Izvor: Doživeti 100
Stres je reakcija organizma na promenu u spoljašnjoj sredini ili u samom organizmu. Svrha reakcije je
adaptacija na nove uslove. Dakle, svaka promena, bilo pozitivna, bilo negativna, jeste stres. Tako su i lepi događaji, kao što su venčanje ili selidba u novi stan, stres.

Piše: Svetlanka knežević, specijalista poslovne psihologije i psihoterapeut, zaposlena u Psihopolis institutu u Beogradu

Fiziološki odgovor našeg organizma uvek isti što se tiče simptoma, ali nije isti što se tiče intenziteta. Intenzitet naše reakcije zavisi od procene novonastale situacije.
Zbog toga isti životni događaj ili istovetne promene u socijalnim ulogama, nekoga ostavljaju ravnodušnim, a nekoga do te mere uznemire, da je pomoć stručnjaka neophodna.

Ljudi se razlikuju po tome šta je stresno za njih. Za one koji žele promene i avanturu, jednoličan posao, posao bez promena, može biti stresan. Za one koji vole rutinu i sigurnost, stresan je posao u kojem su promene česte. Ono što je za jedne zabavno,
za druge može biti prilično stresno. Uspešni ljudi umeju da izađu na kraj sa stresom i iskoriste ga za svoje ciljeve. Ono što je jednoj osobi ogromna, nezaobilazna prepreka na putu, drugoj je samo jedna stepenica koju treba da preskoči na putu do uspeha. Mi sami oblikujemo svoj doživljaj stvarnosti, sebe
i drugih ljudi. Način tumačenja, doživljavanja stvarnosti, percepcija stvarnosti, može biti najveći izvor stresa, ili najbolje oruđe protiv stresa. Nivo i način podnošenja stresa može se menjati sa godinama. Mnogi problemi i bolesti su posledica nivoa stresa koji je iznad naše sposobnosti. Psihološki stres
je poseban odnos između osobe i okoline, koji osoba procenjuje kao vrlo zahtevan ili kao odnos koji prevazilazi njene mogućnosti i ugrožava njenu dobrobit. Dakle, stres nastaje kada osoba proceni da ne poseduje kompetencije pomoću kojih bi mogla da se izbori sa postavljenim zahtevima, a pri tome je prevazilaženje tih zahteva značajno za osobu ili utiče na njeno blagostanje.
Važno je da se razdvoje objektivne okolnosti od procenjenih, što znači da stres može da nastane i ako osoba prilikom procesa procene potceni vlastite kompetencije ili/i preceni zahteve okoline. Stoga je svaki stres PSIHOLOŠKI stres, on nije ni stimulus niti reakcija na njega – stres je takav odnos čoveka i okoline koji se procenjuje kao štetan, preteći i ugrožavajući.
Kako bismo u običnom govoru rekli, brinemo se da će se desiti nešto loše sa čim mi nećemo moći da izađemo na kraj. Znači, često kažemo da smo zabrinuti kad smo pod stresom.

Koja je prava mera stresa, i da li nam je stres potreban

Stres se ne može eliminisati, i ne treba ga eliminisati potpuno.
Mogu se umanjiti izvori negativnog stresa. Možemo se bolje organizovati, jasnije definisati ciljeve i bolje upravljati svojim vremenom, i tako izbeći stres koji proizilazi iz haotičnosti, preopterećenosti, nesigurnosti. Možemo naučiti kako da bolje izađemo na kraj sa stresom. Da ga upotrebimo u našu korist kada deluje motivišuće na nas, i da umanjimo ili odstranimo višak i negativne efekte stresa. Međutim, izvestan stepen stresa služi kao motivator, kao pokretač na aktivnost. Tako govorimo o pozitivnoj tremi koja nas pokreće u situacijama koje procenjujemo da su nam veoma važne.

Kako se možete bolje nositi sa stresom?

