Izvor: Doživeti 100

Stupanjem na snagu Zakona o upravljanju otpadom (»Sl. glasnik RS« br. 36/2009) i Pravilnika o upravljanju medicinskim otpadom (»Sl. glasnik RS«, br. 78/2010)

farmaceuti u apotekama, ali i ostali učesnici u lancu snabdevanja lekova, susreli su se sa mnoštvom nedoumica i pitanja vezanih za uklanjanje farmaceutskog otpada.

Tekst: Zvonko Šubaša

Navedenim propisima veledrogerije su suočene sa veoma ozbiljnim obavezama i zahtevima. Nejasno definisani odnosi u pogledu vlasništva nad farmaceutskim otpadom, nadalje impliciraju i nerešenim pitanjima ne malih troškova sakupljanja, skladištenja i uništavanja takvog otpada.
Kao društveno odgovorne kompanije, članice Grupacije veledrogerija pri Privrednoj komori Srbije, u želji da sagledaju u praksi primenjiv i održiv model uređenja upravljanja farmaceutskim otpadom prikupljenim od građana, organizovale su 08. i 09. decembra 2010. godine studijsku posetu veledrogerijama Slovenije i Lekarni Ljubljana. Slovenija je odabrana upravo zato što je svoju regulativu u ovoj oblasti uređivalau skladu sa normama i standardima Evropske unije. Učesnici studijskog putovanja bili su predstavnici članica Grupacije veledrogerija »Farmalogist«, »Jugohemija«, »Vega«, »Velefarm« i »Farmeks«, kao i predstavnica Ministarstva zdravlja Vesna Vuković.
Tokom posete primili su nas predstavnici slovenačke Grupacije veledrogerija: »Medis« – Tone Strnad, generalni direktor i predsednik Grupacije veledrogerija Slovenije, Urša Klun – direktor izvoza, »Salus« – Miha Lavrič, generalni direktor, »Lekarne Ljubljana« – Marko Jakić, generalni direktor, »Kemofarmacija« – Davorin Poherc – direktor, Trgovinska zbornica Slovenije – Barbara Krivic.
Okviri legislative vezane za uništenje otpada u zemljama Evropske unije zadati su pre svega Direktivama EU 2006/12/EC, ali detaljno uređenje prepušteno je zakonodavstvu članica.

Tako je u Sloveniji 2008. godine doneta Uredba o rukovanju farmaceutskim otpadom, koja nije uspela da na racionalan i efikasan način reši pitanje upravljanja farmaceutskim otpadom koji se prikuplja od građana.
U cilju pronalaženja najefikasnijeg modela, koji s jedne strane omogućava sprovođenje samog postupka prikupljanja i uništenja otpada, a s druge strane uređuje pitanje odgovornosti i udela u troškovima, Grupacija veledrogerija Slovenije je uspostavila partnerski odnos sa Ministarstvom zdravlja i uz podršku zdravstvenih ustanova sačinila predlog koji je implementiran u zakonska rešenja, te je sa primenom započeto 01.01.2010. godine.

Lekarna Ljubljana – upravljanje otpadom u praksi

Prilikom posete Centralnoj apoteci Lekarne Ljubljana upoznali smo se sa načinom prikupljanja i upravljanja farmaceutskim otpadom.
U apotekama, veledrogerije u skladu sa zajedničkim planom, postavljaju posebne kontejnere namenjene sakupljanju farmaceutskog otpada od građana. Veledrogerije prevoznici ili ovlašćene veledrogerije za prikupljanje i privremeno skladištenje farmaceutskog otpada prilikom isporuka lekova apotekama
obavljaju zamenu punih praznim kontejnerima, a prijavu potrebe zanavljanja obavlja apoteka prilikom redovnog trebovanja.
Prilikom zamene punih praznim kontejnerima popunjava se evidencioni list koji sadrži: ime apoteke i bar kod kontejnera, klasifikacionu oznaku otpada prema EU klasifikaciji i masu preuzetog farmaceutskog otpada prikupljenog od građana.

Veledrogerija – važna karika u lancu uklanjanja farmaceutskog otpada

Dalji tok i uslove upravljanja farmaceutskim otpadom prikupljenim od građana sagledali smo prilikom posete Kemofarmaciji, koja je ovlašćena za njegovo prikupljanje od apoteka i privremeno skladištenje. Pored neophodnih dozvola Kemofarmacija poseduje zbirni centar za privremeno skladištenje
farmaceutskog otpada, što je ustvari poseban i odvojen deo skladišnog prostora namenjen za prikupljanje i manipulaciju farmaceutskim otpadom.
Po prijemu otpada iz apoteke obavlja se merenje i utvrđuje težina preuzetog farmaceutskog otpada prikupljenog od građana.
Utvrđena težina unosi se u evidencioni list, čija se kopija dostavlja apoteci kao dokaz o preuzetoj količini farmaceutskog otpada, a izveštaj o preuzimanju dostavlja se nadležnom Ministarstvu. Nakon toga kontejneri se prazne i otpad pakuje u zbirne kutije, čime započinje faza privremenog skladištenja.
Zbirne kutije se u daljem postupku prevoze do odstranjivača farmaceutskog otpada koji ga uništava saglasno propisima.
Evidencioni list o uništenju odstranjivač dostavlja ovlašćenoj veledrogeriji, a ona prosleđuje izveštaj o uništenju nadležnom Ministarstvu.

