Lekari u primarnoj zdravstvenoj zaštiti su “prva linija odbrane”

Novi virus H1N1 uzrokovao je ove godine, a posebno ove jeseni, dodatne probleme stanovništvu, ali i vladama mnogih država, zbog povećanih finansijskih troškova suzbijanja virusa, lečenja i zbrinjavanja obolelih i nabavke vakcina.

U aprilu se novi virus, da podsetimo, najpre javio u Meksiku, a zatim se širio u nekim državama brže, a negde sporijim tempom. Razvijene države brzo su reagovale i uspele da obezbede dodatna finansijska sredstva za nabavku vakcina i ostalih sredstava za suzbijanje virusa i već sprovode vakcinaciju građana. Vakcinaciju građana u Evropi sprovodi već 17 država, dok će Hrvatska i Srbija biti jedine u okruženju van Evropske unije u kojima će vakcinacija uskoro krenuti. Srbija je, da podsetimo, sklopila ugovor sa švajcarskom kompanijom “Novartis” za isporuku tri miliona doza vakcina “focetrija” protiv virusa H1N1 po ceni od 799 dinara, vakcine će stizati sukcesivno do marta 2010. godine, a prva isporuka od 500 hiljada doza očekuje se sredinom decembra.

Bez obzira na vakcinaciju, o čemu će se svaki građanin izjašnjavati ponaosob, država se, po mišljenju predstavnika Ministarstva zdravlja i resornog ministra, dobro pripremila za odbranu od moguće pandemije. Aktivniji su bili, naravno, zdravstveni radnici u gradovima u kojima je prvo proglašena epidemija (Užice, Čačak, Kraljevo, Niš, Beograd, Kragujevac, Južnobački okrug sa Novim Sadom), dok je manje brige grip prouzrokovao u gradovima na severu Vojvodine (Kanjiža, Subotica) i na jugu Srbije.

Zdravstvene ustanove u Srbiji su opremljene za sledeći blagi talas epidemije, kaže prof.dr Branislav Tiodorović, član Posebne radne grupe za pandemiju gripa Ministarstva zdravlja Srbije i član republičke Komisije za zarazne bolesti, ali je svakako potrebno i dodatno opremanje za glavni udarni talas koji će doći početkom februara 2010.
godine, kada počne drugo polugodište u školama. Zato se obavlja ubrzana nabavka dodatnih respiratora, monitora za vitalne funkcije, lekova i zaštitne opreme, kaže prof. Tiodorović. Najugroženiji su delovi zapadne Srbije, i to Zlatiborski i Raški okrug s obzirom na poplave koje su tamo donele dodatne rizike za ubrzano širenje virusa gripa. Zato se u tim delovima Srbije čine posebni napori kako bi se obezbedila dodatna oprema, potrebni lekovi i ostale potrepštine. To znači, dodaje dr Tiodorović, da u svim gradovima i regionima nivo zdravstvene zaštite mora biti primeren epidemiji, posebno u domovima zdravlja, jer će oni nadalje biti glavni nosioci posla. Izuzetnu spremnost iskazuju infektivne klinike i instituti za javno zdravlje, gradski zavodi za zaštitu zdravlja u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, kao i zdravstveni kapaciteti (bolnice i zavodi za javno zdravlje) u Kraljevu, Zaječaru i Užicu.

Da su beogradske zdravstvene ustanove odavno učinile sve što je neophodno za adekvatno zbrinjavanje i lečenje obolelih od gripa izazvanog virusom H1N1, potvrđuje i primer Kliničko-bolničkog centra “Bežanijska kosa”. Akcioni plan ove zdravstvene ustanove podrazumeva da se jedan deo centra nameni isključivo obolelim od novog virusa. U prizemlju KBC “Bežanijska kosa” nalazi se soba za opservaciju, u koju pacijent može da uđe sa sve četiri strane iz kruga bolnice. Put je označen žutom linijom, pa građani koji sumnjaju da imaju novi grip neće imati problema da dođu do sobe za opservaciju. U ovom trenutku bolnica ima obezbeđena 42 mesta za obolele, a ukoliko se ukaže potreba biće ih i više. Domovi zdravlja kao “prva stanica” imaju, takođe, sobe za
izolaciju obolelih, a u cilju mesečnog trebovanja zaštitne opreme – maski, rukavica i naočara, većina ustanova primarne zdravstvene zaštite poslala je Gradskoj upravi spiskove mesečnih potreba neophodnog potrošnog materijala.