Prva mera zaštite od stresa: Postanite svesni izazivača stresa i svojih emocionalnih i fizičkih reakcija na stres.
Identifikovanje neispražnjenog stresa i njegovih efekata u našim životima nije dovoljno da bi se otklonili njegovi negativni efekti. Da biste znali odakle da krenete, potrebno je da prvo postanete svesni šta kod vas izaziva stres, i kakve su vaše emocionalne i fizičke reakcije na stres.
Primetite stres na samom početku. Ne ignorišite ga. Ne čekajte da se nakupi. Ne zanemarujte svoje probleme. Stres je najlakše otkloniti dok je u manjem intenzitetu, onda kada osetite svoje prve reakcije na stres.
Identifikujte šta kod vas dovodi do stresne reakcije. Koji događaji vas previše uzbuđuju i uznemiravaju? Koliko vam ti događaji znače? Zašto? Prisetite se, stvarnost je neutralna, mi joj dajemo značenje i pridajemo značaj. Da li pridajete preveliki značaj nekim problemima? Da li ste okupirani negativnim mislima? Da li više pažnje obraćate na loše aspekte života nego na one dobre? Birajući ponašanje, birate i posledice. I misli su ponašanje. One imaju direktan efekat na telo. Birajući misli i način percepcije, birate i fiziologiju. Identifikujte kako vaše telo reaguje na stres. Da li postajete nervozni, razdražljivi, napeti, ukočeni, uplašeni… Kako se to odražava na vaše telo (glavobolja, napetost mišića, bolovi u stomaku, krstima, hlađenje ruku, znojenje dlanova, skoči vam pritisak).
Razmislite o tome šta je to što vi možete da promenite.
1. Možete li da promenite izazivače stresa tako što ćete ih izbegavati ili otkloniti iz vašeg života? Šta možete da promenite?
Na koji način?
2. Možete li da smanjite njihov intenzitet vremenom? Možda boljom organizacijom, raščišćavanjem nekih odnosa, promenom uslova u kojima radite, načina na koji radite…
3. Možete li da smanjite vašu izloženost stresorima uvođenjem neke pauze, kraćih odmora, nekim promenama u vašoj radnoj ili životnoj okolini?
4. Možete li da odvojite vreme i energiju potrebne da se napravi promena (za postavljanje ciljeva, raspored vremena, promene u okolini i navikama, učenje tehnika samoregulacije…)?
5. Ako imate problem sa manjkom vremena, dobra ideja je da pogledate da li su kod vas prisutni takozvani «kradljivci vremena». Kažu da je vreme novac. Ako biste se poigrali, i odredili koliko novca vredi određena jedinica vremena, možda biste postali svesniji toga koliko “trošite”.

