Izvor: Doživeti 100

Očekuje se da će se dosadašnji trend porasta broja obolelih od melanoma nastaviti, tako da bi ove, 2010. godine, svaka pedeseta osoba u svetu mogla oboleti od melanoma.

Autor: prim. Suzana Miljković mr sci. ph.

Konačno su počeli topli, sunčani dani koji nas lako izmame iz zatvorenih prostorija. Obično, svaka šetnja na suncu znači i malo »boje» na licu, što nam uglavnom ne smeta, naprotiv često nam se čini poželjnim. Međutim, da li smo konstantno svesni da se na suncu mnogo brže stari i da je to period godine kada naša koža mnogo gubi na kvalitetu, čvrstini i elastičnosti, odnosno kada mnogo brže nastaju bore!
Poslednjih godina u našim medijima prisutne su brojne kampanje koje se bave promocijom zdravlja i prevencijom
bolesti, a koje nas uglavnom upozoravaju da su stvari u kojima najviše uživamo (hrana, cigarete i sl.) baš one sa kojima moramo biti i najoprezniji, jer predstavljaju i ozbiljan rizik za zdravlje. Ni sa sunčanjem, bilo da je reč o izlaganju prirod nom ili veštačkom izvoru zračenja – u solarijumu, nažalost, nije drugačije. Oprez je potreban uvek, bez obzira na to da li se na merno sunčamo, ili samo obavljamo svakodnevne aktivnosti.
Istraživanja su pokazala da je ponašanje koje favorizuje prekomerno sunčanje, odnosno izlaganje UV zračenju, jedan od naj dominantnijih uzroka razvoja nemelanomskih oblika raka kože (BCC, SCC) i između 65-90% melanoma.
Poslednjih nekoliko decenija, upravo zbog mode preplanulog tena, rak kože ima razmere epidemije u Severnoj Americi, Evropi i Australiji, a učestalost se povećava za 3-5% godišnje. Zbog toga, ovo oboljenje (ili grupa oboljen ja), u mnogim zemljama predstav lja jedan od najvažnijih problema javnog zdravlja. Prema podacima iz 2005. godine, procenjuje se da će u Holandiji učestalost raka kože porasti za 80% u sledećih 10 godina. Ovako veliki broj obo lelih od raka kože je apsurdan, jer je to oblik malignog oboljenja koji se najlakše može sprečiti, a sam uzrok je dobro po znat – UV zračenje.
Melanom (koji je uvek maligni), najprogresivniji je od svih obli ka raka kože i ima najveće povećanje incidence u svetu u posled nje 3 decenije. Veoma je čest kod mlađih odraslih osoba, to je drugi po učestalosti karcinom kod žena, a treći kod muškaraca dva desetih godina života. Melanomi se javljaju samo kod 4-5% od ukup nog broja obolelih, ali su uzrok čak 71-80% smrtnosti. Posebno za brinjava porast obolelih od melanoma među mladima i decom, koji je zapažen u nedavnim studijama! Očekuje se da će se dosadašnji trend porasta broja obolelih od melanoma nastaviti, tako da bi ove, 2010. godine, svaka pedeseta osoba u svetu mogla
oboleti od melanoma.
Nemelanomski oblici, bazocelularni (BCC) i planocelularni (SCC) rak kože su mnogobrojniji, ali znatno manje fatalni od melanoma. Pojavljuju se najčešće na površinama kože često izloženim zračenju (lice, vrat, ruke, dekolte, nadlanice, uši itd.) i izlečivi su u 95% slučajeva ako se otkriju na vreme.

Faktori rizika za rak kože

Brojne studije su pokazale da prekomerno sunčanje ili izlaganje veštačkim izvorima UV zračenja predstavlja
osnovni faktor rizika za razvoj melanoma i drugih oblika raka kože. Različita osetljivost na sunce ili način izlaganja zračenju, boja kose, kože i očiju, broj mladeža, solarne kerato ze, više od 3 opekotine praćene plikovima pre dvadesete godine života i reakcija kože na akutno i hronično izlaganje zračenju, takođe utiču na stepen rizika od razvoja malignih bolesti kože. Nekoliko studija je pokazalo da je intermitentno i izlaganje UV zračenju u detinjstvu i mladosti faktor rizika za razvoj melanoma i BCC, dok su kumulativni efekti hroničnog delo vanja UV zračenja uzrok SCC.
Osobe koje žive na manjim geografskim širinama, odnosno bliže Ekvatoru, imaju veći rizik od nastanka raka kože, jer je veća energija UV zračenja koju svakodnevno primaju.
Rizik je povećan i ako se primi veća doza zračenja: za svakih 10% povećan ja UVB zračenja (npr. više sunčanja!), rizik od melanoma povećava se za 19% kod muškaraca i 16% kod žena. Čak i žene koje lako tamne, ako produže boravak na suncu za 10%, imaju 5,8% veću učestalost melanoma. Stanovnici na selja koja se nalaze na većim nadmorskim visinama, gde je zračenje jače, češće obolevaju od melanoma.
Prisustvo velikog broja mladeža je značajan faktor rizika.
Stvaranje pega i fleka, kao i česte opekotine od sunca, pokazuju povećanu osetljivost kože na UV zračenje. Pošto postoji mnogo kraći latentni period između izlaganja suncu i nakupljanja mla deža, nego do stvaranja melanoma, broj mladeža u detinjstvu može biti koristan pokazatelj potencijalnog rizika od nastanka melanoma.
Više od 5 ozbiljnih opekotina bilo kada u životu, 2 puta povećava rizik od melanoma. I način izlaganja UV zračenju predstavlja značajan faktor rizika za rak kože. Dugotrajno, hronično izlaganje UV zračenju, povećava rizik od nemelanomskih oblika ra ka kože, a akutno, intermitentno izlaganje, povećava rizik za raz voj melanoma kasnije tokom života.

