Osecaj »pecenja« ili »zarenja« iza grudne kosti najcesce je posledica pojave kiseline iz zeludca u jednjaku, gde se ona po pravilu ne nalazi. Zasto se onda kiselina pojavi u jednjaku i izaziva taj neprijatan osecaj?
Uzrok mogu da budu preobilni obroci ili vrsta hrane (masna, ljuta, slana) ili postojanje bolesti kao sto je gastroezofagealna refluksna bolest, hijatus hernija, cir na zeludcu, karcinom zeludca ili jednjaka. Cesto se javlja i kod zena koje su trudne.

Po pravilu, najslabija je ujutru posle dorucka a najjaca uvece posle vecere. Javlja se i nocu kada je jastuk nizak, ili kada se vecera neposredno pred odlazak na spavanje.
Uzimanje hrane povecava kolicinu izlucene kiseline, i ako se spava na desnoj strani tela.
Gorusica ili zgaravica, ili jednostavno »kiselina« moze biti prisutna dug vremenski period i obicno se oseti u roku od sat vremena posle jela. Postoje periodi kada se cesce javlja npr. kada se hrana brze guta ili nedovoljno sazvace.
Konzumiranje alkohola, gaziranih napitaka, zacinjenih jela i kafe kao i pusenje duvana utice na pojavu gorusice. Sagnuti polozaj i odeca koja je stisnuta u struku, kao i upotreba sledecih lekova takodje se dovodi u vezu sa pojacanim lucenjem kiseline: benzodiazepini, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kortikosteroidi, nifedipin, verapamil, progesteron, opijati, kalijum i gvozdje.

Nastaje usled ne funkcionisanja ezofagealnog sfinktera, a to je misic koji se nalazi izmedju zeludca i jednjaka. On propusta hranu prema zeludcu i sprecava vracanje zeludacnog sadrzaja u jednjak. Kada taj misic usled povecanog lucenja kiseline iz raznih razloga pocinje da slabi dolazi i do upale sluzokoze jednjaka i eventualno drugih tezih bolesti jednjaka i zeludca.
Pored gorusice i osecaja pecenja, dolazi do regurgitacije- odnosno vracanja sadrzaja iz zeludca u zdrelo, i ponekad bolnog i otezanog gutanja. Pojedine osobe mogu da imaju bol u grudima, potom povecano lucenje pljuvacke, promene na glasnim zicama i razna ostecenja zuba i desni. Promene na plucima nisu retke pa kod
nekih moze doci do javljanja ucestalog kaslja pa cak i gusenja ili pojave astme. Kod nekih je cesca pojava upale pluca i bronhitis.
Iako se smatra tipicnim znakom gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB), uvek treba razmotriti i druge bolesti gde gorusica moze da predstavlja samo simptom, a to su sve funkcionalne bolesti sistema za varenje kao sto su iritabilni kolon i dispepsija, koronarna bolest, spazmi jednjaka ili neke druge bolesti jednjaka i zeludca.
Najcesci uzrok gorusice i preteranog lucenja zeludacne kiseline je prisustvo bakterije Helicobacter pylori.
Sta treba uraditi ako je prisustvo gorusice ucestalo? Kao prvo treba znati da ona moze da bude znak i ozbiljnih zdravstvenih problema. Treba se obratiti doktoru i po njegovom savetu obaviti sve neohodne preglede pre svega endoskopski.

ŠTA JE ENDOSKOPSKI PREGLED?

Endoskopski pregled je pregled pacijenta koji mora biti pripremljen za njega prema uputstvima o konzumiranju hrane koje je dobio od lekara. Izvodi se pomocu aparata koji se naziva endoskop, koji je moguce kroz usta uvuci u jednjak, zeludac i dvanestopalano crevo i na taj nacin direktno izvrsiti pregled. Endoskop
sadrzi opticka vlakna koja omogucavaju prenos slike tako da doktor koji vrsi endoskopiju posmatra gradju sluzokoze jednjaka i zeludca i sva eventualna ostecenja i promene. Pomocu njega je moguce uzeti i uzorak sa odgovarajuceg mesta, bilo da se radi o uzorku tkiva (biopsija) za patohistolosku analizu ili uzorku zeludacnog sadrzaja za identifikaciju mikroorganizma.

ŠTA JE PATOHISTOLOŠKA ANALIZA?

Patohistoloska analiza je analiza kod koje se posebnim bojenjem isecaka tkiva naprave preparati koje pod mikroskopom pregleda patolog. Uocavaju se sve patoloske promene u celijama u odnosu na zdrave.

ŠTA JE HELICOBACTER PYLORI?

Helicobacter pylori je spiralna bakterija, koja svojim prisustvom u zeludcu dovodi do infekcije koja mora da se leci. U velikom broju slucajeva, prisustvo bakterije se dokazuje odgovarajucim laboratorijskim analizama ili endoskopskim pregledom i uzimanjem uzorka. Terapija koja se primenjuje za lecenje ove
infekcije sprovodi se po odgovarajucem protokolu koji pacijent striktno treba da postuje.

