni vulgaris. Najpre se primenjuje 5%-tni preparati, a ukoliko oni nisu efikasni tada se primenjuju 10%-tni. Pri prvoj primeni krema ili gelova sa benzoil peroksidom javlja se osećaj prženja kože, a može se pojaviti blago ljuštenje epiderme (peeling) unutar par dana od početka primene. To je normalna pojava i nije štetna, a ukoliko se ona dogodi treba na dan dva prekinuti sa terapijom. No, ponekad iritacije mogu biti ozbiljnije, pa se ponekad terapija i prekida.
Preparati sa benzoil peroksidom ne bi smeli doći u kontakt sa očima, ne smeju doći u usta, niti na sluznicu nosa. Ukoliko preparat sa benzoil peroksidom dođe u kontakt sa očima važno je oči isprati sa puno vode. Takođe, koža tretirana sa benzoil peroksidom ne bi se smela izlagati sunčevoj niti UV svetlosti. Kontakt preparata i kose ili odeće može rezultovati u obezbojenju. Takođe, benzoil peroksid se ne sme nanositi na oštećenu kožu.
Od nuspojava primene gelova ili krema sa benzoilperoksidom može se javiti iritacija u obliku crvenila, osećaja pečenja, ljuštenje epiderme (peeling), suvoća kože, peckanja i žarenja kože, a takođe se može javiti i osećaj zategnutosti kože. U retkim slučajevima može se javiti alergijski kontaktni dermatitis.
Registrovani: Dercome Clear (Dr. WOLF ARZNEIMITTEL)

Klindamicin i eritromicin
Klindamicin i eritromicin jesu antibiotici. Klindamicin spada u linkozamidne antibiotike, dok je eritromicin makrolidni antibiotik. Deluju na brojne bakterije, a između ostalog i na Propionibacterium acnes pa su stoga vrlo pogodni za čišćenje lica sklonog aknama. Za lečenje akni koriste se u obliku losiona koji sadrže još i alkohol, te određeni humektans kao što su glicerol ili propilenglikol. Koriste se u lečenju akni vulgaris, posebno u fazi papulopustularne upale, tj. u slučajevima blažih akni.
No, uprkos činjenici da se koriste lokalno, može se u vrlo retkim slučajevima javiti teški prolivi, kolitis i pseudomembranozni kolitis uzrokovan toksinima Clostridium difficile. Iako su ti slučajevi vrlo retki kod primene antibiotskih losiona u slučaju teškog ili dugotrajnog proliva, terapiju treba prekinuti. Zbog sadržaja alkohola antibiotski losioni sa antibioticima mogu uzrokovati peckanje i iritaciju očiju, sluznice i oštećene kože.

Azelatna kiselina
Azelatna kiselina deluje antimikrobno te sprečava prekomerno razmnožavanje bakterija, posebno Propionibacterium acnes koje svojim delovanjem značajno povećavaju koncentraciju slobodnih masnih kiselina.
Propionibacterium acnes sudeluju i u stvaranju pogodnih uslova za razvoj upalnih procesa i hiperkeratozu što pogoduje stvaranju gnojnih nakupina – komedona. Svojim delovanjem azelatna kiselina sprečava porast broja Propionibacterium acnes, normalizuje prekomerno lučenje loja, smanjuje koncentraciju slobodnih masnih kiselina i folikularnu retencijsku hiperkeratozu, te na taj način smanjuje uslove koji pogoduju nastajanju akni. Koristi se u obliku kreme za lečenje i ublažavanje akni vulgaris. Prilikom primene ne sme doći u dodir sa sluznicom (nos, usne, oči). Ukoliko dođe u dodir sa očima potrebno je njihovo ispiranje obilnom količinom vode. Pre primene kreme potrebno je pažljivo očistiti kožu čistom vodom ili nekim blagim sredstvom za čišćenje. Ukoliko lekar ne odredi drugačije primenjuje se 2 puta na dan (ujutro i naveče). Ukoliko se pojavi značajnija nadraženost kože učestalost primene može se smanjiti na jednom dnevno (naveče) sve do prestanka prevelike nadražljivosti kože. Nakon što se nadražena koža smiri nastavlja se sa primenom 2 puta dnevno (ujutro i naveče). Značajno poboljšanje javlja se nakon 4 nedelje primene krema sa azelatnom kiselinom. Optimalni rezultati postižu se redovnom primenom tokom više meseci, ali ne treba primenjivati duže od 6 meseci.
Retko i to uglavnom na samom početku primene može se javiti prolazna preosetljivost kože: žarenje u toku prve 4 nedelje, a katkad i tokom svih 6 meseci, crvenilo, svrbež i probadanje ponekad, ređe nakon drugog meseca primene, ponekad se koža na početku primene može perutati.

