Uloga farmaceuta u zdravstvenom sistemu razvijenih zemalja znacajno je promenjena poslednjih dvadeset godina.

>Tradicionalna uloga farmaceuta u pripremi, distribuciji i izdavanju lekova znacajno se promenila i pomerila ka pruzanju kvalitetne farmaceutsko-terapijske usluge, a ekspertsko polje, primarno utemeljeno na hemiji lekova, pomereno je ka njihovoj upotrebi-farmakoterapiji.

Od farmaceuta, kao strucnjaka za lek, ocekuje se aktivnije ucesce u pracenju propisivanja, izdavanju, primeni lekova i pracenju efikasnosti i bezbednosti terapije, sto podrazumeva ravnopravne uloge farmaceuta i lekara u postizanju krajnjeg cilja-optimalnog lecenja bolesnika.

Savremena uloga farmaceuta u zdravstvenom sistemu definisana je u okviru navedenih zadataka pruzanja kvalitetne farmaceutsko-terapijske usluge:

Sprovodjenje racionalne (efikasne, bezbedne, ekonomski opravdane) terapije definise profesiju farmaceuta. U cilju pruzanja kvalitetne farmaceutsko-terapijske usluge, razvijena je nova koncepcija farmaceutske prakse, Pharmaceutical Care, koja je fokusirana na direktan odnos farmaceuta i bolesnika. Individualni pristup bolesniku u toku pruzanja farmaceutsko-terapijske usluge podrazumeva niz koraka: prikupljanje podataka za izrada plana u cilju pracenja efikasnosti i bezbednosti terapije, identifikaciju problema, pronalazenje nacina za njihovo umanjenje i/ili prevazilazenje, implementaciju plana, pracenje i ako je potrebno modifikovanje plana farmaceutsko-terapijske usluge. Pracenje efikasnosti i bezbednosti lekova definise se na osnovu procene: indikacija, kontraindikacija, mera opreza, mogucih interakcija i nezeljenih efekata, za svakog bolesnika pojedinacno. Problemi, sa kojima se farmaceuti najcesce srecu u farmakoterapiji mogu da budu: neprepoznavanje simptoma bolesti, zatim, nepoznavanje zdravstvenih problema, potreba za lekom koji nije propisan, primena neodgovarajuceg leka, primena neodgovarajuce doze (vise ili nize od terapijske doze), u neodgovarajucem vremenskom intervalu, neodgovarajuci nacin primene, ispoljen(i) nezeljen(i) efekt(i), ispoljene interakcije lekova u toku polipragmazije, ispoljene lek-hrana interakcije, neredovna primena lekova i dr.

Individualni pristup bolesniku je osnova racionalne farmakoterapije u cilju postizanja maksimalnog terapijskog efekta uz minimalne nezeljene efekte. Pojedini lekovi (male terapijske sirine, varijabilne kinetike) i odredjene populacije pacijenata (pedijatrijski, gerijatrijski, trudnice, dojilje, pacijenti sa oslabljenom funkcijom jetre i bubrega …) zahtevaju posebnu paznju pri izboru doze. Procena ovog individualnog pristupa od strane farmaceuta obuhvata redovno pracenje zdravstvenog stanja pacijenta i/ili merenje koncentracije leka u telesnim tecnostima.

Identifikovanje faktora rizika vezanih za bolesnika i/ili lek umanjuje, ili u potpunosti uklanja rizik da lek ispolji nezeljeno dejstvo. Farmaceut treba da osigura da se, prilikom propisivanja u obzir uzimaju osnovne mere o bezbednoj upotrebi lekova. Lekove, prvenstveno, treba upotrebljavati samo kada ocekivana korist nadmasuje rizik od primene. Nezeljene efekte lekova je moguce svesti na minimum upotrebom najbezbednijih lekova iz terapijske grupe, optimizacijom doze, kao i promenom nacina primene. Posebno je potrebno pratiti bolesnike koji upotrebljavaju novije lekove, da bi se zabelezili, eventualni, nezeljeni efekti ili neocekivane pojave.

Pruzanje saveta i informacija o lekovima predstavlja temelj klinicke prakse farmaceuta. Davanje objektivnih informacija o farmakoterapiji, kao i odgovarajucih strucnih saveta, definisu profesionalnu ulogu farmaceuta sa aspekta individualnog pristupa bolesniku, kao i sa aspekta formiranja politike propisivanja i izrade liste lekova. Farmaceut ima profesionalnu obavezu da, u sistemu kontinuirane edukacije, usavrsava svoja strucna znanja u skladu sa savremenim terapijskim pristupima i smernicama lecenja bolesti. Uz to, farmaceut treba da doprinosi i usavrsavanju ostalih zdravstvenih radnika, u vezi sa efikasnoscu lekova, merama bezbednosti njihove primene, kao i ekonomski opravdanom upotrebom lekova.

