Izvor: Doživeti 100

Fitoestrogeni su zajednički pojam za nekoliko grupa biljnih supstanci koje imaju zajedničku karakteristiku da njihovi aktivni metaboliti imaju hemijske sličnosti sa estrogenima.

Tekst: Vera Dabanović, mr ph.

Aktivnost fitoestrogena je 102-105 puta manja u odnosu na steroidne endogene estrogene ali su često prisutni u organizmu u većim količinama jer se prirodno nalaze u hrani pa ne dovode do alergijskih reakcija.

Fitoestrogeni se vezuju za obe vrste receptora sa većim ili manjim afinitetom.
Od fitoestrogena najbolje su proučeni izoflavoni, jer je kod njih prvi put otkrivena ova aktivnost. Najbolji izvor izoflavona jesu mahunarke, naročito soja (Glycine max). Činjenica da žene na istoku drugačije proživljavaju menopauzu, sa glavoboljom i bolovima u leđima, od žena na zapadu, koje imaju
mnogo jače simptome sa posledicama, kao i da preseljenjem sa istoka na zapad poprimaju iste tegobe kao i žene na zapadu, naučnike je navela na zaključak da je ishrana glavni razlog ovih razlika. Osnovna hrana na istoku je soja i sojini proizvodi.

Glycine max (soja) – prirodni izvor estrogena

Soja je jednogodišnja biljka koja samoniklo raste u Kini, Japanu, Koreji, Tajvanu i Rusiji. Kao droga se koristi seme. Semenke sadrže 20% masnih materija u kojima se nalaze esencijalne masne kiseline (7% linolne, 51% linoleinske, 23% oleinske, 4% stearinske i 10% palmitinske kiseline), oko 40% proteina,
fosfolipide (lecitin), složene ugljene hidrate, minerale (gvožde, magnezujum, kalijum), vitamine (E, B1, folne kiseline i vitamina B6), fitoestrogene… Fitoestrogeni su strukturno i funkcionalno slični estrogenim hormonima. Najvažniji su izoflavoni – daidzein, genistein i glicitein i lignani (enterolakton i enterodiol). Vezuju se za α i β estrogene receptore, simulišu estrogenu aktivnost i na taj način ublažavaju propratne tegobe u menopauzi:
• Smanjuju valunge za 45-50%, dok hormonska terapija smanjuje valunge za 70-90%.
• Smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti. Kliničke studije pokazuju da fitoestrogeni iz soje pomažu u prevenciji srčanih bolesti tako što smanjuju ukupnu količinu holesterola za 9%, LDL za 13% i trigliceride za 11% dok nemaju značajnog uticaja na smanjenje HDL holesterola. Smanjuju agregaciju trombocita, prevenirajući pojavu koaguluma u krvnim sudovima. Genistein utiče i na povećanje fleksibilnosti krvnih sudova.
• Povećavaju gustinu koštane srži.
• Deluju na CNS i utiču na poboljšanu memoriju i pažnju žena u menopauzi.
• Ne povećavaju mamografski denzitet tkiva dojke
Lecitin u soji sadrži sastojke koji su esencijalni za metabolizam jetre, funkcionisanje nerava, apsorpciju masti, koagulaciju krvi. Lecitin snižava nivo holesterola, i pojačava rad srčanog mišića. Drugo važno dejstvo lecitina jeste da u većoj meri smanjuje ili čak u potpunosti uklanja bolove u zglobovima.
Lecitin daje kosi zdravu boju i smanjuje opadanje. Pomoću lecitina može se sprečiti nastanak ekcema. Lecitin pojačava moć koncentracije i pamćenja i deluje umirujuće na nervni sistem.
Izoflavona najviše ima u sojinom zrnu (oko 1100 mcg/gr), proteinu, brašnu, mleku (160 mcg/gr) pahuljicama, dok ih u sojinom ulju i sojinom umaku gotovo i nema. Primena izoflavona je kontraindikovana u trudnoći, laktaciji i kod dece mlađe od 12 godina.

Dejstvo soje na plodnost muškaraca

Klinička ispitivanja su potvrdila da je kod muškaraca koji redovno jedu soju znatno niža koncentracija spermatozoida, što navodi na zaključak da soja smanjuje plodnost kod muškaraca.
Međutim, kako je ova namirnica glavni prehrambeni artikal u Kini a Kinezi su najmnogoljudnija nacija na svetu, to su dalja ispitivanja išla u pravcu kvaliteta spermatozoida.
Ispitivanja su pokazala da soja svojim kompleksnim sastavom, esencijalnim masnim kiselinama i antioksidansima, poboljšava kvalitet spermatozoida, što je najbitnije za oplodnju.

