Izvor: Doživeti 100

Dr Gordana Lazović, načelnik ginekološke endokrinologije GAK Kliničnog centra, za medicinski rečnik „Doživeti 100“ na jezgrovit način

objašnjava pojam mioma, najčešćeg tumora ženskog organizma i prenosi savete koji će nam približiti neinvanizvne hirurške tehnike i utoliko smanjiti strepnje.

Najčešći tumor ženskog organizma, i najčešći benigni tumor ginekoloških organa jeste miom. Statistički podaci pokazuju veliku učestalost: svaka treća žena ima miom i njegovo uklanjanje predstavlja najčešću operativnu dijagnozu u ginekologiji, kako u Srbiji tako i u svetu.
Miom je benigni tumor koji potiče od materičnog mišića i estrogenski je zavisan, tj. javlja se u vremenskom intervalu koji je vezan za reprodukciju.
Kada se formira, nepredvidivo je u kom će pravcu nastaviti svoj rast: da li će povećati ceo materični mišić i uvećati celu matericu ili će ići ka trbušnoj duplji (najčešće) ili će se pak ispoljiti kao najneprijatnija varijanta, kada se razvija ka materičnoj šupljini.
Pojava rasta ka materičnoj šupljini nepovoljna je jer će ga materica prepoznati kao strano telo i uslediće kontrakcije cele materice, što predstavlja bolnu senzaciju. Ako bol potisnemo u drugi plan kao problem, tokom ciklusa javljaju se veliki odlivi i bolne menstruacije. To su i najčešći simptomi za submukozne
miome i čak vrlo mali miomi (1-2 cm), tako locirani mogu da daju ovakve simptome.
Ako se miom iz materičnog mišića razvije u pravcu trbušne šupljine može biti asimptomatski i da se samo slučajno otkrije pri ultrazvučnom pregledu.
Doskora su svi miomi, bez obzira na poziciju, posebno ako su davali smetnje operisani na klasičan način laparatomijom, otvaranjem prednjeg trbušnog zida žene.

Operacije bez reza

Danas se u medicini uveliko primenjuje novi tip operacija tzv. skopske metode, operacije bez reza: laparoskopske i histeroskopske.
Brži postoperativni oporavak, veća preciznost direktnom vizualizacijom pomoću kamere i manje komplikacije daju prednost ovim hirurškim procedurama.
Problem mioma skoro da je rešen na ovaj jednostavan način.
Ako se miom razvije ka trbušnoj šupljini operiše se laparoskopski.
Ovom tehnikom instrument se uvodi u trbušnu šupljinu kroz nekoliko uskih uboda.
Ukoliko se razvija ka materičnoj šupljini, način uklanjanja je histeroskopski, kada se instrument uvodi kroz grlić materice.
Tehnika se neprekidno razvija i sa sobom donosi napredne instrumente koji se koriste u medicini.
Postoji više vrsta histeroskopa: operativni i dijagnostički.
Operativni su većih dimenzija i sa njima se ulazi u matericu i uklanjaju svi viđeni tumori: miomi i polipi (najčešće vrste).
Međutim, razvoj medicinske tehnologije ide i dalje i dovodi do stvaranja takvih histeroskopa čije su dimenzije manje od 5 mm i sa njima se može ući u materičnu šupljinu i bez cervikalne dilatacije. To prodiranje je jedini bolan potez, i kada je on prevaziđen, nema prepreke da se ovakvi zahvati izvode
ambulantno. Pacijentkinja vrlo jednostavno može biti oslobođena manjih mioma i polipa.
Ukoliko je miom nešto veći, ovakva vrsta intervencije zahteva da se zahvati ponove.
Tako se radi svuda u svetu. Kod nas se, na žalost, ova metoda još nije odomaćila isključivo zbog finansijskih razloga (cena instrumenata).
Međutim, na svim srpskim klinikama se ovi zahvati rade, ponekad bez a ponekad u kratkotrajnoj anesteziji (desetak minuta). Zahvaljujući velikom progresu u farmakologiji anestetika, anesteziolozi su u stanju da uspavaju pacijenta onoliko minuta koliko operator traži, što je dobrobit i za njega
i za lekara koji radi.
Office laparoskopija je izraz za operacije bez anestezije koje dominiraju u EU, i rade se u privatnim ordinacijama.

Problem žena u Srbiji

Žene se retko javljaju na redovne preglede i miom se dijagnostikuje kada već uznapreduje. Redovan godišnji kontrolni pregled važan je iz više razloga: uzimanje bakterijskog i citološkog brisa i jednostavnog ginekološkog pregleda ultrazvukom, da bi se otkrila pojava nekog tumora u samom početku
razvoja. Onda se on može ukloniti lako, za nekoliko minuta, bez krvarenja, bez postoperativne terapije.
Običaj naših žena je da se jave tek kada imaju velike subjektivne smetnje: krvarenje, odlivi i tada je već kasno za moderne zahvate jer je tumor u poodmakloj fazi.
Tada ovakva vrsta operativnog zahvata nije moguća, već se mora operisati klasično.
Postoje i pacijentkinje koje se redovno pregledaju i više puta tokom godine.
To su žene koje imaju problema sa bračnim sterilitetom i na njima se ova metoda najčešće primenjuje. Učestali pregledi otkrivaju odgovarajuću patologiju i rade se pravilni operativni zahvati. Nije problem samo steriliteta, desi se da uz njegovo postojanje normalno nastane trudnoća, ali su problemi
stalne kontrakcije koje mogu da izazovu pobačaj ili prevremeni porođaj. U trenutku rađanja (prevremenog ili na vreme) uvek postoji opasnost preteranog krvarenja i kod tih porođaja česta je primena transfuzije. Benigni tumori su tako česti sa jedne strane, a sa druge strane naše žene retko dolaze na preglede
i to ginekologe čini nezadovoljnim što u mnogim slučajevima ne mogu da prate moderne trendove u lečenju nekog patološkog stanja u ginekologiji.

»Posvećenost ženskom zdravlju
Dr Gordana Lazović se brine o zdravlju žena dugi niz godina, prateći razvoj novih trendova i instrumenata u hirurgiji. Njena posvećenost i znanje izazivaju poštovanje svih koji su imali priliku da je profesionalno upoznaju. Dr Gordana Lazović potencira maksimu „Bolje prevenovati a ne lečiti“ i na ovaj vid postojećih tumora, koji je toliko čest u ženskoj populaciji. Suština je otkriti miom dok ne dosegne značajne dimenzije (5-6 cm) i ukloniti ga jednostavno u ambulantnim uslovima.