Generativne faze kod zena u vezi su sa funkcijom ovulacije, oplodjenja, trudnoce, porodjaja, dojenja i klimakterijuma. U toku ovih faza mogu se javiti brojni psihički poremećaji.
Pise: dr Jelena Kostic

Fizioloske promene tokom menstrualnog ciklusa determinisane su hormonalnim promenama.
U preovulacionoj fazi stimulirajuci rilizing faktor iz hipotalamusa uzrokuje lucenje folikostimulirajuceg faktora hipofize, koji pak utice na razvoj

jednog ovarijalnog folikula i indukuje ovarijum da luci estrogen.
Usled povecanja estrogena nastaje proliferacija endometrijuma. Nivo estrogena u krvi dostize maksimum neposredno pre ovulacije sto oznacava pocetak ovulatorne faze. Za vreme ovulacije lutenizirajuci rilizing faktor hipotalamusa uzrokuje lucenje LH faktora iz hipofize. Ovulum se oslobadja iz folikula, a folikul se pretvara u corpus luteum koji produkuje estrogen i progesteron.
Nivo progesterona u cirkulaciji raste dok nivo estrogena opada. Pod uticajem estrogena i progesterona dolazi do lucenja endometrijumskih zlezda. U postovulacionoj fazi dolazi do daljeg lucenja estrogena i progesterona, pri cemu nivo estrogena dostize svoj drugi »pik« 6-10 dana pre menstruacije, kao sto i progesteron dostize svoj maksimum u isto vreme. Posle ovog perioda cirkulisuci nivo oba hormona opada, sto i oznacava kraj predmenstrualnog perioda. Menstrualno krvarenje pocinje sa potpunom degeneracijom zutog tela i uobicajno traje oko 5 dana.
Amenoreja je cesto prisutna kod bolesnica koje boluju od teskih psihickih poremecaja – depresije ili sizofrenije. Javlja se i kod organskih psihoza, multiple skleroze ili epilepsije. Uspostavljanje menstrualnog ciklusa nakon amenoreje cesto je dobar pokazatelj psihickog poboljsanja. Sa druge strane psihotropni lekovi koji se koriste u terapiji psihoticnih poremecaja mogu da uzrokuju amenoreju preko slozenih patofizioloskih mehanizama. Akutni stres cesto dovodi do amenoreje.
Predmenstrualni sindrom – PMS nastaje u kasnoj lutealnoj fazi menstrualnog ciklusa. Prvi opis PMS datira jos iz antickih vremena.
Jos je Hipokrat pisao o promenama raspolozenja u zena tokom menstruacije i nazivao ih je »menstrualna melanholija«.
1873 godine pisano je da mesecna aktivnost moze uticati na »telo i dusu«. Naziv Premenstrual sindrome uveden je 1953 (Katarina Dalton).
Tezina PMS je od posebnog znacaja jer narusava socijalno-profesionalno funkcionisanje zene. Iako je PMS veoma rasprostranjen, retko da se na njega obraca paznja, pa se retko i registruje u ambulantama opste prakse i ginekoloskim dispanzerima. Zene koje pate od PMS cesto se tretiraju kao »neuroticne«.
PSM je, u stvari, skup simptoma i znakova koji nastaju naglo ili postepeno 2 do 14 dana pred svaku menstruaciju, a dostizu svoj maksimum neposredno pred pojavu menstruacije i povlace se potpuno ili znatno gube u intenzitetu sa pocetkom menstruacije.
Kod preosetljivih zena tj. onih koje pate od PMS, nekoliko dana pred menstruaciju i neposredno po prestanku menstruacije, dolazi do razvoja napetosti, razdrazljivosti, kolebanja raspolozenja ili potistenosti. Ako klinickom slikom dominiraju afektivne smetnje tada govorimo o predmenstrualnom afektivnom sindromu, a simptomi ukljucuju promenu raspolozenja, kognitivne smetnje, poremecaj spavanja, poremecaj apetita uz mnostvo somatskih simptoma. Depresivna simptomatologija se moze manifestovati i kao atipicni depresivni simptom (hipersomnija, hiperfagija), hostilnost ili anksioznost.

Sumirano, simptome PMS klasifikujemo u psihicke i somatske:
• Somatski simptomi – osecaj nadutosti, mastodinija, gubitak fine motorne koordinacije, masna koza uz pojavu akni…
• Psihicki simptomi – glavobolja, razdrazljivost, anksioznost, napetost, depresivnost, placljivost, umor, teskoce spavanja, promene apetita, smanjena zainteresovanost za uobicajene aktivnosti, teskoce koncentracije, smanjena energija, osecanje da je »prepunjena « ili ponasanje bez kontrole. Prema broju
simptoma razlikuju se: laksi PMS sa 5 do 10 simptoma, srednje tezak PMS sa 11 do 15 simptoma i tezak PMS sa vise od 16 simptoma ili manje od 5 simptoma u nedelji posle menstruacije.
Podela PMS na osnovu klinicke slike:
kompenzovani oblik – simptomi se ne pogorsavaju sa godinama, subkompenzovani oblik i dekompenzovani oblik – neki od simptoma javljaju se pred menstruaciju,
ali se javljaju i u drugim periodima ciklusa. PMS je najintenzivniji kod zena tridesetih godina. Oko 92% zena ima bar jedan simptom PMS, oko 10% zena ima tezak oblik, a blag oko 4% zena.
Zene koje boluju od sezonskog afektivnog poremecaja cesto prezentuju i sliku PMS. S tim u vezi, a radi pravilnog dijagnostikovanja autohtonog PMS neophodno je retrospektivno ispitivanje simptoma. Potrebno je utvrditi da li su simptomi udruzeni sa menstruacijom, da li ih menstruacija ublazava ili pojacava, koliko se simptomi redovno javljaju, u kom su se periodu prvo javili. Prospektivno ispitivanje ukljucuje davanje zadatka bolesnici da svakodnevno vodi dnevnik tokom dva- tri meseca kako bi se registrovala svakodnevna tezina simptoma.
Bolesnica treba da zabelezi pocetak menstruacije, pokazatelj ovulacije npr. promene u cervikalnom mukusu, kao i vazne zivotne dogadjaje. Etiologija PMS je i dalje nepoznanica.
Psiholoske teorije smatraju da su zene sa izrazenim PMS nezadovoljne ulogom zene, sa negativnim stavom prema menstruaciji kao tipicnoj zenskoj karakteristici odakle ishode brojni somatski simptomi nastali na psihickoj osnovi.
Terapijski tretman obuhvata higijensko-dijatetski rezim uz redukciju unosenja masti, regulisanje telesne tezine i umerenu fizicku aktivnost.
U slucaju hormonalnog disbalansa ordinira se progesteron, androgeni, LHRH antagonisti. Vitamiska terapija B6 moze biti od koristi. Od psihotropnih lekova mogu se ordinirati antidepresivi nove generacije SSRI ili anksiolitici. Diuretici, koji su se koristili kao prvi lekovi u tretmanu PMS, koriste se i danas.
Psihoterapija se pokazala efikasnom u 50% slucajeva, narocito u zena gde je predmenstrualna simptomatologija bila izgovor za izbegavanje svakodnevnih obaveza. Interesantno je da veliki broj zena dobro reaguje na placebo.

Casopis Apoteka br.65