Autor: Tatjana Djerkovic

Nesanica nekad može da se reguliše promenama životnih navika, a nekad je potrebna psihoterapija i/ili upotreba lekova.

Važno je napraviti razliku između prolazne kratkotrajne i dugotrajne nesanice, pa je farmaceut obično prvo stručno lice koje pacijentima daje savet o promenama životnih navika i izboru OTC preparata ili ga upućuje kod lekara. Prenosimo najčešća pitanja koja pacijenti postavljaju kada imaju nesanicu

Koliko nesanica može biti ozbiljno oboljenje?

Nesanica može biti prolazno stanje ako ne traje duže od nedelju dana, a uzrok može biti džet leg (vremenska razlika), promena posla, akutna anksioznost… Ako je kratkotrajna, tj. traje od jedne do tri nedelje, uzrok je često psihološke prirode (nepodnošljiv osećaj bola, žalost, anksioznost, itd.). Međutim, ukoliko traje duže od tri nedelje, nesanica je hronična i može joj prethoditi neko oboljenje poput hipertireoidizma ili osteoartritisa. Lečenjem tog oboljenja obično se leči i nesanica.

Koliko nam je sna potrebno?

Sve zavisi od osobe do osobe i uzrasta. U proseku nam treba od pet do deset sati.
Postoji REM (one rapid eye movement) i NREM (four non rapid eye movement) faza sna. REM faza traje 25 odsto ukupnog spavanja, i u toj fazi sanjamo. Od nje zavisi da li ćemo ujutru, kada se probudimo, biti sveži. Većina lekova na recept i OTC preparata deluje na tu fazu sna.

Koji su simptomi nesanice?

Oni koji pate od nesanice obično ne mogu da utonu u san, bude se rano ujutro ili više puta tokom noći. Obično se bude umorni čak i ako su spavali celu noć i ceo dan se osećaju pospano. Moguće su i teškoće da se pacijenti koncentrišu na neki zadatak i otežano pamćenje jer se mozak ne regeneriše dovoljno tokom noći.

Kada je potrebno posetiti lekara?

Svakom ko ima probleme sa snom savetuje se da promeni životne navike. To podrazumeva odlazak u krevet samo kada se oseti pospanost, izbegavanje „težih obroka kasno uveče“, izbegavanje stimulativnih napitaka kao što su kafa i čaj pre spavanja i intenzivnog vežbanja nekoliko sati pre spavanja, izbegavanje „dremanja“ u toku dana itd. Međutim, kada promene u životnim navikama, kao ni brojni OTC preparati, ne poboljšavaju kvalitet sna, potrebno je posetiti lekara i utvrditi uzrok i lečenje nesanice.
Lekar će postavljati razna pitanja, na primer koliko dugo traje nesanica, da li pacijent uzima neke lekove, da li ima druge zdravstvene probleme.

Da li ovo stanje može da se leči i bez upotrebe lekova?

Lekari primenjuju psihoterapiju čiji je cilj da se pacijentima promene pogrešna uverenja o spavanju koja uključuju nerealna očekivanja, uveličavanje posledica nespavanja, postavljanje ciljeva i planiranje reakcija, „dekatastrofizacija“ koja podrazumeva balansiranje anksioznih i automatskih misli, skretanje pažnje na nešto drugo… Sledeća tehnika koja se koristi jeste relaksaciona terapija kojom se naizmenično izaziva grčenje i opuštanje mišića, vizuelizacija da se smanje efekti somatskog uzbuđenja, meditacija, hipnoza. Preporučuje se, takođe, i umereno vežbanje, ali ne neposredno pre spavanja. Postoji i tehnika paradoksalne terapije kojom se pacijent navodi da što manje vremena provede u krevetu, što može da dovede do efikasnijeg sna. Isto tako, tretman može da obuhvata i terapiju u kojoj se kontroliše eksponiranje stimulusima kao što su svetlost, jak zvuk, ekstremne temperature… Ukoliko ne može da se zaspi, preporučuje se napuštanje prostorije za spavanje na dvadesetak minuta, smanjenje unosa tečnosti… Mogu da se preduzmu i mere planiranja tačnog vremena kada se odlazi u krevet i kada se ustaje.

Kada lekar proceni da treba piti lekove, šta se obično prepisuje?

