Neujednačen kvalitet rada postoji kako u državnim, tako i u privatnim laboratorijama

U vreme sankcija, kada državni sektor nije bio u mogućnosti da odgovori svim potrebama, nikle su prve privatne mikrobiološke i biohemijske laboratorije – Belladona, Hexalab, Konzilijum… Danas u Srbiji radi oko 180 registrovanih laboratorija, mikrobioloških, patohistoloških, biohemijskih, genetskih, što je zaista impozantan broj. One su našle svoje mesto, uspevaju da za kraće vreme izdaju odgovarajuće rezultate, ali i da rade širok spektar različitih analiza na jednom mestu.

U međuvremenu, mnogo toga se promenilo, onaj ko je radio korektno, ko se trudio da održi kvalitet, taj je i opstao, a broj pacijenata koji koriste usluge privatnih laboratorija iz godine u godinu se povećava. Nekadašnje privatne laboratorije u međuvremenu su, tražeći prostor za rad, postale zavodi ili poliklinike, a oformljeno je i Udruženje privatnih laboratorija, koje će krajem maja imati svoju redovnu godišnju skupštinu, u beogradskom hotelu Slavija LUX.

Pacijenti su navikli da, ukoliko ne žele da čekaju i stalo im je da brzo dođu do kvalitetnih rezultata za neki od laboratorijskih nalaza za koji su dobili uput od svog lekara u domu zdravlja, odlaze u privatne laboratorije, plaćaju tu uslugu iz svog džepa, jer u domovima zdravlja nisu obezbeđeni uslovi da se sve sluge koje se refundiraju iz sredstava zajedničke kase zdravstvenog osiguranja rade u tim istim domovima zdravlja.

Administrativna ograničenja

Doskora su se hormonske analize, analize tumor markera, potvrde prisustva određenih virusa, ali i mnoge druge specifične laboratorijske analize, radile u laboratorijama domova zdravlja, isto kao i u privatnim laboratorijama. Međutim, izmenom zakonskih propisa, laboratorije u domovima zdravlja izgubile su pravo da to rade, mnoge analize prebačene su u delokrug rada samo laboratorija na sekundarnom ili tercijarnom zdravstvenom nivou, tj. rade se samo u laboratorijama bolnica, instituta, kliničko bolničkih centara i specijalizovanih zdravstvenih ustanova. Događa se da pacijenti predugo čekaju na te nalaze, pa se oni u takvim situacijama okreću privatnim laboratorijama.

„Prema novim uredbama, laboratorije u domovima zdravlja ne mogu više da rade neke analize, na primer, hormone štitne žlezde (TSH, T3, T4), tumor markere ili, na primer, grupu važnih mikrobioloških nalaza koji se vezuju za trudnoću – TORCH (ispitivanje na toksoplazmozu, rubeolu, citomegalovirus, herpes), koji ukazuje na eventualnu opasnost od prevremenog prekida trudnoće. Dakle, sve te laboratorijske analize sada se rade u zdravstvenim ustanovama sekundarnog ili tercijarnog nivoa ukoliko pacijent ima uput za hospitalizaciju, ili u laboratorijama Torlaka, Gradskog zavoda za javno zdravlje, Instituta „Batut”, objašnjava za „White” dr Aca Đorđević, lekar specijalista ginekologije u Domu zdravlja „Dr Simo Milošević” u Beogradu.
On dodaje da ne zna razloge zašto je prihvaćeno takvo rešenje, jer, podseća – „laboratorije domova zdravlja ranije su radile veliki broj tih analiza, imaju odgovarajuću opremu i kadrove i mogle su biti konkurentne na tržištu zdravstvenih usluga”. Njegovo mišljenje dele i njegove kolege iz drugih domova zdravlja, nemaju pravo objašnjenje zašto je administrativnim putem ograničena paleta usluga koju pružaju laboratorije u domovima zdravlja. Neki lekari smatraju da je, na neki način, reč o nelojalnoj konkurenciji koju su dobile državne zdravstvene ustanove. Pitanje se samo nameće – zašto, kad je već usvojeno takvo rešenje, RZZO nije sklopio ugovore i sa privatnim laboratorijama, kako pacijenti ne bi skupe analize (TORCH, na primer, košta oko sto evra) plaćali iz svog džepa?

Akreditacija i standardi

Neujednačen kvalitet u radu postoji kako u državnim, tako i u privatnim laboratorijama, ističu stručnjaci i ukazuju da laboratorije koje su dobile dozvolu za rad od Ministarstva
zdravlja sasvim sigurno ispunjavaju zakonom propisane uslove. Međutim, nakon otvaranja, dalji stručni nadzor u tim laboratorijama retko se sprovodi, osim povremenih poseta sanitarne ili zdravstvene inspekcije, ili nekih komisija koje su nadležne za rad privatnih laboratorija. Pri tome, akreditaciju po ISO standardima ima više privatnih nego državnih laboratorija.

