Povisena temperatura (strucno hipertermija) ili febrilno stanje je simptom infektivnog sindroma (skupa simptoma) koji se javlja kao neodredjeno stanje na pocetku zaraznih bolesti, nezazaraznih oboljenja, malignih oboljenja,

sistemskih bolesti vezivnog tkiva, nekroze ćelija (kod opekotina, infarkta srca i mozga), metabolickih bolesti i alergijskih reakcija.

Piše: dr med. Jovica Lučanin

Povisena temperatura spada u opste simptome, kada govorimo o zaraznim bolestima. Pored malaksalosti, glavobolje, bolova u misicno-zglobnom i kostanom sistemu, javljaju se i poremecaji apetita i sna. Ona je skoro uvek, redovan simptom infektivnih (zaraznih) bolesti. Predstavlja nespecificnu reakciju organizma, fenomen odbrane, u slucajevima kada je tesko reci o kojoj se zaraznoj bolesti radi. Nakon pocetne faze, sledi faza kada se javlja specificna reakcija, odnosno mikroorganizam (bakterija, virus, gljivica) ispolji svoje dejstvo na odgovarajucem organu, npr. kao sto je ospa kod malih boginja ili sarlaha.
Sepsa je teska zarazna bolest celog organizma. Izazivaju je bakterije koje uzrokuju gnojenje, odnosno njihovi raspadni produkti koji se iz primarnih, zapaljenih organa, »skladista«, sire putem krvi stvarajuci na taj nacin sekundarna zarista tzv. metastaze.
Od izuzetnog znacaja je odrzavanje telesne temperature u uskim granicama (kod coveka izmedju 36 i 37 stepeni), pri kojoj se rad organa i organizma u celini, najbolje obavlja. Ovaj proces odrzavanja odredjene temperature se naziva termoregulacija.
Nalazi se pod kontrolom centra za regulaciju u mozgu (u hipotalamusu).
Povisenje ili snizenje (hipotermija) telesne temperature dovode do poremecaja ostalih funkcija u organizmu.
Prema stepenu povecanja temperature razlikuju se:
1. malo povisena temperatura (krece se izmedju 37 i 38), srece se kod tuberkuloze
2. povisena temperatura (izmedju 37 i 38 , pa i 39) i
3. visoko povisena temperatura (hiperpireksicne vrednosti od 39 do 41°C) pa i vise.
Postoje razlicite temperaturne krivulje s obzirom na variranje temperature, a znacajne su radi postavljanja klinicke dijagnoze.
Postoje:
1. stalna temperatura – temperatura se odrzava vise dana sa kolebanjima do 1 stepena (kod trbusnog tifusa)
2. remitentna – u toku dana temperatura varira vise od 1 stepena ali se ne vraca na normalu (npr. kalazar)
3. intermitentna – tokom dana oscilira u sirokom opsegu, i ne vraca se na normalu (kod sepse)
4. nepravilna – dnevne oscilacije su bez ikakvog reda
5. talasasta – periodi povisene temperature (bilo kog tipa) se smenjuju sa periodima bez temperature
6. povratne – intervali povisene temperature se povremeno javljaju u pravilnim vremenskim razmacima (npr. kod malarije)
7. dvofazni tip – na temperaturnoj krivoj postoje dva talasa povisene temperature (slucaj kod velikih boginja, decije paralize).
Kod groznice kao kompleksa patoloskih poremecaja, povisena temperatura najcesce nastaje kao posledica dejstva zaraznih klica (bakterija, klica, virusa i/ili rikecija) u organizmu, ali se razvija i pod uticajem drugih patogenih faktora.
Kod groznice postoje tri stadijuma razvoja povisene telesne temperature:
1. pocetni stadijum- nastaje postepeno ili naglo, u zavisnosti od oboljenja koja ce se razviti. Stvaranje toplote je pojacano, a odavanje smanjeno. Bolesnik drhti i cvokoce: koza je bleda, najezena, javlja se subjektivni osecaj hladnoce