Adapalen
Adapalen je noviji retinoidni spoj koji ima antiinflamatorna svojstva. Kao i tretinoin veže se za specifične jezgrene receptore retinoične kiseline, ali, za razliku od tretinoina, ne veže se za receptore u citozolu ćelija. Blokira hemotaksiju leukocita i blokira nastajanje medijatora upale. Time se blokiraju i ćelije koje upalom pomažu nastajanje akni. Primenjen na kožu deluje razgrađujući komedone te ima pozitivne efekte na abnormalne procese epidermalne keratinizacije i diferencijacije, procese koji su prisutni u nastajanju akni vulgaris. On normalizuje diferencijaciju folikularnih epitelnih ćelija što rezultuje u smanjivanju nastajanja mikrokomedona.
Koristi se u obliku gelova i krema sa oko 0,1% adapalena lečenju blagih i umerenih akni u kojima dominiraju komedoni, papule i pustule na licu, grudima i leđima. U slučaju teških oblika akni adapalen nije od posebne koristi. Ne sme doći u kontakt sa očima, ne sme doći u usta ili u nos. Ukoliko dođe u oči, oči treba isprati vodom.
Tokom terapije može se javiti reakcija preosetljivosti ili teža iritacija kože. Tada se mora prekinuti sa terapijom. No, ukoliko se pojavi bilo kakva iritacija kože tada bi se preparat sa adapalenom trebao ređe koristiti ili privremeno ne koristiti dok se ne smiri iritacija.
Takođe, ne sme se primenjivati na povređenu kožu ili kožu sa ekcemima. Takođe, ne bi se smeo koristiti kod teških akni na velikim površinama kože, pogotovo ukoliko je pacijentkinja trudna ili u plodnom razdoblju života, a ne koristi kontracepciju. Naime, adapalen je teratogen, što znači da ukoliko uđe u krv trudnica u većoj dozi može izazvati deformacije ploda. No, ogledi su pokazali da, kada se primenjuje na kožu, vrlo malo ulazi u krv. No, pošto nisu rađeni klinički ogledi na trudnicama upotrebu preparata sa adapalenom treba izbegavati kod trudnica i dojilja.
Od nuspojava mogu se javiti lokalne reakcije kože u obliku peckanja, crvenila, osećaja žarenja i svrbeža, osećaj suvoće kože ili ljuštenje epiderme (peeling). U vrlo retkim slučajevima može se javiti veće oštećenje kože.

Izotretinoin
Izotretinoin je 13-cis retinoična kiselina, retinoid treće generacije, sa sebosupresivnim delovanjem. Dokazano je da je retinoična kiselina potrebna za normalni rast i diferencijaciju epitelnih ćelija. Izotretinoin smanjuje veličinu seboroičnih žlezda. Nakon mesec dana primene u 80% bolesnika smanjuje lučenje loja za 80-100% (delovanje počinje prvih dana terapije, a njegova inhibitorna funkcija traje mesecima, pa i godinama nakon prestanka terapije). Deluje na površinske lipide te značajno smanjuje broj bakterija na površini kože (Propionibacterium acnes, gram negativne bakterije).
Koristi se kao sistemska terapija u obliku kapsula koje se piju za lečenje teških oblika nodulocističnih akni koje su otporne na prethodno lečenje, naročito cistične akne i acne conglobata, posebno ako lezije zahvataju trup. Nije namenjen za lečenje blažih oblika akni. Delotvorna dnevna doza iznosi 30 mg.
Izotretinoin je teratogen što znači da kod trudnica izaziva deformacije ploda stoga se nikako ne sme koristiti kod trudnica, kao i kod žena fertilne dobi, osim ukoliko ne koriste sredststva za kontracepciju pod lekarskom kontrolom četiri nedelje pre, tokom i mesec dana nakon lečenja. Dokazane su abnormalnosti ljudskog fetusa vezane za primenu izotretinoina: hidrocefalus, mikrocefalus, abnormalnost spoljašnjeg uha (spoljašnjii slušni kanali su premali ili ih uopšte nema), mikroftalmija, abnormalnosti srca i krvnih sudova, facijalna dismorfija, abnormalnosti timusa, manjak paratiroidnog hormona i malformacije malog mozga. Takođe, izotretinoin ne smeju uzimati dojilje. Dalje, ne smeju ga koristiti osobe sa oštećenjima jetre ili bubrega, sa hipervitaminozom vit.A, povišenim vrednosti lipida u krvi te u slučaju preosetljivosti na lek. Kombinovano lečenje sa tetraciklinima takođe je zabranjeno.U obolelih od šećerne bolesti preporučuje se često merenje glukoze u krvi.
Najčešće uočene nuspojave vezane su za hipervitaminozu vit. A, a to su suvoća sluznice usta i nosa. Suva sluznica očiju može izazvati konjunktivitis i reverzibilno zamućenje rožnjače. Bolesnici retko mogu imati reakcije osetljivosti na svetlo, poremećaj adaptacije na mrak (smanjen vid noću) i lentikularna katarakta. Osim toga, može se pojaviti bol u mišićima i zglobovima, osip, svrbež, facijalni dermatitis, znojenje, piogeni granulom, paronihija, distrofija nokta i povećano formiranje granulacijskog tkiva te reverzibilna alopecija. Takođe je zapaženo povišenje triglicerida i holesterola u serumu, kao i sniženje HDL, posebno kod primene visokih doza i kod bolesnika sa predispozicijama (porodična anamneza poremećaja metabolizma lipida, dijabetesa, pretilosti ili alkoholizma). Ove su promene takođe zavisne od doze, a nakon smanjenja doze ili obustavljanja uzimanja leka vrednosti se vraćaju na normalu. Kod dece su se javljale promene na kostima i hiperostoza (t.j. prevremeno zatvaranje epifize).
Farmakologija.com