Intervju: Prof.dr Zoran Krivokapić, direktor Društva koloproktologa Srbije

Rano otkrivanje tumora – uspešno lečenje

U Srbiji, ali i celom svetu, u poslednjih dvadesetak godina registrovan je nagli porast obolevanja stanovništva od karcinoma debelog creva.

Statistički podaci ukazuju da se svake godine u svetu evidentira milion novoobolelih od ove vrste karcinoma, dok više od 500.000 bolesnika umre, bez obzira na napredak tehnologije i skrining programe koji se preduzimaju u mnogim državama, kaže prof.dr Zoran Krivokapić, načelnik Odelenja kolorektalne hirurgije na Prvoj hirurškoj klinici Kliničkog centra Srbije i direktor Društva koloproktologa Srbije

Deo država, među kojima je i Srbija, nema precizan broj obolelih od karcinoma debelog creva, pa je pretpostavka da je broj novootkrivenih u svetu i veći od pomenutog, tačnije da dostiže 1,2 milion godišnje i da poprima vid epidemije. Karcinom debelog creva zauzima treće mesto po učestalosti malignih tumora i nalazi se iza karcinoma pluća i karcinoma dojke. U Evropi se, prema nacionalnim registrima evropskih država, beleži 375.000 novootkrivenih tumora debelog creva godišnje, dok blizu 203.000 obolelih umre. U Srbiji nema tačnih podataka, ali je procena da godišnje oboli od ovog tipa karcinoma oko četiri hiljade ljudi, a umre blizu dve hiljade. Analiza pokazatelja, tačnije incidence i prevalence karcinoma u razvijenim državama zapadne Evrope, ukazuje da se dijagnostikuje 55 do 60 novoobolelih na 100.000 stanovnika, u Srbiji je to 42 do 45 na sto hiljada stanovnika, dok je u ruralnim sredinama Azije i Afrike broj novoobolelih znatno niži i iznosi jedan do dva na sto hiljada stanovnika. Srbija spada, očigledno, u države sa visokom incidencom karcinoma debelog creva.

Uzroci

Nastanak karcinoma debelog creva uzrokuju, po mišljenju stručnjaka, pored ostalog, stil života, način ishrane, stolica i prisustvo kancerogena u nekim aditivima u ishrani. Medicinske epidemiološke studije ukazuju na podatak da Afrikanci imaju dve do tri stolice dnevno, što znači da je tranzit kroz debelo crevo kraći, za razliku od stanovnika zapadne Evrope koji imaju u proseku jednu ili nijednu stolicu dnevno, tako da potencijalni kancerogeni dolaze duže u kontakt sa sluzokožom, pa tu možda treba tražiti i razlog za nastanak karcinoma. U uzročnike se ubrajaju i stres, slaba fizička aktivnost i gojaznost, a ne treba zaboraviti ni faktor nasleđa, koji u nastanku karcinoma debelog creva, prema naučnim dokazima, učestvuje sa 15 odsto. To je važan podatak, kaže naš sagovornik, pa se porodice opterećene karcinomom debelog creva ili nekim drugim, svrstavaju u visoko rizične grupe, a to znači da bi češće trebalo da idu na preglede kod lekara, a umesto skrininga hemokult testom, preporučuje im se odmah kolonoskopija.

Prevencija

Društvo koloproktologa Srbije je inicijativu za prevenciju dalo još 2004. godine na Koncenzus konferenciji, kaže prof. dr Krivokapić, ali je taj program sada u pripremi za realizaciju. U Srbiji se poslednjih deset godina dosta uradilo na prevenciji kolorektalnog karcinoma, a s obzirom da je prošle godine usvojen i Nacionalni program Srbija protiv raka, gde je obuhvaćen i karcinom debelog creva, sa aktivnostima na planu prevencije će se nastaviti. U međuvremenu je u Srbiji urađeno više pilot studija koje su pokazale opravdanost programa ranog otkrivanja karcinoma debelog creva, a u preventivne preglede, tačnije skrining, već su uključeni domovi zdravlja u Nišu, kao i beogradski domovi zdravlja Čukarica, Stari Grad i Voždovac.

Očekuje se da će 2011. godine početi populacioni skrining za rano otkrivanje karcinoma debelog creva u celoj Srbiji i za te potrebe su nabavljeni hemokult testovi – vrlo senzitivni na prisustvo krvi u stolici. Ukoliko je pomenuti test pozitivan, pacijentu se preporučuje kolonoskopija. Programom je obuhvaćena populacija od 50 do 69 godina, jer su do sada rađene studije pokazale da se ova vrsta karcinoma javlja kod osoba u starijem životnom dobu. Tačnije, neke epidemiološke studije su pokazale da je 93 odsto pacijenata koji su oboleli od karcinoma debelog creva bilo starije od 50 godina. Ranija godišta nisu uključena u program prevencije, ali pacijenti sa rizikom bi trebalo da se jave lekaru i pre pedesete godine. U grupe sa rizikom se ubrajaju oni čije su familije opterećene karcinomom debelog creva ili nekim drugim karcinomom, ali i pacijenti koji boluju od familijarne polipoze, kao i porodice sa nekim inflamatornim oboljenjem, a pre svega sa ulceroznim kolitisom. Kod bolesnika sa povećanim rizikom treba uraditi odmah kolonoskopiju. Ako se potvrdi polip, treba ga u toku pregleda odstraniti.