2 . stadijum odrazavanja temperature- posto je temperatura dostigla maksimum, koza je topla i crvena, puls ubrzan (puls prati povisenu temperaturu), cesto se javlja nocno znojenje
3. stadijum »opadanja« temperature- bolesnik ima osecaj vrucine, koji moze biti nagao (kriticki) ili postepen (liticki), a moze se javiti i sa velikim dnevnim oscilacijama. Nagao (kriticki) pad temperature moze predstavljati opasnost po srce i krvne sudove.
Sepsa danas nije cesto oboljenje, ali predstavlja tesko stanje i ima ozbiljnu prognozu. Srece se kod pacijenata u vreme uzimanja antibiotika zbog sve cesce rezistencije bakterija (nemogucnost leka da ispolji dejstvo) na veliki broj antibiotika. Najcesce je izazvana gnojnim bakterijama (stafilokok, streptokok,
menigokok, pneumokok, proteus i koli bacil). Pored ovih, sepsu mogu izazvati i saprofitne bakterije iz usne supljine, creva, mokracnog kanala. Kod dece, sepsu najcesce izazivaju uzrocnici poput enterobakterija creva, ali i koli bacili kod hronickih bolesti mokracnih i zucnih puteva.
Sepsa moze biti spoljna i unutrasnja. Kod spoljne sepse, bakterije su prenete od strane drugih bolesnika ili kiconosa, a kod unutrasnje, izvor je primarno zariste poput koze (rana, cir i drugo), usna duplja (angina, apsces, zapaljenje vilice i sl.), materica (pobacaj, porodjaj), organi za varanje (slepo crevo, zapaljenje zucne kesice), mokracnih puteva (kamen, prostata), odakle bakterije putem krvi i limfe prodiru u neki udaljen organ stvarajuci metastaze u okviru kojih se bakterije dalje razmnozavaju.
Prema duzini trajanja bolesti, sepsa moze biti akutna, hronicna, i izmedju akutne i hronicne – subakutna, koja moze trajati nekoliko dana. Simptomi sepse su: povisena temperatura (40-41 stepen)- obavezan simptom, sa razlicitim oscilacijama, udruzena sa drhtavicom, koja je u raznim vremenskim razmacima pracena kratkom jezom (moze potrajati i do nekoliko sati), promenjeno opste stanje i utisak teskog bolesnika (apatija, pospanost ili nemir, malaksalost, bledilo, lupanje srca, koza bez tonusa, suva, jezik suv, oblozen, zuckasta obojenost koze beonjaca, snizen krvni pritisak). Pregledom lekara se moze utvrditi uvecana jetra i slezina. Takodje, povecan je broj belih krvnih zrnaca (leukocita), povisena je sedimentacija i pozitivan je nalaz bakterija u krvi (homokultura je pozitivna).
Ishod sepse zavisi od uzrasta bolesnika (tezi su slucajevi dece i starijih bolesnika), blagovremeno postavljene dijagnoze i zapocete terapije, testa osetljivosti bakterija na antibiotike, tezine bolesti i pojave komplikacija. Najcesce je losa prognoza sepse izazvane koli bacilom i stafilokokom.
Dijagnoza sepse nije uvek laka, upravo zbog slicnosti sa drugim bolestima kao sto su supertuberkuloza, tifus, reumatska groznica, malarija, magilne bolesti tzv. kolagoneze (bolesti vezivnog tkiva). Terapija je uzrocna (kauzalna), sto ce reci, simptomatska, pa tako lecenje obuhvata suprimiranje pojedinih simptoma, korektivna- davanje infuzije, vitaminska i dijetalna. Nega ima veliki znacaj. Stanja sa malo povisenom temperaturom (subfebrialna stanja) predstavljaju vrlo cesto tezak dijagnosticki problem.
Srecu se narocito u mladjem uzrastu i znak su funkcionalnog ili organskog oboljenje (najcesce bolesti zlezda sa unutrasnjim lucenjem, bolesti krvi…).

Casopis Apoteka br.65