Pravilna upotreba lekova je od suštinske važnosti za povoljan ishod lečenja.
Stepen u kome se pacijent pridržava uputstava o pravilnoj upotrebi lekova i primenjuje terapiju koja mu je propisana naziva se komplijansa

Pišu: MR PH. MILENA MILOŠEVIĆ I MR PH. ALEKSANDRA MATIJAŠEVIĆ

Pravilna primena propisane terapije je takođe u fokusu svih zdravstvenih fondova i kompletnog sistema zdravstvene
zaštite svake države, jer se pokazalo da nesprovođenje terapije dodatno uvećava troškove lečenja.
Procena je da se u Velikoj Britaniji trošak zbrinjavanja pacijenata koji su primljeni zbog pogrešne upotrebe lekova godišnje kreće između 36 i 196 miliona britanskih funti,

pri čemu u tu vrednost nije uračunat trošak njihovog daljeg lečenja. Od ukupnog broja pacijenata primljenih u bolnice 3-4% se odnosi na slučajeve koji su posledica
ignorisanja bolesti i izbegavanja bilo kakve terapije lekovima.
Primer su pacijenti koji imaju visok pritisak, pri čemu ne uzimaju lekove, što je za posledicu imalo nastanak infarkta, gde su troškovi operacija i hospitalizacije višestruko veći od troška lekova za kontrolu pritiska. Nadalje, podaci govore da se zbog isteklog roka u Velikoj Britaniji godišnje uništi lekova u vrednosti od oko 500 miliona funti. Veliki deo tih lekova su lekovi koje pacijenti donesu u apoteku radi uništenja, dakle, lekovi
koji su izdati u apotekama, a koje pacijenti nisu upotrebili.

Interakcije lekova sa hranom i sastojcima hrane

U prethodnom broju insertacije Doživeti 100 mogli ste saznati zašto je bitno neke lekove uzimati “na prazan želudac”, a druge “na pun želudac”, i kako poštovanje tih saveta može pozitivno uticati na ishod lečenja. Sledeće što bi bilo jako bitno, a čemu se ne poklanja dovoljna pažnja, jeste koju vrstu hrane treba izbegavati kod
uzimanja određenih lekova. Naime, određena hrana ili sastojci hrane mogu dovesti do neželjenih posledica tokom terapije određenim lekovima ili do smanjenog delovanja leka. Ako se o efektima uzajamnog delovanja lekova i hrane
govori ili piše, koristi se stručna terminologija bez pojašnjenja, npr. interakcije, statini, tetraciklini…
ili uopšteni opisi, npr. hrana bogata kalijumom, kalcijumom i sl. Pokazalo se da pacijenti iza stručnih naziva lekova često ne prepoznaju svoj lek i da, nažalost, ne poklanjaju dovoljno pažnje sastavu obroka koji konzumiraju.

Koji bi bili najupečatljiviji primeri ovih interakcija, odnosno primeri uzajamnog delovanja lekova i hrane?