„Međutim, posedovanje specifičnog standarda za kliničko–medicinske laboratorije ISO 15189, koji od privatnih laboratorija u našoj zemlji ima jedino Beo-Lab, najbolji je način da dokažete svoju kompetentnost da radite kvalitetno, odnosno da ispunjavate sve zahteve ovog strogog međunarodnog standarda. Reč je o svetskom standardu koji definiše i postavlja zahteve za rad posebno kliničko–medicinskih laboratorija i potpuno je svejedno da li ste akreditovani od strane akreditacionog tela u Srbiji, Nemačkoj, SAD, Norveškoj – bilo gde u svetu, taj standard je isti”, objašnjava za „White” dr Nađa Stupar, lekar specijalista kliničke biohemije iz Beo-Laba.

Ona ističe da su sve tri laboratorije ove zdravstvene ustanove, koja je registrovana kao poliklinika – biohemijska, mikrobiološka i histopatološka, takođe jedine sertifikovane preko švajcarskog sertifikacionog tela SGS. Prema rečima dr Stupar, uvođenje ISQua standarda u rad državnih laboratorija u ovom trenutku zavisi od republičke Agencije za akreditaciju, u kojoj je proces formiranja standarda još uvek u toku. Konkretno, za laboratorije ti standardi još uvek nisu definisani, ima obećanja da će do toga uskoro doći, sa idejom da se sve laboratorije, kako državne, tako i privatne, akredituju i prema tim standardima.

„Akreditacija laboratorija podrazumeva ne samo pokrivenost svih aspekata rada dokumentima, koji definišu uputstva za rad, procedure i postupke, već i obavezu tehničkih ulaganja u opremu, ulaganja u kadrove i stalnu inovaciju znanja, čime se dokazuje da u laboratoriji radi kompetentno osoblje za bavljenje tim visokostručnim poslom, da su ispunjeni uslovi adekvatnog prostora i opreme, kao i da se oprema uredno održava i etalonira”, precizira dr Stupar i dodaje da to takođe znači da se drže pod kontrolom svi aspekti procesa rada, uključujući konačno i rezultate ispitivanja, koji su, zahvaljujući posedovanju standarda, validni svuda u svetu. Ovo uliva poverenje u rezultate ispitivanja laboratorije kako pacijentima, tako i lekarima, što direktno ima uticaja na zadovoljstvo korisnika i dalji tok i ishod lečenja.

Oprema u domaćim laboratorijama je uglavnom uvozna, najčešće nosi oznaku „CE”, nju održavaju i kontrolišu zaposleni, ovlašćeni servisi i njihovi serviseri, prema propisanim standardima. Prilikom montaže i instaliranja, ta oprema mora da prođe određene testove i validacije, kao i kontrolu prilikom puštanja u rad. Laboratorijska oprema podleže i redovnom baždarenju. Na primer, automatske pipete, vage, termometri i druga oprema se etalonira prema propisima u redovnim vremenskim intervalima.

Dr Stupar ističe da Beo-Lab ima ugovore sa oko 140 privatnih klinika i ordinacija svih specijalnosti i da, kako kaže, ta saradnja sa privatnim sektorom veoma dobro funkcioniše. Na drugoj strani, zasad, ne postoji zakonska mogućnost za sklapanje ugovora sa državnim zdravstvenim ustanovama, izuzev za procedure veštačke oplodnje, gde je država procenila da ima interes da to dodatno plati iz kase zdravstvenog osiguranja. Takođe, izuzetak su i ugovori sa privatnim zdravstvenim ustanovama u kojima se obavlja dijaliza, gde se prateće laboratorijske analize rade uglavnom u privatnom sektoru, a troškovi pokrivaju iz kase RZZO. Naime, reč je o veoma teškim bolesnicima, kojima je potrebna neodložna usluga, a državno zdravstvo trenutno ne raspolaže potrebnim kapacitetima da svi oboleli od hroničnih bubrežnih bolesti kojima je dijaliza neophodna, dobiju blagovremeno odgovarajući medicinski tretman.

Ostaje da se nadamo da će uskoro sve laboratorije, državne i privatne, bez razlike, uvesti svetske standarde u svoj rad, ali i da će se naći način da pacijenti mogu svuda, kako u državnom tako i u privatnom sektoru, da obave laboratorijska ispitivanja, pri čemu će troškove pokriti kasa zdravstvenog osiguranja, ukoliko se analize rade za osiguranike i na osnovu lekarskog uputa.
Z.Marković

Magazine White – broj 38