Kako spreciti nastanak gorusice?
• Polako jedite
• Dobro sazvacite hranu
• Nosite komotnu odecu u struku
• Izbegavajte stres

Izbegavajte:
• slatko mleko
• mentol bombone i zvake
• beli luk i ljutu papriku
• paradajz
• gazirana slatka pica i kafu
• slatkise
• limun i pomorandzu
• masnu hranu
• industrijske vocne sokove
• cokoladu

STA MOZE DONETI OLAKSANJE, A MOZE DA SE KUPI U APOTECI BEZ LEKARSKOG RECEPTA ?

Pre svega, kod svih ovih tegoba, potrebno je otici do doktora da bi se utvrdio uzrok pojave zeludacne kiseline, odnosno gorusice. U apoteci bez lekarskog recepta mogu da se kupe lekovi koji smanjuju kiselost zeludacnog sadrzaja, antacidi. Za druge dve grupe lekova koje se takodje koriste (blokatore H2 receptora i inhibitore protonske pumpe) neophodan je pregled i recept lekara.

Povisen bilirubin

Bilirubin je krajnji produkt razgradnje proteina koji sadrze hem. Oko 80 % bilirubina nastaje razgradnjom hemoglobina iz eritrocita (nakon 120 dana zivota eritrocita u krvi) u retikuloendotelnom sistemu (RES). Preostalih 20 % dnevno stvorenog bilirubina nastaje iz prethodnika eritrocita u kostanoj srzi (neefikasna eritrocitopoeza) i drugih hem proteina(mioglobin, citohromi, katalaza). Bilirubin se metabolise u jetri i izlucuje u zuci.
Akumulira se u krvi kada postoji ostecenje jetre, zapusenje zucnih puteva ili povecano razaranje crvenih krvnih zrnaca.
Odredjivanje bilirubina ima veliki znacaj u diferencijalnoj dijagnostici zutica. U hemolitickoj zutici gotovo sav bilirubin je u slodobodnoj formi. Kod opstruktivne zutice je uglavnom u konjugovanoj formi.

Kada se vek eritrocita priblizi kraju, posle priblizno 120 dana, te postanu previse lomljivi da bi mogli opstati u cirkulaciji, njihova membrana puca, a oslobodjeni hemoglobin fagocituju tkivni makrofagi u citavom organizmu. Uvucen unutra, hemoglobin se prvo cepa na globin i hem, pa se tada hemoglobinski prsten otvara i daje slobodno gvozdje koje se prenosi krvlju transferinom i lanac od cetiri pirolska jezgra koji sluzi kao supstrat iz kojeg ce se eventualno formirati bilirubin.

Povisen šećer

Glukoza je jednostavni secer, monosaharid.
Najznacajniji je izvor energije i pokretac svih aktivnosti u nasem telu. Zbog toga u telu moramo imati na raspolaganju dovoljne kolicine glukoze koja unutar celije sluzi kao osnovni izvor energije. Naime, cesto se pogresno misli da samo osobe kod kojih je dijagnostikovana secerna bolest imaju glukozu u krvi

Glukoza se u krvi stvara od hrane koju uzimamo u obliku razlicitih vrsta ugljenih hidrata, belancevina i masti. Glavni potrosac glukoze u krvi je mozak (2/3 glukoze), dok se ostala glukoza pohranjuje kao rezerva energije u druga tkiva u obliku glikogena (jetra i misicno tkivo). Glukoza je potrebna za misicni rad i za sve procese u organizmu, ukljucujuci i rad mozga, pa je tako i najznacajniji izvor energije.
Ukoliko beta celije pankreasa ne mogu stvoriti dovoljno insulina , u tom slucaju glukoza ne moze uci u celije i biti iskoriscena vec se nakuplja u krvi, gde i merimo povisenje njenog nivoa.
Stanje hiperglikemije nije bolno, ali je vrlo opasno, narocito ako traje danima ili godinama.
Normalne vrednosti: 3,5-6,1 mmol/l
Pad glukoze u krvi se manifestuje kao hipoglikemija i karakterise je misicna slabost, nedostatak koordinacije i konfuznost.
Dalji pad glukoze u krvi (priblizno 2,5 mmol/L) dovodi do hipoglikemijske kome.
Snizena koncentracija glukoze – hipoglikemija – hiperplazija, adenom i karcinom pankreasa, manjak hormona koji su antagonisti adrenalina, kod poremecaja u metabolizmu glikogena i ponekad kod bolesti jetre.
Povisena koncentracija glukoze – hiperglikemija – diabetes mellitus, feohromocitom, teske opekotine, sok, stanja organizma kada je povisen adrenalin.