U Kliničkom centru Srbije je, u skladu sa preporukama Radne grupe za pandemiju novog gripa, u avgustu ove godine sačinjen Akcioni plan, kaže dr Simo Vuković, predsednik Upravnog odbora, što podrazumeva kako mere zaštite od infekcije gripa koje se primenjuju i prema pacijentima i osoblju, tako i praćenje i primenu aktuelnih uputstava dobijenih od Gradskog zavoda za javno zdravlje i Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Obavezno je redovno obaveštavanje i dostavljanje svih potrebnih informacija nadležnim institucijama, a svaki pacijent kod kojeg postoji sumnja na novi grip se izoluje i prema njemu se primenjuju adekvatne mere. Redovno se održavaju sastanci u cilju edukacije osoblja, preduzete su mere zabrane poseta (Klinika za ginekologiju od početka novembra, a od 9. novembra na ostalim klinikama KCS) po preporuci Gradskog zavoda za javno zdravlje. Klinički centar Srbije je spreman i u ovom trenutku raspolaže dovoljnom količinom respiratora (70 komada, od čega je 8 na Klinici za infektivne i tropske bolesti KCS), lekova i medicinskog materijala.

U Kliničkom centru Kragujevac sve je spremno za eventualnu pandemiju gripa tipa H1N1, osim dodatne količine respiratora koje bi ova ustanova trebalo da dobije po završetku tendera koje je Ministarstvo zdravlja raspisalo za nabavku ovih uređaja, kaže prof.dr Zoran Todorović, direktor Infektivne klinike Kliničkog centra Kragujevac. Klinički centar Kragujevac trenutno raspolaže sa 15 respiratora ukupno, što nije dovoljno, pa očekuje dodatnih 10 do 15 respiratora, što bi, prema procenama, trebalo da zadovolji potrebe obolelih iz Kragujevca i okoline kojima je potrebna respiratorna potpora. Lekova i ostalih materijala ima dovoljno, kaže prof. Todorović. Poslednjih dana ovoj ustanovi se javlja manji broj građana, tačnije javljaju se samo oni koji stvarno imaju simptome novog gripa – po tridesetak pacijenata, ističu u KC Kragujevac, a na bolničkom lečenju dnevno bude po dvadesetak srednje teških slučajeva obolelih od gripa. Poslednjih dana nije bilo pacijenta na respiratoru, a to ukazuje da se virus u Kragujevcu, gde su prvi slučajevi otkriveni, malo stišao.

Na području osam opština Braničevskog okruga, tačnije u svim lokalnim samoupravama formirani su stalni štabovi i precizirana aktivnost zdravstvenih ustanova i ugostiteljskih objekata u slučaju većeg broja obolelih, kako bi se obezbedio smeštaj i izolacija obolelih, ističe dr Zorica Mitić, koordinator tima za praćenje pandemije. U Braničevskom okrugu nije zabranjeno masovno okupljanje, a najmlađi idu u vrtiće i predškolske ustanove, dok škole rade. U planu je izrada planova rada javnih preduzeća i vakcinisanja stanovništva, kako bi se sačuvali većih posledica ukoliko dođe do pandemije, kaže dr Mitić.

I Vršac se blagovremeno pripremio za masovniju pojavu obolelih od novog gripa, ističe Bojan Mandić, član Opštinskog veća zadužen za zdravstvo, dodajući da u Vršcu nema životno ugroženih i težih slučajeva. U Domu zdravlja u Vršcu formirane su posebne ambulante sa lekarima kojima se javljaju svi oboleli sa simptomima gripa, nakon čega lekar utvrđuje kliničku sliku i, ukoliko je slabija, pacijent ide na kućno lečenje, ali ostaje na telefonskoj vezi s lekarom, koji prati njegovo stanje do ozdravljenja. Ako je klinička slika teža, oboleli se upućuje na bolničko lečenje, zavisno od kategorije pacijenta – od dečjeg odeljenja do infektivnog. Na svakom odeljenju Opšte bolnice u Vršcu postoji prostor za izolaciju, kaže Mandić, a bolnica je naručila i određenu količinu respiratora. Lokalna samouprava će organizovati rad dečijih vrtića prema potrebi, a najveći broj roditelja, iz preventivnih razloga, decu zadržava kod kuće. Oformljena je i komisija na opštinskom nivou, koju čine predstavnici lokalne samouprave, direktori zdravstvenih ustanova i načelnik infektivnog odeljenja.

Magazine White – broj 33