Rano otkrivanje bolesti je važno za osobe koje nemaju simptome bolesti. Kod već prisutnih simptoma potrebno je postaviti dijagnozu, a simptomi su krv u stolici, naglo gubljenje telesne težine, anemija, promena režima pražnjenja creva… Dijagnostičke procedure su: kolonoskopija, rektoskopija, irigografija, ultra zvuk, ili neka od sofisticiranijih procedura: skener ili magnetna rezonanca.

Domovi zdravlja i izabrani lekari će biti glavni nosioci najvećeg dela Nacionalnog programa skrininga. Važna uloga će pripasti i zavodima za javno zdravlje, dok će sekundarna i tercijarna zdravstvena zaštita (gastroenterolozi, hirurzi) biti zadužene da u slučaju novootkrivenih polipa ili tumora urade polipektomije ili hirurške intervencije. Nacionalnim programom će rukovoditi specijalno oformljena nezavisna kancelarija locirana u Institutu „Batut” i zajedno sa Ministarstvom zdravlja, Društvom koloproktologa i radnom grupom će koordinirati realizaciju projekta.

Što se tiče primarne prevencije, potrebna je promena stila života, redovno uzimanje povrća i voća, povećana fizička aktivnost i smanjenje gojaznosti, jer se smatra da se pomenuta bolest u 30 odsto slučajeva češće javlja kod osoba sa viškom kilograma. Kalorijski unos hrane mora biti tako balansiran da ne bude više od 20 odsto masti životinjskog porekla. Preporučuje se redovno uzimanje žitarica, mekinja, suvih šljiva, pirinča, suvih smokava, kako bi se ubrzao tranzit stolice kroz debelo crevo i na taj način smanjio kontakt potencijalnih kancerogena sa sluzokožom.

Lečenje

U slučaju da se otkrije uznapredovali karcinom, mora se sprovesti kompletna dijagnostika, a to znači kolonoskopija, rektoskopija sa biopsijom, endorektalni ultrazvuk, manometrija za niske karcinome i magnetna rezonanca, a za pluća – rendgen pluća ili kompjuterizovana tomografija i pregled jetre, što znači da se pre operacije mora sagledati kompletno stanje pacijenta.

Hirurškim tretmanom se teži kompletnom odstranjenju tumora debelog creva zajedno sa limfnim i krvnim sudovima i limfnim nodusima, gde su metastaze tumora i najčešće. Cilj hirurškog lečenja je da se poveća preživljavanje, smanji lokalni recidiv, smanji procenat operativnih komplikacija i procenat permanentnih stoma i, ukoliko je to moguće, unapredi kvalitet života bolesnika. Postoje dva pristupa hirurškom tretmanu, a to su transanalni, jednostavniji kod malih tumora, i mnogo komplikovaniji – abdominalni put, kaže dr Krivokapić. Kod većine bolesnika je sama operacija dovoljna, naročito u ranoj fazi bolesti. Kod uznapredovalih karcinoma, međutim, neophodno je, pored hirurgije, primeniti preoperativnu radio i hemoterapiju.

Za očekivati je da će se u mnogim zdravstvenim centrima u Srbiji promeniti strategija i taktika u lečenju pacijenata sa ovom opakom bolešću i da će se više, pored hirurgije, primenjivati multidisciplinarni tretman. U prilog tome ide i naučna studija sprovedena na Prvoj hirurškoj klinici KC Srbije kod 80 bolesnika, koja je nedvosmisleno pokazala da se dobijaju bolji rezultati ukoliko se uznapredovali karcinomi rektuma operišu nakon preoperativne radio i hemoterapije. To će u perspektivi biti u Srbiji pravilo, a to znači da će se menjati strategija lečenja ovih bolesnika, kaže dr Krivokapić, koji je u proteklih 15 godina održao preko 130 predavanja iz ove oblasti u Srbiji i inostranstvu. Profesor Krivokapić je, da podsetimo, izabran da od 2011. do 2012. godine bude predsednik Evropskog udruženja koloproktologa.
J.B.

Rezultati studije urađene na Trećem odeljenju Prve hirurške klinike Kliničkog centra Srbije ukazuju da je u poslednjih 19 godina ovde operisano 3.200 karcinoma debelog creva. Statistički je analizirano 940 bolesnika operisanih zbog distalnog karcinoma (niskog do 7 cm) i ustanovljena je stopa petogodišnjeg preživljavanja oko 65 odsto, a lokalni recidiv oko 10 odsto, što predstavlja veoma dobar rezultat.

Prva hirurška klinika je uključena u više svetskih projekata koji se bave tretmanom karcinoma debelog creva. O strategiji tretmana debelog creva bilo je dosta razgovora i na
nedavno završenom edukativnom kursu ESTRO (Evropskaasocijacija za terapeutsku radiologiju i onkologiju), održanom u Beogradu. Na skupu je učestvovalo 15 najpoznatijih predavača u Evropi iz ove oblasti, a obučavali su 100 polaznika kursa iz Srbije i drugih 25 država. Polaznici kursa su edukovani iz oblasti nastanka karcinoma, dijagnostike, preoperativnog zračenja, hirurgije, postoperativnog tretmana citostaticima i perspektive u budućnosti.

Magazine White – broj 40