Najpoznatija je interakcija između kalcijuma iz hrane, pre svega mleka i mlečnih proizvoda i tetraciklinskih
antibiotika (kao što je Amracin), pri čemu kalcijum i antibiotik stvaraju kompleksno jedinjenje, koje iz creva ne može da pređe u krvotok, pa samim tim izostaje efekat antibiotika. To ne znači da tokom terapije ovom vrstom
antibiotika uopšte ne treba konzumirati mleko i mlečne proizvode, već da ih ne treba uzimati sat do dva pre i nakon uzimanja tetraciklinskog antibiotika.
Ovo pravilo ne važi za doksiciklin (poznatiji kao Dovicin, Doksiciklin ili Vibramycin D), gde se pacijentima koji imaju stomačne tegobe čak preporučuje primena leka uz obroke ili sa mlekom.
Bolesnici kod kojih je oslabljen rad bubrega, a kojima su propisani diuretici koji štede kalijum (Spironolakton i eplerenon – Inspra) ne bi trebalo da u većim količinama konzumiraju namirnice bogate kalijumom, a to su banane,
paradajz, krompir. Povećano nakupljanje kalijuma u organizmu pacijenti će osetiti pojavom nekog od sledećih simptoma: opšta slabost, parestezija (vrlo čest osećaj kod bubrežnih bolesnika kao da mravi mile po telu), nedostatak ili potpuni gubitak refleksa, usporen rad srca i otežano disanje.
Sa druge strane, neki diuretici kao što su furosemid (Lasix), bumetanid (Yurinex) i torasemid (Diuver) mogu povećati izlučivanje magnezijuma urinom. Sličan efekat na smanjenje nivoa magnezijuma u organizmu imaju i
neki lekovi protiv povišene želudačne kiseline, kao što je svima poznat i često propisivan omeprazol,
odnosno Omeprol. Zbog toga se prilikom duže upotrebe ovih lekova mogu javiti tipični simptomi nedostatka magnezijuma, kao što su grčevi u mišićima.
U tim slučajevima preporučuje se nadoknada magnezijuma putem voda koje su bogate ovim mineralom i upotrebom preparata koji sadrže magnezijum.
Lekovi koji se koriste u terapiji astme i HOPB (hroničnih opstruktivnih plućnih bolesti) kao što su aminofilin (poznatiji kao Aminofilin i Aminofilin retard) i teofilin (Durofilin) mogu potencirati delovanje njima srodnih prirodnih jedinjenja iz kafe, čaja i kole (kofeina, teofilina i teobromina), zbog čega može nastati preterana
stimulacija nervnog sistema, kao i neprijatna tahikardija koju pacijenti osećaju kao povećanje broja otkucaja srca.
Kod pacijenata sa pretećim ili preživljenim srčanim ili moždanim udarom u najpropisivanije lekove spadaju statini i antikoagulansi.
Statini su lekovi koji se propisuju i pacijentima sa povišenim nivoom holesterola u krvi, a takvih je sve više. Posebno interesantna u poslednje vreme je interakcija grejpfruta i soka od grejpfruta sa lekovima iz grupe statina,
kao što su atorvastatin (Sortis, Atoris, Atacor, Atorvastatin PharmaS, Atolip, Hipolip, Lipidra, Torez, Tulip, Dislipat) ili simvastatin (Vasilip, Zocor, Simvor, Cholipam, Astax, Hollesta, Simvax, Simva Sandoz, Simva statin PharmaS, Simvastatin ICP, Simvabel) zato što veće količine grejpfruta mogu da izmene dejstvo lekova statina. Ova interakcija je naročito značajna iz razloga što su statini lekovi koji se uzimaju duži vremenski period (hronična terapija).
Pacijenti koji uzimaju statine ne moraju da se odreknu soka od grejpfruta, ali bi trebalo da upotrebu soka ograniče na manje količine.
Kod pacijenata koji koriste antikoagulanse, odnosno lekove za razređivanje krvi kao što je varfarin (Farin) treba izbegavati hranu bogatu vitaminom K koji pospešuje proces zgrušavanja krvi. Ovi pacijenti treba da obrate
pažnju na unos tamnozelenog povrća kao što su kupus, kelj, spanać, peršun… jer je ovo povrće bogato vitaminom K. Navedene namirnice ne treba u potpunosti izbjegavati već uzimati u ograničenim količinama.
U svakom slučaju, setite se i pitajte vašeg farmaceuta da li pri uzimanju vaše terapije treba pripaziti
na unos neke hrane. Čak i ukoliko to previdite, imajte na umu da su najvažnije interakcije leka sa hranom ili sastojcima hrane uvek navedene u sažetku uputstva o leku namenjenog pacijentima, odnosno vama. Uputstva
nemojte bacati, sačuvajte ih, jer postoji verovatnoća da ćete iznova trebati nešto da pročitate.

FARMACEUT je zdravstveni profesionalac koji je obučen da prepozna i razume potrebe pacijenta, ali i da prepozna
i identifikuje greške koje nastaju u upotrebi lekova. Farmaceut ima zadatak da da uputstva za pravilnu
primenu lekova sa pisanim i slikovitim rasporedom uzimanja. Farmaceut može da proceni koliko dobro je pacijent
razumeo uputstva kao i da pruži savete kako da se smanje greške pri uzimanju lekova. Od svih zdravstvenih
radnika, farmaceut je najškolovaniji da pomogne pacijentu da identifikuje eventualne štetne interakcije
sa drugim lekovima koje pacijent uzima. Zato je veoma korisno za pacijenta da ima izabranu apoteku
i izabranog farmaceuta kako bi svi podaci o lekovima i dijetetskim proizvodima koje koristi bili na jednom
mestu.
Izvor: Doživeti 100