Druga mera zaštite od stresa: Promena percepcije

Možete da na stvari pogledate iz drugog ugla, iz “ptičje perspektive”.
Možete da promenite nešto u sopstvenoj percepciji, načinu na koji doživljavate stvarnost, probleme,
u značaju koji im pridajete? Šta biste mogli da promenite u svojoj percepciji stresogenih događaja i situacija?
Smanjite intenzitet svoje emocionalne reakcije na stres.
Reakciju na stres okida vaša percepcija opasnosti i strah. Percepcija fizičke ili emocionalne opasnosti, strah od neuspeha…
Vaša reakcija na stres zavisi od “naočara” kroz koje gledate na svet, od vaše percepcije. Napravite jednu blic procenu sopstvene percepcije kroz odgovore na sledeća pitanja:
– Da li preuveličavate svoje stresore načinom na koji ih doživljavate? Da li ste skloni da pravite “od komarca magarca”, da preuveličavate opasnosti i značaj negativnih događaja?
Da li svojom reakcijom umete da još više zakomplikujete situaciju, da učinite život komplikovanijim nego što jeste? Da li se “jedete u sebi”, ili se često prepirete sa ljudima isterujući pravdu, pokušavajući da dokažete da ste u pravu? Kako to činite? Budite precizni, i opišite svoj doprinos stresu. Postoji li neki obrazac, neki način tipičan za vas koji ponavljate u različitim situacijama i činite ih stresnijim nego što bi morale da budu? Pokušajte da precizno opišete taj obrazac. Možete li nešto da promenite u tome? Gde biste mogli da “presečete” svoju tipičnu reakciju? Kako?
– Da li ste skloni da zadovoljite svačija očekivanja? Takve sklonosti su često izvor stresa.
– Da li očekujete da svi zadovolje vaša očekivanja? Da li burno reagujete ako se to ne desi? I ovakve sklonosti su česti izvor preteranog stresa.
– Da li preterano reagujete tako što često vidite da su stvari kritične i urgentne?
– Da li osećate da uvek morate da izađete kao pobednik u svakoj situaciji? Razmislite o tome da li možete da nađete neki umereniji način doživljavanja, očekivanja i reagovanja?
Da li ste voljni da to promenite kod sebe? Da li biste takvom promenom izgubili na svojoj autentičnosti? Da li se nešto u vama buni protiv promene? Želite li, uopšte, da menjate sebe?
Šta tačno želite da promenite? Ako znate šta želite da promenite kod sebe i zašto, postoje načini
koji vam mogu pomoći da to i učinite. I uspećete u tome, ako sami sebe ne opstruirate. Zato, razmislite još jednom da li to stvarno želite, koliko vam je stalo do promene, i koliko ste voljni da uložite
truda u tu promenu.

Treća mera zaštite od stresa: Upravljajte sobom i trošenjem sopstvenog vremena

Vreme odnosno nedostatak vremena takođe mogu biti izvori stresa. Kada govorimo o vremenu ne razmišljamo samo o poslovnom vremenu, nego i o ličnom i vremenu ljudi u našem okruženju (porodica, prijatelji), te imamo za cilj efikasnije ga koristiti, umanjiti stres i kvalitetnije živeti. Kaže se da čovek koji može upravljati svojim vremenom, može upravljati gotovo svime. Upravljanje vremenom ne znači rad od dvadeset
i četiri sata kako bi se postigli ciljevi, već znači kvalitetnije planiranje prioriteta i zadanih ciljeva, te prepoznavanje kradljivaca vremena.
Ljudi imaju prirodnu potrebu za organizovanjem vremena.
Svi imaju potrebu za radom, odmorom i zabavom. Ljudi organizuju svoje vreme na šest načina, to su: povlačenje, rituali, rad, razonode, igre i bliskost. Ovaj redosled je napravljen u odnosu na povezanost pojedinca sa drugim ljudima. Svaki je od ovih šest načina potreban da bismo dobro funkcionisali.
Razmislite koliko vremena trošite na svaki od ovih načina.
Najvažnija poruka koju želim da vam uputim jeste da ste vi gospodari svojih misli, osećanja i ponašanja i da od vas zavisi kako ćete izaći na kraj sa svim životnim okolnostima. Istina je da se osobine ličnosti koje utiču na prevladavanje stresa sporo menjaju, ali promena je moguća. Verujem da nećete više reći
”Šta mogu takav sam”, nego ćete razmisliti šta možete kod sebe da promenite i da ćete odlučiti da to i uradite.

Pogrešni načini borbe sa stresom :
• preterani rad
• preforsiranost u sportu
• bežanje u san
• bežanje u bolest
• sredstva za umirenje
• alkohol
• “lake droge”

Delotvorni načini borbe sa stresom:
• više druženja sa prijateljima i bliskost
• upoznavanje samog sebe i svojih emocija, svojih predrasuda i zabluda
• kontrola sopstvenog straha
• postavljanje granica u odnosu na druge ljude
• eliminisanje loših navika
• izbegavanje borbi bez cilja
• vraćanje poverenja u sebe
• popravljanje komunikacije
• bolje raspoređivanje vremena
• postavljanje dostižnih ciljeva
• vođenje zdravog života