Reakcije sinteze organskih jedinjenja

1.Acetoacetatni-Estar Kondenzacija / Claisen-ova Kondenzacija

Claisen-ova kondenzacija izmedju estara koji sadrže α- H (vodonik), potpomognuta bazama kao što je natrijum etoksid, daje β-ketoestre. Pokretačka sila je formiranje stabilnog anjona β-keto estra. Ako se koriste dva različita estra, nastaje mikstura sva četiri proizvoda, i nema veliki značaj u sintezi.

Ipak ako jedan od estara ima α-H a drugi nema (npr. aromatični estar ili karbonati) ukrštena Claisen-ova kondenzacija (reakcija) može imati sintetski značaj. Ako se koriste ketoni ili nitrili kao donori u ovoj kondenzaciji nastaju β-diketon ili β-ketonitril u odredjenom odnosu.
Upotreba jače baze, npr. natrijum amida ili natrijum hidrida umesto natrijum etoksida često uvećava prinos.
Intramolekulska verzija ove reakcije je poznata kao Dieckmann-ova Kondenzacija
Mehanizam

2.Acetacetatni Estar – Sinteza

Kada se α-keto acetatna kiselina tretira sa 1 molom baze, metilenska grupa, koja je kiselija reaguje sa bazom. Reakcija sa alkilujućim reagensom daje alkil proizvode vezane za metilen. Kada se ova reakcija ponovi u sledećem koraku, drugi vodonik takodje može reagovati do dialkil proizvoda. Alkilujući reagensi mogu biti isti ili različiti (R’, R”)
β-Keto estri imaju tendenciju da se dekarboxiluju nakon hidrolize do β-keto karboxilne kiseline i zagrevanja kada daju jedan ili dva alkil-supstituisana ketona u odredjenom odnosu..


Ako se 2 mola baze dodaju u prvom koraku vodonik kiselije metilenske grupe,a u sledećem koraku vodonik metilenske grupe ( ambidentni nukleofil ) reaguje sa bazom. Medjutim, hidrogenisana metil grupa je kiselija od hidrogenisane metilenske grupe. Reakcija sa alkilujućim agensom u sledećem koraku daje proizvod supstituisan na metil grupi. Ovo može biti korišćeno u selektivnoj pripremi različitih tipova ketona.

Slične reakcije Knoevenagel-ova Kondenzacija

3.Aldolna Adicija / Aldolna Reakcija

‘Aldol’ je skraćenica reči aldehid i alkohol. Kada enolni oblik aldehida ili ketona reaguje sa karbonilnim α-ugljenikom drugog molekula u baznoj ili kiseloj sredini da bi se dobili β-hidroxi aldehidi ili ketoni, ta reakcija se zove Aldolna Reakcija.
Mehanizam


U uslovima kinetičke kontrole, ukrštena Aldolna adicija može biti korišćena da se pripreme adukti koji inače ne bi mogli da se tako lako dobiju selektivno. Ovaj proces započinje ireverzibilnim generisanjem kinetičkog enola, npr. korišćenjenjem sterno zaklonjenog litijuma amidske baze kao što je LDA (litijum diizopropilamid). Sa nesimetrično supstituisanim ketonom takva ne-nukleofilna, sterno zahtevna, jaka baza će izdvojiti proton sa najmanje zaklonjene strane. Transport protona se izbegava sa litijum enolom na niskim temperaturama i etarskim rastvaračima, tako da će adicija drugog karbonilnog reaktanta (ketona ili aldehida) dati željeni aldolni proizvod.

4.Aldolna Kondenzacija

U nekim slučajevima, adukt koji se dobija iz Aldolne Adicije može lako biti konvertovan (in situ) u α,β-nezasićeno karbonilno jedinjenje, ili pod dejstvom povišene temperature ili bazno/kiselo katalizovano. Stvaranje konjugovanog sistema je pokretačka sila za ovu spontanu dehidrataciju.Aldolna kondenzacija je drugi korak Robinson-ove Anulacije.

Mehanizam
Za adicioni korak videti Aldol-nu Adiciju

5.Azo Spojevi

Azo spojevi su najrasprostranjenije korišćena industrijska reakcija za dobijanje boja, lakova i pigmenata. Aromatični diazonijum joni reaguju kao elektrofili u reakcijama spajanja sa aktiviranim aromatičnim jedinjenjima kao što su anilini ili fenoli. Supstitucija se normalno dešava u para položaju, osim kada je taj položaj već zauzet, u kom slučaju je orto položaj favorizovan. pH vrednost je značajna, mora biti blago kisela ili neutralna, budući da do reakcije neće doći ako je pH vrednost suviše niska.
Mehanizam

6.Baeyer-Villiger-ova Oksidacija

Baeyer-Villigerova oksidacija je reakcija oksidativnog cepanja ugljenik-ugljenik veze susedne karbonilu, koja prevodi ketone u estre i ciklične ketone u laktone. Baeyer-Villiger oksidacija može da se izvodi pomoću perkiselina kao što je MCBPA, ili sa hidrogen peroksidom i Luisovom kiselinom.
Regioselektivnost reakcije zavisi od relativne migracione sposobnosti supstituenata vezanih za karbonil. Supstituenti koji su u stanju da stabilizuju pozitivnu šaržu migriraju lakše, tako da je red reaktivnosti sledeći : terc.alkil> cikloheksil > sec. alkil > fenil > prim. alkil > CH3. U nekim slučajevima, stereoelektronika prestenovih veza ? takodje utiče na regiohemijski ishod. ( In some cases, stereoelectronic or ring strain factors also affect the regiochemical outcome.)

Mehanizam