Kada se prepisuju lekovi, to su obično hipnotici iz grupe barbiturata, benzodiazepina ili nonbenzodiazepinskih hipnotika, a nekad se prepisuju i antidepresivi. Lekovi se obično koriste kraće vreme ili povremeno, dok se pacijent ne vrati na normalno stanje sna. Ograničenja za upotrebu hipnotika jesu oboljenje miastenija gravis, oštećenje respiratornog trakta, neka akutna cerebrovaskularna bolest ili ako je pacijent nekad zloupotrebljavao lekove.
Izuzetno je važno da se upotreba hipnotika prekida postepeno, zbog withdrawal fenomena, koji nastupa kada lek naglo prestane da se uzima, pa se ispoljavaju simptomi koji su suprotni od delovanja samog leka.

Koja je razlika između barbiturata i benzodiazepina?

Barbiturati se veoma retko prepisuju kod nesanice. Oni smanjuju vreme koje je potrebno da se utone u san, i suprimiraju REM fazu sna. Efikasni su kod nesanice koja je relativno kratkotrajna, tj. one koja ne traje duže od dve nedelje, i ne bi ih trebalo upotrebljavati duže od tog perioda.
U suprotnom, moglo bi doći do navikavanja na lek, fizičke i psihičke zavisnosti, kao i do ispoljavanja neželjenih dejstava, a ona uključuju konfuziju, noćne more, halucinacije, letargiju…
Benzodiazepini se češće prepisuju kod nesanice.

Kako deluju benzodiazepini i koja je razlika među njima?

Benzodiazepini imaju manji rizik od predoziranja i zloupotrebe od barbiturata. Oni produžavaju vreme spavanja i povećavaju kvalitet sna tako što smanjuju vreme koje je potrebno da se utone u san i povećavaju efikasnost sna. U svakom slučaju, oni i potenciraju CNS depresiju sa alkoholom ili drugim sedativima.
Lekar obično prepisuje estazolam, flurazepam, temazepam, kvazepam, triazolam…
Prednost imaju oni sa kraćim poluvremenom eliminacije (estazolam, triazolam, temazepam). Temazepam sporije počinje da deluje i manje je efikasan kod inicijacije sna, dok flurazepam i kvazepam imaju poluvreme eliminacije duže od 24 sata.

Da li ti lekovi nose rizik od navikavanja?

Zbog mogućnosti tolerancije i navikavanja na lek, što se obično dešava prilikom duže upotrebe, benzodiazepini su najefikasniji kod kratkotrajnog tretiranja nesanice. Ako se koriste duže od četiri nedelje, postoji veća verovatnoća navikavanja na lek, a moguć je i withdrawal fenomen, koji se ispoljava prestankom upotrebe leka. Prema nekim podacima, između 10 i 30 odsto pacijenata koji hronično koriste ove lekove postane zavisno od njih, a 50 odsto doživi withdrawal fenomen. Navikavanje na lek je verovatnije kod svakodnevne upotrebe duže od četiri meseca, sa većim dozama, kod starijih pacijenata, kod pacijenata koji su se lečili od alkoholizma, kao i kod upotrebe potentnijih, kratko delujućih benzodiazepina.

Kako se ispoljava withdrawal fenomen?

Taj fenomen ispoljava se anksioznošću, depresijom, mučninom, perceptualnim promenama, nesanicom, intenzivnim, košmarnim snovima, lošom memorijom… Ovaj sindrom može da se ispolji dva-tri sata nakon prestanka upotrebe kratko delujućih benzodiazepina, ili tri nedelje nakon prestanka upotrebe dugodelujućih benzodiazepina. Kombinacija psihoterapije i postepenog smanjivanja doze benzodiazepina rezultira uspešnim prekidanjem terapije, bez posledica, kod 70 odsto pacijenata.

Da li su novi hipnotici bolji (zolpidem, zaleplon, eszopiklon)?

Za razliku od benzodiazepina, ti lekovi imaju minimalan uticaj na faze sna i tako omogućavaju njegov prirodni tok. Rezultati direktnog poređenja benzodiazepina i nebenzodiazepinskih lekova još uvek nisu na raspolaganju. Međutim, kada se indirektno porede, može se reći da nebenzodiazepinski lekovi imaju sličnu efikasnost, ali manje neželjenih efekata od benzodiazepina. U svakom slučaju, i ovi lekovi, kao i svi, imaju neželjena dejstva.