Grip (od francuske reči koja znači »scepati«) ili influenca (sto znaci upasti silom) je akutna virusna, veoma zarazna (kontagiozna) bolest respiratornog sistema (organa za disanje) koja se javlja sporadicno (pojedinacni slucajevi ili epidemijski) kada oboleva i umire veliki broj ljudi.

Pandemije tj. velike epidemije kada je bio zahvacen ceo svet javljale su se 1918-1920 i pocela je u Spaniji (tzv. »spanska groznica« koja je odnela 20 miliona ljudi), 1957/58 izazvana mutantnim sojem virusa A tzv. »azijski grip«, kada je umrlo oko milion ljudi, a 1968/69 pojavio se »hongkonski« izazvan novim sojem virusa A. Prva teska epidemija zabelezena je 1889/1890 godine.

Piše: dr med. Jovica Lučanin

Prema sastavu antigena razlikuju se tri tipa virusa gripa: A, B i C. Prvi je otkriven 1933., drugi 1940. a tip C 1979. godine. Do 1973 godine znalo se za podtipove A virusa Ao, A1 i A2, izolovani 1933., 1947., 1957., dobijeni mutacijom antigene strukture, dok danas (podaci od 1987) tip A ima 11 podtipova antigena H i osam podtipa antigena N (kod coveka i zivotinje). Kod coveka su izolovani tri podtipa antigena H (H1, H2, i H3) i dva podtipa antigena N (N1, N2). Antigena promena virusa zavisi od belancevinastog omotaca virusa hemaglutinina koji je nosilac antigenosti (otud H) dok se jezgro virusa ne menja. Enzim (ferment) virusa, neuraminidaza ima takodje antigenu ulogu (otuda N u skracenici A (H1N1)).
Epidemija gripa izazvana seroloskim varijantama virusa A se ponavlja svake 1.-3. godine, a virus B 3.-4. godine dok se svakih 10-30 godina javljaju pandemije izazvane novim seroloskim tipovima virusa A. Tip C izaziva sporadicna (pojedinacna) oboljenja (medjuepidemijska).
Posle perioda inkubacije (vremena od dodira sa izvorom zaraze do pojave prvih simptoma) koji iznosi od nekoliko sati do tri dana, bolest nastaje naglo, opstim zaraznim simptomima kao sto su povisena temperatura ( i do 40 stepeni), groznica, zima, jeza, malaksalost, bolovi u velikim zglobovima, misicima i kostima, ceona glavobolja, kijavica, kasalj, prvo suvi pa vlazni, crvenilo ociju (ovo je kataralni stadijum ili sinarom). U nekomplikovanim slucajevima temperatura se normalizuje: kod gripa A za 3-5 dana, a kod gripa B nesto duze.