Primena soje kod dece mlađe od 12 godina

Bebe hranjene sojinim mlekom imaju mnogo više estrogenskih jedinjenja nego bebe hranjene mlekom za dojenčad na bazi pravog mleka. Muške bebe hranjene ovim mlekom imale su usporeno fizičko sazrevanje seksualnih organa kao i psihičke smetnje, kao što su poteškoće sa učenjem. Kod ženske dece hranjene sojinim mlekom, oko 15 % bele rase i 50 % afroameričkog porekla pokazuju veoma rano znake puberteta, kao što su razvoj dojki i rast stidnih dlačica, čak pre osme godine života (neke i pre treće godine).

Trifolium pratense (crvena detelina) – reguliše simptome menopauze

Biljka koja je veoma zastupljena na našim prostorima a koja sadrži visok procenat fitoestrogena jeste crvena detelina (Trifolium pratense). U medicinske svrhe koriste se cvetni vrhovi iz kojih se proizvodi ekstrakt. Ekstrakt crvene deteline sadrži četiri izoflavona – genistein, daidzein, biokanin, formononetin.
Izoflavoni su slični estrogenu u ljudskom organizmu pa se stoga preporučuju ženama u periodu menopauze kao zamena za hormonsku terapiju. Istraživanja pokazuju da 40 mg izoflavona iz crvene deteline/dan može redukovati učestalost i jačinu valunga čak za 48,5%. Uticaj se primećuje nakon 4 nedelje, a najizraženiji je nakon 12 nedelja. U većini slučajeva studije sprovedene na ljudima pokazuju njenu dobru podnošljivost u periodu i do godinu dana. Ekstrakt crvene deteline poboljšava kardiovaskularnu funkciju jer povećava nivo HDL holesterola te čini arterije jačim i elastičnijim. Neke studije ukazuju da izoflavoni iz ekstrakta crvene deteline mogu usporiti gubitak koštane mase pa čak i povećati mineralnu gustinu kostiju kod žena u periodu perimenopauze. Takođe smanjuje vaginalnu suvoću kao i hormonska terapija estrogenom koja može povećati rizik od pojave karcinoma materice jer utiče na zadebljanje njenog unutrašnjeg zida. Iz navedenog se može zaključiti da je crvena detelina pogodna za sve žene koje žele prirodnim putem regulisati simptome menopauze i uz to nastaviti sa normalnim polnim životom.

Cimicifuga racemosa

Koren biljke Cimicifuga racemoza od davnina su koristili Indijanci protiv posledica zmijskog ujeda. U 18. veku uveden je ekstrakt cimicifuge u ginekologiju. Od ranih četrdesetih godina prošlog veka, koristi se u Nemačkoj kao prirodna hormonalna supstancija za regulaciju klimakteričnih tegoba, predmenstrualnih
i menstrualnih poremećaja. Koren ove biljke sadrži sledeće aktivne principe: triterpenske glikozide 9,19-cikloartenol tipa s D-ksilozom kao ugljovodoničnom komponentom, uključujući aktein, cimicifugozid, cimiracemozid A.
Droga takođe sadrži flavonoide, posebno izoflavon formononetin.
Eksperimentalno je potvrđeno da sastojci cimcifuge deluju kao selektivni modulatori estrogenih receptora. Agonisti su estrogenih receptora u kostima, centralnom nervnom sistemu i kardiovaskularnom sistemu, tako da preveniraju depresivna stanja, osteoporozu i kardiovaskularne promene. Sa druge strane deluju kao antagonisti na receptore endometrijuma i tkiva dojke pa inhibiraju hiperplaziju i karcinom endometrijuma i dojke. Preovladava mišljenje da triterpeni cimcifuge deluju dopaminergičnim efektom a flavonoidi efektima sličnim estrogenima. Koristi se standardizovan suvi ekstrakt korena sa 60% etanolom ili 40% izopropanolom kao rastvaračem. Preparati su formulisani tako da jedna doza sadrži 4mg ekstrakta. Dnevna doza je 8mg ekstrakta ili 40mg korena. Prvi efekti se primećuju posle šest nedelja a preparati se koriste do šest meseci. Kontraindikovana je upotreba za vreme trudnoće, laktacije i kod dece mlađe od 12 godina.
Učinak biljnih lekovitih supstanci iz biljke Cimicifuga racemosa dokazan je brojnim kliničkim studijama. Sveukupna istraživanja dokazuju izrazito smanjenje neurovegetativnih klimakterijskih tegoba kod čak 80% pacijentkinja već nakon 6 do 8 nedelja korišćenja. Takođe je zabeležen povoljan uticaj na somatske
smetnje (poboljšanje lokalnog vaginalnog nalaza, smanjenje suvoće vaginalne sluznice). Terapija se pokazala učinkovitom kod svih klimakterijskih tegoba, a zabeleženo je poboljšanje u vidu blage i postepene regulacije hormonalne ravnoteže.