Povecanje stepena saradnje bolesnika sa zdravstvenim strucnjacima. Stepen postovanja uputstva lekara i/ili farmaceuta (compliance, komplijansa) predstavlja uslov za efikasnost i bezbednost terapije. Posledica niskog stepena komplijanse je povecan morbiditet i mortalitet, kao povecano finansijsko opterecenje zdravstvenog fonda. Farmaceut, kao strucnjak za lek, poseduje znanja i vestine da identifikuje moguc(e) razlog(e) niskog stepena komplijanse, kao i da, u saradnji sa lekarom, pruzi podrsku bolesniku u resavanju zdravstvenog problema. Uloga farmaceuta je da upozna bolesnika sa znacajem redovne terapije, posledicama nepostovanja propisanih uputstava, kao i da izgradi dobar odnos sa bolesnikom koji podrazumeva razumevanje, saosecajnost, pristupacnost, komunikacione vestine i pozitivan stav koji predstavlja imperativ za podrsku komplijanse. Danas bolesnik nije vise pasivan primalac zdravstvenih usluga, vec je aktivno ukljucen u svoj zdravstveni problem. Otuda je termin komplijansa (primarno se odnosi na ponasanje bolesnika) zamenjen terminima adherence ili concordance, koji podrazumevaju partnerski odnos izmedju bolesnika, lekara i farmaceuta.

Formiranje lista lekova, klinickih i terapijskih protokola i njihova primena u klinickoj praksi. Direktan pristup informacijama o upotrebi lekova u praksi, kao i posedovanje velikog broja drugih informacija o lekovima, stavljaju farmaceuta u idealan polozaj da doprinosi izradi navedenih dokumenata, a kasnije i da olaksa njihovu primenu u praksi. Nekada je neophodno odstupiti od prihvacene liste lekova da bi se odgovorilo na specificne potrebe pojedinih pacijenata.

Farmaceut treba da osigura da ova odstupanja i razlozi za njih budu dokumentovani u bolesnickim dosijeima i primereni potrebama bolesnika.

Evaluacija upotrebe lekova ima za cilj da unapredi kvalitet ovog procesa. Stepen postovanja usvojenih smernica procenjuje se na osnovu poredjenja opravdanosti, bezbednosti i efikasnosti upotrebljenih lekova sa troskovima njihove primene. Evaluacija upotrebe lekova zahteva multidisciplinarni tim zdravstvenih strucnjaka, u kome farmaceut ima ulogu koordinatora. Lekovi koji su najcesce obuhvaceni ovakvim sistemima procene su: lekovi sa malim terapijskim indeksom, lekovi visoke cene, ili lekovi, koji zbog cestog propisivanja, prouzrokuju velike troskove na godisnjem nivou. Vaznu grupu lekova, u ovom kontekstu, cine novi lekovi. Znacajno je proceniti kako ce novi lekovi biti prihvaceni u praksi propisivanja i da li ce i kako uticati na promene u vec postojecim terapijskim pristupima. Ucestvovanje farmaceuta u klinickim ispitivanjima stavlja ga u polozaj iz koga moze da prati nova dostignuca i terapijske pravce.

Prijavljivanje nezeljenih efekata. Ucestvovanje farmaceuta u procesu prijavljivanja nezeljenih efekata direktno zavisi od njegovog polozaja u zdravstvenom sistemu. Promenjena orjentacija farmaceuta ka bolesniku i njegovom zdravstvenom problemu, postavlja farmaceuta u polozaj strucnjaka koji u direktnom kontaktu sa bolesnikom moze i treba da prati bezbednost terapije, da prijavljuje pojavu nezeljenih dogadjaja, kao i da ucestvuje u razvoju farmakovigilance kao naucne oblasti zasnovane na dokazima.

Obrazovanje i savetovanje bolesnika je veoma vazan segment u praksi farmaceuta. Jedna od kljucnih pretpostavki za uspeh svake terapije jeste da bolesnik ili osoba koja o njemu brine (staratelj) budu informisani da na ispravan nacin upotrebljavaju lekove i sredstva koja pomazu pri njihovoj primeni. Savetovanje i obuka koju farmaceut sprovodi zamisljeni su kao interaktivan proces, licem u lice sa bolesnikom. Vazno je bolesniku (ili staratelju) dati priliku da postavlja pitanja u vezi sa detaljima terapije, od razloga za propisivanje pojedinih lekova, do nacina njihovog doziranja i primene. Ukoliko su drugi clanovi zdravstvenog tima ukljuceni u savetovanje bolesnika, farmaceut je duzan da osigura da su oni adekvatno obuceni za obavljanje ovog zadatka i da aktivno ucestvuje u njihovoj obuci. Nakon sporovedene obuke neophodno je ustanoviti sistem evaluacije kojim se proverava kvalitet pruzene informacije. Ovu procenu vrse sami bolesnici i njihovi staratelji. Dobijena ocena vazna je povratna informacija koja farmaceutu pomaze da kvalitet obrazovnog procesa neprekidno unapredjuje i prilagodjava potrebama bolesnika.

Promocija zdravlja i prevencija bolesti.Takodje, obuhvata obrazovne aktivnosti, u cilju upoznavanja populacije o znacaju zdravog nacina zivota, kao i faktora rizika za razvoj bolesti. Ove aktivnosti dobijaju sve veci znacaj u zdravstvenom sistemu.

Prioritet navedenih najznacajnijih zadataka farmaceuta u savremenom zdravstvenom sistemu zavisi od sektora (bolnicki ili javni) u kome je zaposlen. Bez obzira na radnu sredinu, promena orjentacije sa leka ka bolesniku, donosi farmaceutu povecanu odgovornost, da kao strucnjak za lek i neophodan clan zdravstvenog tima, obezbedi visoko profesionalnu farmaceutskoterapijsku uslugu u cilju promocije zdravlja, prevencije bolesti i sprovodjenja racionalne farmakoterapije.

Izvor: Farmakoterapijski vodic