Leto je i vrlo je česta pojava proliva i povraćanja. U ovom periodu treba izuzetno obratiti pažnju na pravilno rukovanje i pripremanje hrane.

Treba razlikovati trovanje hranom koje nastaje delovanjem otrova oslobođenih iz bakterija (stafilokok, botulinski bacil),

što se javlja nešto ređe, i delovanjem živih bakterija, virusa, parazita unetih zagađenom hranom ili vodom, što je čest uzrok oboljevanja, pa i smrti u svetu.
Trovanje nastaje uzimanjem zagađene hrane i pića – vode, nedovoljno kuvanog ili pečenog mesa, jaja, mlečnih proizvoda i mleka. Svi prehrambeni proizvodi mogu biti i naknadno zagađeni preko posuđa, predmeta ili ruku osoba koje su bolesne ili kliconoše, a učestvuju u spremanju hrane.
Najčešći uzročnici su bakterija salmonela, šigela, ešerihija koli, kampilobakter, rota virus, crevni paraziti.
Zavisno od uzročnika, nakon kratke inkubacije od nekoliko sati (2-6-8) do tri dana, razvija se bolest koja počinje naglo, sa povišenom, do veoma visokom temperaturom, povraćanjem, prolivom, bolovima u trbuhu, glavoboljom, malaksalošću. Poremećaj vida, smetnje u govoru, gutanju, sreću se kod trovanja botulinskim otrovom.
Stolice su brojne, vodenaste, promenjene boje sa primesama sluzi, sukrvice i krvi. Bolest je kratkotrajna; za 3-4 dana se telesna temperatura normalizuje. Međutim, kod dece, posebno mlađe (a učestalost je posebno izražena u uzrastu od 6 meseci do 2 godine), stanje može biti teško, jer gubitak tečnosti i soli (elektrolita), uz nedovoljan unos hrane, može izazvati ozbiljan poremećaj i ugroziti rad bubrega, srca, mozga.
Ovi simptomi nastaju naglo, burno. Najčešće imaju sezonski karakter („letnji talas“), kada je zbog neadekvatnog čuvanja hrane mogućnost razvoja bakterija veća. Takođe, u područjima sa lošom sanitarnom situacijom i lošim kvalitetom vode su prisutne „eksplozije“ akutnih crevnih bolesti.
Osnovni simptom bolesti je retka stolica (proliv, dijareja), odnosno iznenadno povećanje broja stolica
(više od tri dnevno) praćeno smanjenjem gustine stolice, pri čemu se javlja nelagodnost u trbuhu i čije je trajanje kraće od dve nedelje. Pored retke stolice, akutne infektivne crevne bolesti su praćene povišenom telesnom temperaturom, povraćanjem, glavoboljom i uvek postoji podatak o konzumiranju hrane koja može dovesti do opisanih simptoma. Takođe, veštačka ishrana odojčeta (zagađena voda, nedovoljno čisto posuđe, prljave ruke), čuvanje hrane na neadekvatnoj temperaturi, nepravilno rukovanje priborom za hranjenje dece, upotreba nečiste vode za spremanje hrane i pića, loša lična higijena i nehigijensko odlaganje fekalija mogu dovesti do znakova crevne infekcije. Odojčad koja su dojena su u najmanjem riziku od oboljevanja.
Kada nastane takvo stanje, najvažnije je obezbediti dovoljan unos tečnosti, posebno kod mlađe dece kojoj
nakon svake retke stolice treba ponuditi 50-100 ml tečnosti (obične vode, rehidracijske soli, voćnog soka, supe, čorbe). Ukoliko je povišena telesna temperatura, dati detetu sredstvo za sniženje temperature. Deca se hrane prema želji (ad libitum), u skladu sa uzrastom i principima pravilne ishrane, uz dodatak nekog obroka više i dve nedelje po prestanku bolesti.
Lekaru se javiti ako je u pitanju malo dete (posebno odojče) sa visokom temperaturom i znacima teškog
opšteg stanja (sepsa). Takođe, posebno su ugrožena deca koja primaju imunosupresivne lekove, hemioterapiju, pothranjena deca, gde postoji krv u stolici. Razlog za javljanje lekaru je i veliki gubitak tečnosti i soli, posebno ako ga je nemoguće nadoknaditi unosom na usta što se ogleda u znakovima kao što su žeđ, pospanost ili razdražljivost, suve sluznice (suv, obložen jezik, suve,
ispucale usne), „upale oči“, nedostatak suza, smanjeno mokrenje.

Izvor: Bebin izbor