Bazno indukovana karboksilacija fenola koja omogućava sintezu derivata salicilne kiseline. Mehanizam
44. Sinteza Malonskih Estara
Malonski estri su kiseliji od običnih estara, tako da alkilacija može biti izvedena preko enolne forme ubrzane relativno blagom bazom kao što je natrijum alkoksid, i naknadna alkilacija sa alkil halogenidima. Višak estra se mora koristiti da bi se sprečilo nastajanje dialkilovanih proizvoda. Karboksilne kiseline mogu dobiti opcionalno nakon hidrolize i dekarboksilacije. Intramolekularna dialkilacija može dovesti do interesantnih proizvoda kao što su ciklobutani:
45.Mannich-ova Reakcija
Ova multi komponentna kondenzacija neenolizujućih/enolizovanih aldehida, primarnih ili sekundarnih amina i enolizujućih karbonilnih jedinjenja daje amino metilovane proizvode. Iminijum derivat aldehida je akceptor u reakciji. Korišćenje Mannich-ove reakcije je preporučeno u mnogim biosintetskim putevima naročito za alkaloide. Mehanizam
46.Markovnikovo Pravilo
Markovnikovo pravilo predvidja stereohemiju HX adicije na nesimetrično supstituisane alkene. Halogena komponenta HX se prioritetnije vezuje za ugljenika koji je najviše supstituisan, dok vodonik preferira ugljenik koji već sadrži vise vodonika. Anti-Markovnikov Neke reakcije ne prate Markovnikovljevo pravilo, tako da nastaju anti-Markovnikovi proizvodi. Ovo je primer kod radikalski indukovane adicije HX i u reakciji Hidroborovanja Mehanizam Proton se prvo adira na C-C dvostruku vezu. Ugljenik koji nosi više supstituenata formira stabilniji karbo katjon, a u sledećek koraku dolazi do napada bromidnog anjona: Radikalske reakcije zahtevaju inicijalni korak. U ovom primeru brom radikal se formira: Promena u regiohemiji adicije je rezultat ortanja reda po kome su dve komponente adirane na alken. Radikalska adicija vodi ka formiranju stabilnijeg radikala, koji reaguje sa HBr i daje proizvod i novi brom radikal:
47.Michael-ova Adicija
1,4-adicija (ili konjugovana adicija ) rezonantno-stabilizovanog karbanjona. Michaelova adicija je termodinamički kontrolisana, reakcioni donori su aktivni metileni kao što su malonati i nitroalkani, a akceptori su aktivirani olefini kao što su α,β-nezasićena karbonilna jedinjenja. Primeri: donori akceptori Mehanizam