Solarijum – istina i zablude

Međunarodna agencija za istraživan je malignih bolesti (International Agency for Research on Cancer), svrstala je zračenje iz solarijuma i UV-lampi u kategoriju 2A kancerogenih agenasa. Iako postoji zabrana reklamiranja drugih kancerogena, kao što je duvan, mlađima od 18 godina, takva zabrana za reklami ranje korišćenja solarijuma ili UV-lampi još uvek ne postoji!
Češće korišćenje solarijuma ili nekog drugog veštačkog izvora UV zračenja, naročito kod onih koji se izlažu tokom dužeg perioda, a počnu u ranijem uzrastu (adolescenti), povećava rizik od razvoja melanoma, a manje i od SCC i BCC.
Neznanje i zablude vezane za upotrebu solarijuma posebno su opa sni, jer to koriste proizvođači solarijuma i kozmetički saloni da promovišu slobodu izbora načina sunčanja i pozitivne efekte solarijuma ne samo za atraktivan izgled, već i za zdravlje. Ispitivanja pokazuju da mnogi kao razlog odlaska u solarijum navode poboljšanje izgleda, lečenje depresije, sniženje krvnog pritiska, smanjenje rizika od nekihbolesti itd. Odlazak u solarijum kao pri prema za letovanje je jedna od najčešćih i najraširenijih zabluda. Solarijum je višestruko opasan, jer ne samo da se povećava izloženost kože zračenju, nego se stvara i lažni osećaj zaštićenosti tako nastalim tamnim tenom. Utvrđeno je da ten na stao u solarijumu mnogo slabije štiti od onog koji nastaje prirodnim sunčanjem i da on pruža zaštitu koja odgovara preparatu za zaštitu od sunca sa zaštitnim faktorom svega 4-5.
Pored niza štetnih efekata i pogoršanja stanja postojećih kožnih bolesti, koji se razvijaju neposredno nakon upotrebe solarijuma, promene se javljaju i posle dužeg vremenskog perioda, a to su:
1. prevremeno – fotostarenje kože,
2. katarakta i druga oboljenja oka,
3. rak kože.
Sve više studija pokazuje da sunčanje stvara zavisnost i pretpostavlja se da bi ovo mogao biti uzrok neuspeha mnogih kam panja promocije zaštite od sunca. Mnogi adolescenti koji redovno koriste solarijume teško mogu da prekinu takvu naviku, jer UV zračenje predstavlja stimulus za oslobađanje endorfina – hormona sreće. Kod takvih osoba utvrđeno je postojanje poremećaja po našanja vezanog za oslobađanje određenih supstanci (SRD), izazva nog UV zračenjem.

Bolje sprečiti nego lečiti!

Odavno se zna da se čak 90% svih štetnih efekata UV zračenja može sprečiti primenom zaštitnih mera i pametnim ponašanjem na suncu. Prevencija i aktivnosti promocije zdravlja i zaštite od sunca su neophodne za smanjenje rizika od nastanka malignih bolesti kože, zbog mnogo predrasuda koje još uvek navode na rizično ponašanje. Ipak, poboljšanje znanja o ovom problemu ne dovodi obavezno i do optimalnog ponašanja na suncu. Mnoge studije su pokazale da se odnos prema tamnom tenu i primeni zaštite na suncu stvarno menja, tek pošto osoba oboli od raka kože.
Ponašanje koje smanjuje rizik od raka kože znači ograničeno ili minimalno izlaganje UV zračenju tokom perioda od 10-16h, upo treba zaštitne odeće koja pokriva što veće površine tela, šešira, naočara i preparata sa širokim spektrom zaštite (UVA+UVB) i visokim zaštitnim faktorom (SPF 15 i veći), kao i izbegavanje ko rišćenja aparata za tamnjenje kože– solarijuma.
Uživajte u svom odmoru, bez bojazni od neželjenih efekata!