KAKO SE ODREDJUJE SECERNA BOLEST

Secerna bolest se potvrdjuje na osnovu povisene vrednosti glukoze u krvi, najcesce nataste ( vadjenje krvi – iz pune kapilarne krvi uzete iz prsta, ako su vrednosti vece od 6.7 mmol/L) ili u bilo koje doba dana (iz pune kapilarne krvi uzete iz prsta, ako su vrednosti vece od 11.1 mmol/L). Nuzno je da se povisene vrednosti dokazu u najmanje dva nezavisna odredjivanja. Klinicka slika, odredjivanje glukoze i acetona u mokraci dodatni su pokazatelji dijagnostike.

Prvo jedinjenje koje nastane je biliverdin, ali se on brzo redukuje u slobodni bilirubin koji se postepeno otpusta iz makrofaga u plazmu.
Medjutim, slobodni bilirubin se odmah vece veoma jako sa albuminom iz plazme, te se tako vezan transportuje putem krvi i intersticijalne tecnosti.

NORMALNE I SNIZENE VREDNOSTI BILIRUBINA

Za svega nekoliko sati, slobodni bilirubin se apsorbuje kroz celijsku membranu hepatocita i u tom procesu se oslobadja iz veze sa plazmatskim
albuminom, a vrlo brzo posle toga gotovo 80% se konjuguje sa glukuronskom kiselinom i formira bilirubin-glukuronid, oko 10% sa sulfatima te nastaje bilirubin sulfat, a ostalih 10% se vece s velikim brojem drugih jedinjenja. U ovim formama se bilirubin izlucuje procesom aktivnog transporta u zucne kanalice.
Normalne vrednosti u krvi: 3-30 mikromola/L
Mali porast ukazuje na izmenjenu funkciju jetre. Uzroci povisenja mogu biti dugotrajno lecenje nekim lekovima (tetraciklini, antiinflamatorni lekovi), postojanje kamena u zuci ili virusna upala – hepatitis A, hepatitis B i hepatitis C). Retko je povisen i u drugim slucajevima abnormalnosti enzimskog sistema u organizmu, kao i kod dugotrajnog gladovanja ili nedovoljnog unosa hranljivih materija.
Snizene vrednosti nemaju dijagnosticki znacaj.

Poviseni trigliceridi

Trigliceridi su estri glicerola i masnih kiselina. Glavni su sastojak zivotinjskih i biljnih masti i ulja. Dobili su ime po tome sto se tri masne kiseline vezu na tri hidroksilne grupe glicerola.Masti i ulja su energetski najbogatija jedinjenja pa imaju veoma vaznu ulogu u gradji svih zivih celija.

Masnoca iz hrane se hidrolizuje u tankom crevu, apsorbuje i resintetise u celijama crevne sluzokoze, ulazi u limfne sudove i u cirkulaciju tj. stize do jetre. Visak se deponuje u obliku masnih naslaga.
Normalne vrednosti su 0,46-2,28 mmol/L.

Povisen je nivo kod povecanog unosa hranom, ostecenja funkcija jetre, hronicnog alkoholizma, secerne bolesti, nefrotskog sindroma, hipotireoze, opstrukcije zucnih puteva, uzimanja nekih lekova npr. kontraceptiva, i sto je za savremenog coveka veoma vazno istaci stres. Vecim delom su visoki trigliceridi
povezani sa porastom LDL holesterola i smanjenjem HDL holesterola. Kod starijih zena je uocena snazna povezanost izmedju visokih triglicerida, niskog LDL holesterola i bolesti srca. U stvari, ta je povezanost tako jaka da neki smatraju visok nivo triglicerida kod zena posle menopauze kao nezavisni rizicni faktor za razvoj bolesti srca. Smanjenje koncentracije triglicerida je od manje dijagnosticke vrednosti i moze se naci kod malnutricije, malapsorpcije, hipertireoze, terminalnih stanja bolesti jetre.
Posebno je potrebno istaci da povisen nivo triglicerida u okviru analize laboratorijskih parametara, nedvosmisleno ukazuje na trenutni unost namirnica bogatih trigliceridima i ne pridrzavanje higijensko dijetetskog rezima ishrane.
Za neke mozda i apsurdno, ali medju proizvodima koji su bogati trigliceridima, a kao po obicaju aluzija je najcesca na mesne proizvode i preradjevine od mesa, nalaze se i neke vrste povrca medju kojima je dominantan krompir.
Nutricionisti preporucuju svim osobama koje pate od povisenog nivoa triglicerida da pre svega iz svoje ishrane izbace krompir, jer je praksa da ova vrsta povrca, u svim oblicima (baren, pecen,…) cini bazu svih dijeta za redukciju povisenih masnoca u krvi

Casopis Apoteka br.63

Vise> Nova metoda dijagnostifikovanja Helicobacter pylori