Drugi po redu uzrok smrtnosti u svetu su bakterijska i parazitarna oboljenja. Antibiotici daju nemerljiv doprinos u borbi protiv ovih oboljenja, ali je u novije vreme pojava bakterija otpornih na sve do sada poznate antibiotike dovela do svojevrsne krize – potreba za novim antibioticima postoji, ali farmaceutske kuće ne investiraju u njihov razvoj.

Prema izveštaju London School of Economics and Political Science (LSE), svake godine samo u Evropi dođe do 175.000 smrtnih slučajeva usled bolničkih infekcija. A pojava rezistentnih bakterija poput Meticilin-rezistentne Staphylococcus aureus (MRSA) dovela je do očajničke potrebe za novim antibioticima. ”Situacija je prilično loša”, reči su E. Mosialosa, profesora zdravstvene politike na LSE i autora izveštaja.

Razloga za nedovoljno ulaganje u razvoj novih antibiotika ima više, prema ovom izveštaju, a najvažniji je taj što oni mogu brzo da zastare, a ulaganja u njihov razvoj su ogromna. Izveštaj ukazuje na nekoliko mogućih rešenja – jedno je da vlade ponude farmaceutskim kompanijama produžetak važenja patentnog prava za nove antibiotike. Ovo je značajno jer treba imati na umu da mnogi patenti za veoma unosne proizvode ističu za samo nekoliko godina. Takođe bi trebalo omogućiti brže i jeftinije dobijanje dozvola za puštanje u promet. Ovo bi pomoglo velikim farmaceutskim kućama koje imaju sopstvenu kapital za razvoj, a za srednje i manje kompanije LSE predlaže državne ili zajmove iz civilnog sektora za razvoj novih lekova i njihovo puštanje na tržište.

Švedska, koja trenutno predsedava EU, posebno je aktivna u nastojanjima da dođe do promene u legislativi u EU i SAD u ovoj oblasti. Oto Kars, rukovodilac Švedskog strateškog programa protiv rezistencije na antibiotike i savetnik švedske vlade, izjavio je da će njegova zemlja lobirati da EU donese podsticajne mere za razvoj novih antibiotika do kraja ove godine. Takođe se očekuje da se švedski lideri sastanu sa američkim zvaničnicima u decembru mesecu da bi se i u SAD pogurale olakšavajuće mere. ”Lekari i naučnici upozoravaju na ovaj problem već godinama, ali je reakcija političara do sada bila slaba”, rekao je Kars.

Iako će se finansijske prepreke možda i prevazići, ono što najviše brine su naučne mogućnosti razvoja. Slikovito rečeno, farmaceutske kuće su dosadašnjim radom obrale voće na nižim granama i razvile antibiotike za ”lakše” bakterije. Sada je nauka pred izazovima pandemije novih bakterija, a “municije” ponestaje.

Magazine White – broj 32