Sledljivost u lancu snabdevanja u zdravstvu, odnosno praćenje leka od proizvodnje do krajnjeg korisnika, omogućava veću bezbednost pacijenata i efikasnije poslovanje uz primenu standarda.

Pokretanje ovog sistema uskoro se očekuje i na našem tržištu

Pilot projekat organizacije „GS1 Srbija“ i njenog radnog tima za zdravstvo, pod nazivom „Sledljivost u lancu snabdevanja u zdravstvu – Primena GS1 standarda”, kreće u martu ove godine i trajaće oko godinu dana. Projekat bi trebalo da prikaže u praksi kako izgleda efikasan sistem sledljivosti duž lanca snabdevanja, koji omogućava da se zaštite pacijenti i unapredi poslovanje. Pored mogućnosti praćenja gde se u distributivnom lancu nalazi koji lek, iz koje serije i sa kojim rokom trajanja, kao i kom pacijentu je izdat, ovim projektom će se demonstrirati i mogućnost efikasnog povlačenja serije leka sa tržišta. Direktor „GS1 Srbija“ dipl.ecc. Miroslav Ilić ističe da se značaj projekta ogleda pre svega u primeni globalnih standarda GS1, koji su prihvaćeni u preko 140 zemalja sveta i osnov su za ulazak na svetsko tržište, konkurentnu poziciju u poslovnom svetu i efikasnu razmenu robe i informacija.

Vođa tima za GS1 identifikaciju Branislava Mitić objašnjava da projekat predviđa praćenje dva domaća leka uz primenu GS1 standarda. „Lekovi će biti označeni dvodimenzionalnim DataMatrix kodovima, koji su malog formata i u sebi mogu da nose veći broj informacija – jedinstvenu identifikaciju proizvoda, broj serije i datum isteka roka upotrebe leka. Pored toga, svako pojedinačno pakovanje biće označeno jedinstvenim serijskim brojem kutijice, koji treba da omogući proizvođačima kontrolu originalnosti leka“. Skeniranje koda omogućava automatizovani unos podataka i računarsku kontrolu, što smanjuje mogućnost greške na minimum.

Projekat obuhvata i jedinstveno označavanje transportnih pakovanja uz primenu GS1 logističkih etiketa, razmenu elektronskih dokumenata – otpremnice i fakture, kao i praćenje kretanja proizvoda na tržištu preko centralne baze podataka. „Ukoliko se povlači serija, imamo sve potrebne podatke i možemo lako da obavestimo veledrogeriju o tome. Takođe možemo da identifikujemo pacijenta kome je otišao lek, što je vrlo značajno ukoliko dođe do incidentne situacije“, kaže Ilić.

GS1 standardi se već duži niz godina primenjuju i u bolnicama u svetu. Kôd može da se štampa i na pojedinačnim dozama lekova – na blisteru, iza svakog komada leka, kako bi bolnice mogle da očitaju podatke i uporede da li je to ono što je lekar propisao pacijentu, kaže Branislava Mitić, a skenira se i kôd medicinskog radnika koji daje taj lek, što omogućava apsolutnu kontrolu.

U realizaciji ovog projekta učestvuju domaći proizvođači lekova „Galenika“ i „Hemofarm”, veledrogerije „Velefarm”, „Phoenix Pharma “ i „Jugohemija”, kao i Apotekarska ustanova Beograd. Saglasnost za projekat dobijena je od Ministarstva zdravlja i Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije.

Nakon projekta, u maju 2011. biće saopšteni rezultati postignutih efekata. „Naš projekat je jedinstven u svetu po broju pojedinačnih kutija leka koje ćemo ispratiti u celom lancu – imaćemo 240 hiljada označenih kutija u ovoj godini, a očekujemo da će kroz sistem Apotekarske ustanove Beograd biti identifikovano preko 60 hiljada pojedinačnih kutija koje su izdate pacijentima. U Švajcarskoj je postojao sličan projekat, međutim, oni su od 65 hiljada proizvedenih pakovanja locirali na kraju u apotekama samo 152 kutije. Iz tako malog broja lociranih kutija na kraju pilota ne mogu da se izvedu ispravni zaključci. Međutim, mi ćemo imati blizu 30 odsto detektovanih kutijica do samih pacijenata, tako da ćemo analizom tog velikog broja slučajeva imati vrlo kvalitetne zaključke o samom projektu“, kaže Ilić.

U Francuskoj će od 1. januara 2011. godine sve kutijice lekova na njihovom tržištu morati da imaju DataMatrix kod, u Turskoj takođe. Japan i Južna Koreja to rade već dve godine, a primenu ovog sistema trenutno razmatraju Španija i Nemačka. Ilić je izrazio očekivanje da će, na osnovu očekivanih pozitivnih rezultata ovog projekta i direktiva Evropske unije o obeležavanju sekundarnog pakovanja lekova, koje bi mogle biti donesene ove godine, Ministarstvo zdravlja Srbije ozbiljno razmotriti ova rešenja i doneti novi pravilnik, kako bi se ovaj sistem pokrenuo i na našem tržištu.

GS1 standardi
GS1, poznatiji pod prethodnim nazivom EAN standardi, predstavljaju standarde globalnih lanaca snabdevanja. Prepoznatljivi po bar kodovima na proizvodima, koriste se preko 30 godina i prihvaćeni su od strane više miliona kompanija širom sveta. Sistem se vremenom širio i dopunjavao novim standardima u oblasti automatske identifikacije i elektronske razmene podataka. Razvija ih međunarodna organizacija „GS1“, sa sedištem u Briselu, preko mreže svojih nacionalnih organizacija. Naša zemlja je, preko svoje nacionalne asocijacije „GS1 Srbija“, uključena u ovaj sistem od 1982. godine.

Velika ušteda
Upotreba elektronskog dokumenta donosi ogromnu uštedu u lancu snabdevanja. Ušteda je u manjem angažovanju zaposlenih, bržim logističkim operacijama i efikasnijem planiranju, a naročito u smanjenju grešaka u komunikaciji. „Očekujemo da će naše kompanije moći da uštede 2 do 5 evra po dokumentu već u prvoj godini primene. Apotekarska ustanova Beograd, recimo, mesečno ima 20 hiljada dokumenata, pa izračunajte kolika je ušteda“, istakao je Ilić.

Vrednost projekta
Troškovi pilot projekta su procenjeni na manje od 10 hiljada evra, ne računajući rad ljudi u kompanijama koje su u projektu. „Potrebna oprema već postoji u kompanijama. Recimo, Apotekarska ustanova Beograd već poseduje 2D skenere jer ih je nabavila za obradu recepata, a Hemofarmova fabrika je zbog zakona na francuskom tržištu, gde izvozi, već nabavila opremu za štampanje DataMatrixa. Svi učesnici su relativno malo
investirali u fizičkom smislu, kaže Ilić.

Magazine White – broj 35