Korisna iskustva

Nakon upoznavanja sa tretmanom farmaceutskog otpada u Sloveniji, načinom njegovog prikupljanja od građana, prevoza, skladištenja i samog uništenja, učesnici studijskog putovanja vratili su se sa mnogo novih i korisnih informacija.
U Sloveniji je regulativa uređena kroz saradnju i partnerski odnos veledrogerija i Ministarstva zdravlja, a sam postupak prikupljanja farmaceutskog otpada od građana započet je 01.01.2010. godine. U prvih 10 meseci prikupljeno je 15 tona takvog otpada, što ukazuje na mogućnost da ga u Srbiji ima i desetak puta više.
Skrenuta je pažnja da Evropska unija nema propisana jedinstvena rešenja, već su pojedinačni načini i postupci zbrinjavanja prepušteni regulativi članica.
Postupak prikupljanja otpada ne može se sprovesti bez veledrogerija, s tim da troškove prikupljanja i uništenja snose proizvođači.
Zakonska regulativa u Srbiji nije precizno definisala učesnike u postupku i njihovu odgovornost, a procesi su neopravdano zahtevni i skupi, te samim tim i teško sprovodiva.
U razmatranju je inicijativa za formiranje zajedničkog tela Ljubljane, Beograda i Novog Sada, sa ciljem implementacije rešenja primenjenih u Sloveniji, uz neophodno učešće Ministarstva zdravlja i Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja obe države, Privredne komore Srbije i Trgovinske zbornice
Slovenije, Grupacija veledrogerija dve zemlje, kao i inicijativa da se uz podršku ambasade Republike Srbije u Sloveniji u prvom kvartalu 2011. godine organizuje širi skup sa navedenim učesnicima na temu upravljanja farmaceutskim otpadom.
Opšti zaključak je da nismo sami, da postoji spremnost drugih da nam pomognu, dovoljno je da se samo malo okrenemo oko sebe, pre svega kroz saradnju nadležnih institucija.

»Troškovi srazmerni učešću u ukupnom prometu na tržištu, izraženom u masi
Troškovi vezani za opisani postupak upravljanja farmaceutskim otpadom prikupljenim od građana podrazumevaju:
• administraciju (elektronska obrada podataka, vođenje sistema),
• preuzimanje, prevoz otpada,
• pripremu zajedničkog plana,
• nabavku i raspored kontejnera za sakupljanje,
• privremeno skladištenje i prevoz robe za odlaganje,
• uklanjanje, odnosno uništenje otpada i
• obaveštavanje.
Troškove upravljanja farmaceutskim otpadom prikupljenim od građana snose proizvođači, srazmerno svom procentualnom učešću u ukupnom prometu na tržištu, izraženom u masi.
Masa lekova se izračunava na osnovu broja prodatih jedinica lekova pojedinačnih proizvođača – iz veledrogerija /IMS/, koji imaju dozvolu za promet.
Pravilo mase uključuje i unutrašnje i spoljašnje pakovanje i uputstva za upotrebu.

»Učesnici u upravljanju farmaceutskim otpadom prikupljenim od građana u slovenačkom modelu:
1. Vlasnici otpada su građani, ali ne učestvuju u troškovima
2. Apoteke su mesto prikupljanja farmaceutskog otpada od građana
3. Veledrogerije saglasno zajedničkom planu su:
– ili samo prevoznici farmaceutskog otpada od apoteke do zbirnog centra (ne treba posebna dozvola)
– ili sakupljači farmaceutskog otpada, što podrazumeva da poseduju zbirni centar za prikupljanje i privremeno skladištenje farmaceutskog
otpada (potrebna je posebna dozvola)
4. Odstranjivači farmaceutskog otpada (uništenje u pogonima u zemlji ili izvoz radi uništenja u inostranstvu).

»Podaci vezani za prikupljeni farmaceutski otpad prikupljen od građana u Sloveniji za I kvartal 2010. godine
Broj mesta preuzimanja (prikupljanja) – 710
• bolničke apoteke – 49
• veterine – 12
• javne apoteke – 644
Količina u zbirnom centru (zajedničkim planom izabrana i ovlašćena veledrogerija) – 4.141 kg
• bolničke apoteke – 301 kg (7,3%)
• veterine – 92 kg (2,2%)
• javne apoteke – 3.748 kg (90,5%)
Imajući u vidu da se sa postupkom prikupljanja farmaceutskog otpada od građana u Sloveniji započelo 01.01.2010. godine, a da je u prvih 10
meseci prikupljeno 15 tona takvog otpada, realna je pretpostavka da ga u Srbiji ima i desetak puta više. Masa farmaceutskog otpada u Sloveniji u 2009.godini, u proseku je iznosila 5 – 20 tona po proizvođaču i 3 – 10 tona po veletrgovini.

»Tržište lekova u prometu u Sloveniji u 2009. godini po broju jedinica – pakovanja
• Čvrsti farmaceutski oblici:
56,8 miliona jedinica – pakovanja
• Tečni farmaceutski oblici:
4,5 miliona jedinica – pakovanja
• Citostatični i citotoksični lekovi:
0,7 miliona jedinica – pakovanja
Ocena tržišta lekova u prometu u Sloveniji u 2009. godini izračunato po masi
• Čvrsti farmaceutski oblici:
2700 tona (+ 5 – 10%)
• Tečni farmaceutski oblici:
1120 tona
• Citostatični i citotoksični lekovi:
12 tona
Uočeno je da problem u Sloveniji predstavljaju tečni farmaceutski oblici (»morska voda«, »rastvor kuhinjske soli« i sl.) čije uništenje nije rešeno, a zauzimaju značajan deo u masi.