61.Vilsmeier-Haack-ova Reakcija / Vilsmajerova reakcija

Vilsmeier-ova reakcija omogućava formiranje elektron obogaćenih arena.

Mehanizam
Formulišući reagens, takodje znan kao Vilsmeyer-Haack-ov reagens, formiran in situ od DMF i oksalil hlorida:

Elektrofilna aromaticna supstitucija vodi formiranju α-hloro amina, koji se brzo hidrolizuju tokom reakcije kako bi dali aldehide:

Alilna pozicija je favorizovana za izdvajanje vodonika, zato što je nastali radikalski intermedijer rezonantno stabilizovan:

62.Wittig-ova Reakcija

Wittig-ova reakcija omogućava stvaranje alkena reakcijom aldehida ili ketona sa ilidom generisanim iz fosfonijum soli. Geometrija dobijenog alkena zavisi od reaktivnosti ilida. Ako je R=Ph, onda je ilid stabilizovan i nije tako rekativan kao kad je R=alkil. Stabilizovani ilidi daju (E)-alkene dok ne stabilizovani ilidi daju (Z)-alkene (videti Wittig-Horner-ovu Reakciju )
Mehanizam
Adicija ilida na karbonil po pretpostavci dovodi prvo do formiranja cviterjonskog betaina kao intermedijera, koji bi se zatim zatvorio i formirao 4ro-člani ciklični intermedijer, oksafosfetan. Postojanje betaina nije u potpunosti utvrdjeno. Oni mogu biti stabilizovani litijum solima dovodeći do stvaranja sporednih produkata, zato su pogodne baze u Wittig-ovoj reakciji npr: NaH, NaOMe, NEt3

Pokretačka sila je formiranje veoma stabilnog oksida fosfina:

Reaktivni ilidi daju brze reakcije i naknadno brzo otvaranje prstena daje (Z)-alkene:

63.Wittig-Horner-ova Reakcija

Reakcija aldehida ili ketona sa stabilizovanim fosfornim ilidima (fosfonatnim karbanjonima) koja daje olefine sa odličnom E-selektivnošću.

Mehanizam
Reakcioni mehanizam je sličan mehanizmu Wittig-ove Reakcije .Stereohemija je podešena pomoću sterne kontrole prilaza, gde je antiperiplanarni prolaz karbanjona ugljenikovom atomu karbonilne grupe favorizovan kada se manji aldehidni vodonik preklopi (eclipses) sa kabastom fosforanil polovinom. Ovo smešta estarsku grupu u sin položaj u odnosu na aldehidnu R grupu, ali početni alken zauzima E- orjentaciju ovih grupa nakon rotacije kako bi se formirao oksafosfetan. Budući da Litijum jon ne reaguje sa oksifosfetanom, upotreba BuLi je moguća, ali NaH i NaOMe su takodje pogodne baze za stvaranje ilida. Reazultujući fosfat sporedni proizvod se lako odvaja od željenog proizvoda jednostavnim spiranjem vodom.

64.Wohl-Ziegler-ova Reakcija

Bromovanje alilnog položaja sa N-bromsukcinimidom (NBS) prati radikalski mehanizam.

Mehanizam
Bitno je održavati koncentraciju Br2 i HBr niskom da bi se izbegle sporedne reakcije nastale iz jednostavnih jonskih adicija sa alkenima. Ove reagense zato treba generisati in situ iz NBS-a. Katalitički aktivna vrsta je Br2, koji je skoro uvek prisutan u NBS uzorcima (crvena boja).
Radikalski inicijator (UV, AIBN) je neophodan za homolitičko cepanje veze Br2 :


Alilna pozicija je favorizovana za izdvajanje vodonika, zato što je nastali radikalski intermedijer rezonantno stabilizovan:

Regeneracija Br2:

Bromovanje :


Bromovanje je favorizovano kod visoko supstituisanih položaja, zbog bolje stabilizacije odgovarajućeg radikalskog intermedijera.

CCl4 je rastvarač izbora, jer je NBS slabo rastvoran i nastali sukciimid je nerastvoran i pliva na površini. Ovo čini koncentraciju reagensa niskom i signal je da je reakcija završena.
Ipak, zbog ekologije ukinuta je upotreba CCl4, i njegove zamene CH2Cl2, takodje. Acetonitril se koristi i ima dobar efekat dok su drugi rastvarači reaktivni spram NBS-a i nestabilni.

65.Wolff-Kishner-ova Redukcija

Readukcija aldehida i ketona do alkana. Kondenzacija karbonilne komponente sa hidrazinom formira hidrazon, i tretman sa bazom indukuje redukciju ugljenika zajedno sa oksidacijom hidrazina u gasoviti azot, kako bi se dobio odgovarajući alkan.
Clemmensen-ova Redukcija može izazvati sličnu konverziju u uslovima jako bazne sredine, i korisno je ako je početni materijal bazo-labilan.
Mehanizam

66.Wurtz-ova Reakcija

Wurtz-ovo spajanje je jedna od najstarijih organskih reakcija, i daje jednostavni dimer dobijen iz dva ekvivalenta alkil halogenida. Intramolekulska verzija reakcije je našla svoju upotrebu u stvaranju jedinjenja spojenih prstenova:

Koristeći dva različita alkil halogenida daće statistički aproksimativnu miksturu proizvoda. Selektivnija nesimetrična modifikacija je moguća ako početna jedinjenja imaju različitu reaktivnost (videti Wurtz-Fittig-ovu Reakciju)
Mehanizam

67.Wurtz-Fittig-ova Reakcija

Ova reakcija omogućava alkilovanje aril halogenida. Reaktivniji alkil halogenidi formiraju organonatrijum prvo, i on reaguje kao nukleofil sa aril halogenidom kao elektrofilom. Višak alkil halogenida i natrijuma se mogu koristiti ako se simetrično spojeni alkani formirani ako sporedni proizvod mogu lako odvojiti