Po tezini simptoma razlikuju se laki, srednje teski, teski i vrlo teski slucajevi (hipertoksicni). Po vodecim simptomima postoji plucni, srcani, crevni i nervni oblik bolesti. Od komplikacija najvaznija je zapaljenje pluca, izazvano bakterijama (strepto, pneumo i stafilokokom i hemofilusom influence). Smrtni slucajevi se javljaju kada bolest ima epidemijski i pandemijski oblik kada se javljaju najtezi oblici zapaljenja pluca (tesko disanje, modrilo, sukrvicav ispljuvak) sa afiksijom (gusenje), popustanjem srca i smrtnim zavrsetkom.
Druge komplikacije su zapaljenje uva, sinusa, mozga i drugo.
Laboratorijska dijagnoza se postavlja uzimanjem brisa grla i analizom seruma krvi.
Zastita od gripa (prevencija, profilaksa) podrazumeva mnogobrojne opste i posebne mere. Ove poslednje podrazumevaju vakcinaciju (imunizaciju), a vrsi se primenom vakcine, seruma (seroprofilaksa), (kao kod tetanusa i besnila) i lekova (hemioprofilaksa) kao kod malarije, tuberkuloze i kolere.
Aktivna i pasivna imunizacija je specificna mera zastite protiv gripa i drugih zaraznih bolesti ciji je cilj stvaranje ili jacanje (povecanje) specificne otpornosti stanovnistva kao protivepidemijske mere.
Pocetak ere imunizacije pocinje od Edvarda Dzenera (1749-1823) koji je otkrio vakcinu protiv velikih boginja ubrizgavajuci limfu kravljih boginja (vacca znaci krava pa otud vakcinacija) koja je u Srbiji postala obavezna 1881 dok je prva »mrtva« vakcina protiv gripa napravljena 1937. godine, a masovna primena pocela 1942. godine u Engleskoj.
Imunizacija je vestacki nacin dobijanja imuniteta, a imunitet je specificna prirodna ili stecena otpornost organizma protiv nekog infektivnog agensa. Imunitet dakle, moze biti stecen prirodno i vestacki . Prirodno stecen imunitet moze biti aktivan i pasivan.
Pasivno prirodno stecen je imunitet kod novorodjenceta koji se dobija od majke i traje 4-6 meseci kada novorodjence ne moze da oboli od malih boginja, sarlaha, difterije. Aktivni prirodno steceni imunitet nastaje posle prelezane bolesti ili posle vise puta ponovljenje infekcije koja nema simptome ili ima blagu (laku) klinicku sliku.
Vestacki stecen imunitet moze biti aktivan i pasivan. Vestacki pasivno stecen imunitet ili seroprofilaksa, nastaje kada se gotova zastitna antitela ili hiper imuni gama globulin prenesu od aktivno imunizovane zivotinje ili coveka neimunizovanoj osobi koja ne proizvodi vlastita antitela. Vestacki aktivno stecen imunitet nastaje posle vakcinacije zivom ili mrtvom vakcinom kada se organizam podstice da proizvodi odbrambene supstancije tj. produkuje antitela koja stite protiv uzrocnika infekcije.
Vakcine su supstancije zivih (atenuiranih) ili mrtvih mikroorganizama (bakterija, virusa i rikecija) koje kada se unesu u organizam stvaraju imunitet i tako stite od infektivnih bolesti, tj. mikroorganizmi u zivoj vakcini umnozavaju se u primaocu, produkujuci antigene sve dok ne pocne imuni odgovor i taj latentni
period traje nekoliko dana kada se antitela mogu otkriti. Antitela u krvi mogu biti bakterijska (ziva i mrtva), virusna (ziva i mrtva) i anatoksicna. Pored ovog osnovnog, zeljenog imunogenog odgovora na uneti antigen (imunogen) u stvaranju odbrane organizma, javljaju se i uzgredne pojave u vidu nezeljenih reakcija, takozvanih postvakcionalnih reakcija, koje se javljaju kod malog broja vakcinisanih osoba. Vecina njih prolazi brzo, bez posledica.
Da bi se sprecio mali broj tezih reakcija posle vakcinacije mora se strogo voditi racuna o kontraindikacijama (kada osoba ne sme da primi vakcinu), a one mogu biti opste (vaze za sve) i za pojedine vakcine.
Danas u svetu postoje dve vrste vakcina protiv gripa:
1) mrtva (inaktivisana) gde se virusi gripa odgajaju na embrionu kokosjeg jajeta, a »ubijanje« virusa vrsi se formalinom i
2) ziva.
Mrtva vakcina obicno sadrzi 1-2 predstavnika gripa A i B i to one koje cirkulisu u odredjenom vremenu, odnosno izbor sojeva zbog antigenih promena virusa (pogotovo virusa A koji daje vece epidemije i pandemije) i pojave novih sojeva, svodi se na dvokomponente (bitipne) vakcine najaktuelnijih sojeva virusa A i B.
Monotipna vakcina (od jednog tipa virusa) je rizicna jer se u jednoj sezoni mogu javiti epidemije izazvane sa oba tipa A i B.
Imunogena vrednost mrtve vakcine se izrazava u jedinicama ili CCA (americka norma). Pored klasicne mrtve (inaktivisane) vakcine postoje absorbovane vakcine (dodat je aluminijumfosfat) cime se poboljsava produkcija antitela.
Ziva (atenuisana) vakcina je genetski nestabilna, iako je jeftinija, laksa za primenu (sprej). Ima veci broj kontraindikacija.
Indikacije za primenu vakcine kao i kontraindikacije postavlja
iskljucivo lekar za primenu obaveznih sistemskih imunizacija (kod dece – postoji kalendar za ovo sto je regulisano zakonom).
Minimum obaveznih imunizacija podrazumeva vakcinaciju protiv tuberkuloze, difterije, tetanusa i velikog kaslja, decije paralize, malih boginja i drugih, a vrse se kontinuirano (neprekidno), tj. tokom cele godine za razliku od kampanjskih vakcinacija u odredjenim vremenskim razmacima. Postoje obavezne i po epidemioloskim indikacijama i neobavezne (fakultativne).

Indikacije za primenu vakcine su kolektivne i individualne. Kolektivne se odnose na grupe stanovnistva od cije aktivnosti zavisi odvijanje uslova zivota (zdravstveni radnici, milicija, sluzbe za snabdevanje i dr.) U individualne indikacije spadaju osobe sa visokim rizikom da obole od gripa kao sto su starije osobe (preko 60 godina) zbog plucnih komplikacija, osobe sa hronicnim bolestima pluca (astma, emfizem, i dr.), srca (arterioskleroza, angina pektoris i dr.) bubrega, secerna bolest, reumatska oboljenja, trudnice.
Ove osobe dobijaju mrtvu vakcinu zbog manjih nezeljenih postvakcionalnih reakcija.
Vakcinacija, znaci, moze biti obavezna, fakultativna (neobavezna kao sto je kod gripa), preporucena (sluzi za opstu zastitu) i druge (za osobe koje putuju u hiperendemicna podrucja).
Kontraindikacije za primenu vakcine su opste (vaze za sve) i posebne (za svaku bolest) koje su oznacene kod svake vrste vakcine.
Opste kontraindikacije su: stanje povisene temperature, zarazne bolesti u akutnom stanju i u vreme oporavka od bolesti akutni poremecaj varenja (proliv), stanje smanjenog imuniteta raznog porekla i posle transfuzije krvi, alergija na bilo koji sastojak vakcine (kod gripa alergija na jaja), leukemija, teska anemija (malaksalost), stanja posle presadjivanja organa, stanje kaheksije (marazma).
Posebne kontraindikacije za svaku bolest su oznacene za svaku vakcinu.
Kontraindikacije mogu biti privremene i trajne. Kod privremenih, zakazuje se novi termin. Primena vakcine moze biti odvojena (svaka vakcina se daje posebno) i simultana (udruzena) kao sto je protiv difterija, tetanus i velikog kaslja zajedno sa vakcinom protiv polija. Daje se duboko potkozno ili u misic na spoljnoj strani nadlaktice. Imunitet traje od 6-12 meseci (zato se vakcinacija ponavlja svake godine u jesenje-zimskom periodu) dok imunitet posle prelezane infekcije virusom A iscezava posle 1-2 godine, a posle virusa B posle 3-5 godina i on je vezan za tip virusa (zato je moguce da se grip preboli vise puta jer bude izazvan drugim tipom ili podtipom virusa).

Casopis Apoteka br.63