Izlaganje kože Sunčevoj svetlosti je u osnovi vrlo povoljno za kožu. Time se u koži stimuliše sinteza vitamina D koji je neophodan za kalcifikaciju kostiju.

Dalje, Sunčeva svetlost sprečava pojavu određenih infekcija kao što je tuberkuloza.
Međutim, pojavom ozonskih rupa u atmosferi Sunčeva svetlost sve više postaje izrazito opasna. Tako se sve više koristi izraz UV-radijacija ili UV-zračenje.
Sunčeva svetlost sadrži 3 tipa UV zračenja: UV-A koje nije opasno, opasno UV-B i izrazito opasno UV-C zračenje.
Zašto je UV zračenje opasno toliko? UV-C zračenje nosi toliku energiju da pobuđuje valentne elektrone u nekim molekulama što uzrokuje promene struktura tih molekula. To bi bilo beznačajno da među takvim molekulama nisu i azotne baze nukleinskih kiselina. Upravo zbog toga UV-C zračenje ima svojstvo menjanja i oštećenja genetskog koda. Ukoliko ta oštećenja postanu opsežna i zahvate određene gene dolazi do nepopravljivih oštećenja i razvoja raka kože. Posebno su osetljivi tzv. melanociti koji su odgovorni za pigmentaciju kože. Njihovim zloćudnim bujanjem javlja se izrazito smrtonosni oblik raka kože koji se naziva melanom. Najugroženije su osobe svetle puti s mnogo pegica i mladeža po koži. Takve osobe UV-zaštitu moraju shvatiti krajnje ozbiljno.
Predugo izlaganje Sunčevoj svetlosti može izazvati i tzv. fotostarenje kože. Koža postaje suva, nastaju duboke bore, oštećenje epiderma. Takođe može izazvati i jake opekotine II stepena.
Zbog toga se sve više koriste sredstva za zaštitu od UV zračenja. To su preparati koji apsorbuju UV svetlost poput p-aminobenzoeve kiseline i njenih estara, benzofenoni, dibenzoilmetani i oktilmetoksicinamat, odnosno preparati koji odbijaju UV svetlo kao što je titanijum dioksid (TiO2).
Preparati dolaze u obliku losiona, ulja, krema i gelova, a u poslednje vreme i u obliku sprejeva. Ne smeju pri tome iritirati kožu, moraju biti vodootporni, ne smeju je senzibilizisati, niti smeju stvarati akne na koži.

Prilagodjeno sa sajta farmakologija.com